Svidja mi se, hvala, misirac!

Да су и Баски Ибери знају само етнолози, археолози, историчари – и све заинтересоване тајне службе и друштва. Да је Ебро заправо Ибар, а да су Ибери првотно становништво Европе, од Британских острва преко западне Француске, Иберијског полуострва, јужне Француске, средње и јужне Италије, западног и јужног Балкана, Палестине, Сирије и Анадолије, до Кавказа, те да је и наш Ибар, старо име Грузије (Иберија), па Јевреја (Иври) – уз изглед Медитеранаца и Кавказаца – потврда те претпоставке, јасно је и многима који нису читали Ника Жупанић

Санскрт – учењачки језик, ‘‘прасрпске’‘ подлоге јаче од иранске – објашњава и однос иранског и српског удела у руском језику, својевремено сличнијем српском него данас. (Погледати Слово о полку Игорову, из 12. века).

‘‘Сви су се други разбежали, остављајући Цара самог, осим једног Алана’‘, наводи се у византијским летописима о Ираклијевом војевању у Анадолији. ‘‘Војницима пристиглим у помоћ, умирући од рана казао је: ‘Смрт предстоји свима, али не и срамота’ ‘’. Зар су то дело и речи најамника за плату, зар су се Срби на Никопољу 1395. или 1402. на Ангори одужили Бајазиту из страха? Њихов душманин с Косова беше потучен у оба боја, те су се Стефан Лазаревић и његови, по сарматски опремљени коњаници, могли уздржати од уласка у већ изгубљену битку. Но, верни Светоме Налогу – Обичају схваћеном не чеченски као Адат или шиптарски као Канун, већ као оданост светињи у себи и изнад себе – српски ратници су, као њихова аланска родбина, прихватали пуну цену сопства, Искре Божије у Човеку.

– Осетски пирог – вели ми Алберт, расположен – сече се по строгом правилу: колут који представља сунце просеца се усправно па водоравно, затим укосо, у осам кришки. Горња погача са сиром означава небеса, средња са месом земљу, доња са зељем подземни свет. Таква нам је и застава – бело, црвено, жута тробојка, истог значења.

Управника Института питам чија је слика витеза на крилатом коњу, а он каже: – Вастдржијева! нашта примећујем да сличну представу јунака имамо и у нашем предању.
– Кога? интересује се Управник а мени, у трену, мозак стаје.
– Краљевић Марко је имао коња Шарца – говорим, не могавши да се сетим Момчила и његовог Јабучила.