he he, još su trebali postirati ono toboznje pismo Mihailovicevo ustaškom komandantu oblasti Vares koje im je sluzilo kao jedan on glavnih materijalnih dokaza za saradnju sa ustašama.. pazi, radi se, ne o stampanom materijalu ili namestanju trake, nego o RUKOPISU, pisanom „Mihailevicevom rukom”, doduse uz neke sitne „omaske” kao sto su reci: „suradnja”, „covjeka”, „uspio”, „biti će”. I povrh svega, u levom donjem uglu „Mihailovic” se drznuo da čak napise i datum: „29. studeni 1944”... coveku, bre, bilo zima, napio se k'o lula i zaboravio kako se piše decembar...

.. a na zaplenjenim blanko listovima su se prosto izivljavali, pisali sto su hteli.. te gluposti ni pas sa maslom ne bi pojeo a kamo li normalan covek - na jednom od optuzujucih dokumenata, pisanih latinicom, odmah uz „potpis” Baje Stanisica piše „ozujka”... ma idi, bre. Ili isfabrikovane naredbe i ovlascenja kao sto je ono Ranku Brasicu da stupi u vezu sa poglavnikom Pavelicem za saradnju između četnika i ustaša protiv partizana. Normalno, na sudjenju Mihailovic priznao potpis ostalo uporno odbio kao svoje.

a tek falsifikati fotografija,.. ha ha, kolazi na kojima bi im i Warholl pozavideo. Na primer, na jednom od „fascimila” cetinjskog Lovcena iz 44 koji je sluzio kao jedan od materijalnih dokaza za saradnju Djurisica i Nedica, govori si o Djurisicevoj „promidzbi” u cin potpukovnika.. 'bo te, recnik koji ne poznaje ni Lovcen Mila Đukanovića...

imaš to sve u „Sloboda ili smrt” od Radoje i Zivana Knezevica; u citankama u kojima se po Srbiji uci još uvek stoji samo pola cuvene nemacke poternice,.. zbog toga nam se i desava to što nam se desava...

ako si lenj za citanje, ili ti je knjiga nedosupna, a tema te, vidim, već interesuje, imaš dosta sličnih detalja po internetu:

http://chetniktruth.blogspot.com/