U prilog ovog interesantnog posta evo i nešto preneseno sa
http://www.kocic.net/bjelajac/srbi_i_stampanje_svetoga_pisa.htm
Za mene je bilo sokantno sto sam procitao u tekstu vezano za Vuka
Karadzica
5.2.2. Rujansko četvorojevanđelje
Ovo četvorojevanđelje je najstarija štampana knjiga na teritoriji Srbije, i veruje se da potiče iz 1537. godine. Štampar je bio monah Teodosije. Iako se danas više ne zna tačno mesto ovoga manastira, pretpostavlja se da je Rujno bilo u blizini Užica, u oblasti koja se od 1980. godine nalazi pod veštačkim jezerom iz koga se Užice snabdeva vodom. Jedini poznati ceo primerak četvorojevanđelja sa 300 listova nalazi se u Narodnom muzeju u Pragu, u Šafarikovoj zbirci; drugi, manje oštećen, sa 296 listova čuva se u Sankt Petersburgu (ovaj primerak je, sa još jedanaest drugih knjiga, biblioteci prodao Vuk Karayić). Primerak koji se nalazio kod nas uništen je 6. aprila 1941. godine u Narodnoj biblioteci. Danas u zemlji imamo samo jedan odlomak od 92 stranice, koji se čuva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Tragično je da u našoj zemlji ne postoji čak ni filmovana kopija u boji ove najstarije srpske štampane-otisnute knjige (postoji crno-bela), jer češke vlasti ne dozvoljavaju osvetljavanje svog primerka. Snimak u boji je važan jer je knjiga štampana u crnoj i crvenoj boji, a na dve stranice u tekstu pojavljuje se i zelena.
Vuk Karayić je 1857. godine, povodom ove knjige, napisao: „Za mene je, a i za sve Srbe u današnjoj kneževini Srbiji, najznatnije je ono Jevanđelije, što je štampano u Rujnu, u nahiji užičkoj”[86]. Ipak ga to nije sprečilo da, kada je bio u finansijskoj krizi, jedan primerak te retke i dragocene knjige proda, uz mnoge druge rukopise koje je nudio i prodavao berlinskoj Dvorskoj biblioteci, bečkoj Biblioteci, petrogradskoj Carskoj publičnoj biblioteci, biblioteci u Odesi, itd. Smatra se da je za rublje i talire, koje je dobio prodajom srbulja (starih srpskih rukopisa i knjiga) te, 1858. godine, Vuk kupovao zemlju u Tršiću. Tako je 7. marta spisak od petnaestak rukopisa i knjiga nudio u Petrogradu, a već 10. maja on nudi nekoliko knjiga i rukopisa u Berlinu. Nemcima su knjige bile skupe, ali na cenu su pristali Rusi...
Kada se 1987. godine navršilo 450 godina od štampanja Rujanskog četvorojevanđelja, prvi put je široj javnosti kod nas ponuđeno fototipsko izdanje, koje će služiti daljim proučavanjima ovog neprocenjivo dragocenog spomenika srpske književnosti, jezika i religioznosti.
„Trudio sam se o ovome ja grešni, ubogi umom, a bogati grehom, i Hristu sluga, monah Teodosije. O ovome molim se braćo vama, ili vi koji budete čitali, ili preštampavali, ispravljajte, a ne kunite, zaradi Boga i svoje duše, jer ovo nije pisao Duh sveti, ni anđeo, već čovek malouman i slabomoćan, i šta više sam. Slava svršitelju Bogu, Amin.”[87]
S,postovanjem
