moguće je da je nekada covek bio mnogo visi i jači, mislim da negde piše da je bio do 10 metara visine i živeo do oko 900 godina. Možda je to bilo u doba dinosaurusa, kad je bilo moguće da su reptili bili isto ogromni.
A zbog čega?
Verovatno zato jer je na zemlji bilo vise rastinja i suma i procenat kiseonika u vazduhu je bio mnogo veci. Svedoci smo da se nekim pacijentima daje da disu cist kiseonik, da bi se brze izlecili ili da bi im se zivot produzio. Znaci možda je tada bilo u vazduhu i 80% kiseonika.
Drugi element koji je doprinosio da ljudi i zivotinje budu visi je manji PRITISAK atmosfere, jer je vazduh verovatno bio redji. Zato su gorstaci VISI, jer dok odrastaju imaju manji atmosferski pritisak, nego ljudi iz dolina, a možda i vise kiseonika.

Inače mislim da je pre nas bilo vise krugova civilizacija, koje su zavrsavale ili zbog prirodnih katastrofa ili su same sebe unistavale. oNI RETKI POJEDINCI ILI NARODI BI ONDA POCINJALI SVE IZ POCETKA.

I nije NEmogućE da smo mi Srbi, zatim Sumeri, Indusi, Kinezi, bili ostaci naroda iz prethodnog kruga civilizacije, jer smo imali vise znanja od drugih grupa, o preradi i upotrebi metala, zatim u znanju jezika, pismenosti itd.
Neko je ovde reko da se na severu Indije još uvek u nekoj pustinji nalaze ostaci istopljenog peska, kao dokaz da se tu oko 5.500-te godine pre nove ere vodio rat atomskim oruzjem. Između KOGA? Vanzemaljaca ili ljudi sa Zemlje? LJudi iz prethodnog civilizacijskog kruga na Zemlji?

Varuna, pozdrav :)

U skladu sa tim legendama o mitskim stvorenjima i Divovima, stoji prica da su Crni (djavolovi) stigli na Zemlju koja je već bila naseljena Divovima.Sigurno da je rat bio na višem nivou nego što je sad stelt tehnologija. U Mahabharati ima mnoštvo oružja opisanih..a takva ni danas nisu pronadjena ni osmišljena..I zelenokozhih bića, između ostalih.(u istoj „Droni” koja je pomenuta napred)

No, kao u Varuninoj priči, izgleda da su Crni pobedili Bele pre više hiljada godina.I otada ih progone.

Benine, hvala ti na korisnim informacijama :)

Koliko ja nadjoh o tome, tu je bilo povremenih ratova od 800-5500-te godine pre nove ere.
Prosto neverovatno da su se ustvari 'bogovi' tj. vanzemaljci tukli međusobno.
Stevo-care, zašto mislis da su 'crni' pobedili? I da li smo onda svi mi na zemlji naslednici tih 'crnih', odnosno djavola, kako i biblija piše?
Pali andjeli koji su posli za djavolom? Hoćeš da mi das neki link o tome?
I ZASTO se danasnji politicari otvoreno pozdravljaju satanskim pozdravom?
Ostave kaziprst i mali prst ispruzen, a ostale saviju?
Meni je to zastrasujuce. Oni i ne kriju da su Satanisti. A ni pope.
Zar nije to strasno?

ima link, sace samo shto nije, direktno do boga...preko servera malih zelenih, ili crnih, ili bijelih...

Lepa priča Varuna.. i naslov..kako su Jevreji preokrenuli sve,,govorilo se o vladavini djavola nad ljudima (zato su se smanjii i izgubili divovski rast) a oni preokrenuli u odnose musko-zensko.

Narodna mudrost- to je sve sto nam treba.Nauka je mnogo puta zakazala i izdala.

Evo još šta Srbi pevaju o Divovima

Кад Арапи робље заробише,
65. Заробише, па их одведоше,
66. Кад су били гором и планином,
67. Док их срете седам браћенаца,
68. Седам дива седам браћенаца,
69. И пред њима дивски старјешина,
70. А под њима добри седам коња,
71. To нијесу коњи од кобила,
72. Већ сивасти лави из планине,
73. А нијесу седла од дрвета
74. Већ од живе исплетене гује,
75. Гуштеровим коњи зауздани,
76. Ћa мејдану jecy поуздани,
77. Када диви сретоше Арапе,
78. Шћаху диви пропуштит Арапе,
79. Док заплака тридес'т ђевојака,
...
80. А поцикну Јањуша ђевојка:
81. »Благо мени, довијека мога
82. Ев' одувуд седам коњеника,
83. Нијесу ли српске поглавице?
84. Да избаве наске кукавице,
85. Да нам Арап не изгрди лице.«
86. Кад то зачу дивски старјешина,
87. To је њему врло жао било,
88. На браћу је оком намигнуо,
89. А под собом коња дохватио,
90. Сва му браћа лаве узљутише,
91. А горски се звјери помамише,
92. Све прескачу под гранама јеле,
93. Кајно голуб кад прескаче скеле,
94. Кајно 'тице кад уче пилиће,
95. Јали Срби момке Обилиће,
96. Топузине диви потегоше,
97. У Арапе складно ударише,

Petranovićeva zbirka,Divovi i Arapi
http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3030/Itemid,99999999/

3. Заспа Јања кајно јање лудо,
34. Есабљаше, нико не гледаше,
35. To гледају диви из планине,
36. Девет дива девет браћенаца,
37. Међу њима дивски старјешина,
38. До њег' сједе два милосна сина,
39. Оба сина млада нежењена,
40. Онда дјеца бабу бесједила:
41. »О наш бабо, дивски старјешина,
42. Видиш Јање, китне чобанице,
43. Ђе појави уз планину овце,
44. Пак се спушти у зелену траву,
45. Заспа Јања под јеликом сама,
46. Да идемо да је одведемо,
47. У планину у камен пећину,
48. Да једнога брата оженимо,
49. Јал' млађега, јали старијега,
50. Кога 'оће нек узме ђевојка.«
51. Кад то рече дивче момче младо,
52. Један рече, а сви каил бише,
53. Од земљице на ноге скочише,
54. Низ планину стрмо ударише,
55. Чобаницу Јању ухватише,
56. Ухватише, пак је одведоше,
57. Одведоше гором и планином,

123. Оштро гледа високи Стеване,
124. Оштро гледа, срдито говори,
125. А дозива дивског старјешину:
126. »Копиљане, дивски старјешина,
127. Устан' море, да се огледамо,
128. Да видимо чија је ђевојка?«
129. Кад то зачу дивски старјешина,
130. Од земљице на ноге скочио,
131. За буздован руком прихватио,
132. На дивијег коња закрочио,
133. Кад се један другом примакоше,
134. Стадоше се љуто ударати,
135. Буздованим' међу плећи стојне,
136. Удрише се неколика пута,
137. Буздованим' пера обломише,
138. Пак балчаке у траву бацише,
139. А за бритке сабље прихватише,
140. Своје бритке сабље саломише,
141. Сподбише се по плећи јуначке,
142. A са коња у траву спадоше
143. Росну траву ногам' погазише,
144. Намјери се јунак на јунака,
145. Један другом доскочит не може,

159. Пак је дивом о тле ударио,
160. Савеза му руке наопако,
161. Од лаката таман до ноката,
162. Из ноката црна љева крвца,
163. Пак допаде до дора га свога,
164. Пак се дору на сриједу баци,
165. А потеже тешку топузину,
166. Стаде њихе Стеван ударати,
167. Ђе год кога Стеван достизаше,
168. Топузином тешком удараше,
169. Све у плећи, да не море лећи!
170. Како кога Стеван удараше,
171. Са црном га земљом састављаше,
172. Колико се Стеван разљутио,
173. Из зуба му сипа ватра жива,
174. Сасипа се на земљицу црну,
175. Све по земљи запаљује траву,
176. Док повеза диве свеколике,
177. Пак поврати под собом дората,
178. Оћера га под танку јелику,

211. Пак појаха дебела дората,
212. А поведе једанајест дива,
213. Да их води Крушев-долу славном,
214. Онда рече дивски старјешина:
215. »Господине, царевић Стеване,
216. Поклони ми живот на мејдану,
217. И мојијех осам браћенаца,
218. И два сина оба нежењена,
219. Ја ћу тебе добро даровати,

232. Кад то зачу високи Стеване,
233. Све он пушта девет браћенаца,
234. И два сина оба нежењена,
235. И они га добро дароваше,
236. Што рекоше, све му испунише,
237. Пак одоше диви уз планину;
238. Уз планину, у своју пећину;

Petranović, br.42
http://guslarskepesme.com/component/option,com_mtree/task,viewlink/link_id,3071/Itemid,99999999/

i sad vidite..prva pesma- djen,djene..mogla bi govoriti o Divovima (Deve i Asure iz knjiga Veda) ali druga opisuje one sto žive u pecinama i otimaju devojke..kao u Droninoj knjizi (Mahabharata) kad se opisuju rakshasi-...
neka su bića, osim ljudi, šetala i to ucestalo nasom planetom..
Knjige veda to beleze ..i srpske narodne pesme, takođe.

'ali i arheološkim mukaka da objasne sprzeno kamenje u Mohendzo Daru.'

To sprzeno kamenje je verovatno isto kao u Sodomi i Gomori. To nije od nuklearne bombe, već od sumpora (sulfur) kojim su zatrpani gradovi. Sumpor razvija temperaturu 5-6.000C i izgori čak i kamen. E sad ko je zatrpavao sumporom, to ne znamo. Sodomu i Gomoru su zatrpali Bogovi, jer su evolucijski krenuli unazad: poceli su da prave hibride između sebe i zivotinja, a plus su se nemoralno raspustili.
To mi sve lici na sadasnju situaciju, kad nas cionisti ubeđuju, da je homoseksualnost normalna, zatim će pokusati da nas guraju u druge beslovesnosti, a zatim će sami izigravati bogove i zasuti nas sumporom jer smo nemoralni. Veoma vesto.

Мотив са џиновима као расом која је нестала са лица земље, познат је и код Влаха, што сведочи [стр. 113] једна легенда о Милошу Обилићу, забележена у поречком селу Црнајки.[64]

Дивови су као божји alter ego врло распрострањени у митовима, легендама и бајкама. Нашли су своје место и у Старом завету: „А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божији састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу” (1 Мој. 6, 4). Моавци су их звали Емеји, а Амонци Замзуми. Синови Енакови су били рода дивовског, „и чињаше нам се да смо према њима скакавци, такви се и њима чињасмо”, (4 Мој. 13,14). Ова раса је, и по библијском предању, уништена потопом.

У песми из Рашанца Бог Сотону крије лично у недрима и спасава јој живот пред разјареним св. Илијом, а у песми из Слатине св. Илија бива осакаћен и претворен у богаља због претеране ревности у борби са жидовима; на крају, у песми из Тополнице сам св. Илија, као да је извукао поуке, бије жидане са пола снаге па један од њих остаје у животу, због чега светац добија прекоре од сестре Опрлије.

.Прича гласи овако.
У некој од многобројних тешких битака између ђавола и св. Илије ови некако успеју да преваре громовника, и да га убију. Остала је земља без кише и наступила је тешка суша која је донела глад, болештине и помор. После три године суше, виде Бог да не може свет без св. Илије, и одлучи да потражи остатке његових костију, не би ли га оживео. Али му није било познато где је св. Илија сахрањен. Сети се да би то најбоље могли знати они који су га убили и крене да тражи ђаволе, партију његовог Ортака са којим је створио свет. И нађе их, после дужег трагања, код неке велике баре. Било их је хиљаду на броју, и размишљајући како да им доскочи, измисли виолину и поче да им свира. Ђаволи заиграше, и када им је било најлепше, он учини да се виолина поквари. Разиграни ђаволи завикаше у глас да им настави са свирком, а овај им рече да не може јер се виолина покварила, а да је поправи не уме без коске од тела покојног св. Илије. После дужег прегањања, скочи Фараон, ђавољи старешина, у бару, загњури се дубоко до самога дна и врати се одонуд са мајушном кошчицом која је остала од свечевог тела. Богу је то било довољно да оживи свеца, и како га је оживео, овај је тако одлетео на небо где је загрмео нечувеном снагом и бесом, који се у њему накупио за протекле три године. За трен ока је побио све ђаволе,...

У српском фолклору пандан овом влашком Фараону је Хроми Даба. „Хроми Даба је, по годинама живота, најстарији ђаво, па се зато назива еуфемизмом: старац. По веровању, Бог је дао св. Илији муње и громове да побије ђаволе. Св. Илија их је побио све, само му се сакрио Хроми Даба у циганском ћеманету и тако остао жив...

Историчари религије јединствени су да је овај дуализам први пут јасно артикулисан у старом Ирану. У најраније доба, индоиранска релегија имала је две врсте богова, ахуре и деве. ”У Ирану су ахуре поразили деве„, подсећа Расел, ”а вођ ахура постао је Врховни бог, Ахура Мазда, бог светлости, док су ирански деве, сведени на ред злих духова, постали миљеници Аримана, господара таме.„[52]

Али, шта нам даје за право да ђаволе, Сотону, жидове и жидане сврстамо у исти кош, и да их ставимо на исту страну у тој вечној борби између Добра и Зла?

... ”Оригинално значење речи Сатана је противник. У Старом завету Сатана нема никакву значајнију улогу. .. тако да је тек концил у Толеду 447. године признао постојање ђавола као стварног ентитета. Прича о Луциферу је, опет, прежвакавање канаитског мита о томе како је Атар, бог јутарње звезде, узурпирао Балов престо...

Поред Сатане и Луцифера великог удела у формирању популарне представе о ђаволу су имали и канаитски Молох, египатски Сет и римски Сатурн.

http://www.paundurlic.com/radovi/titanomahija.htm