Na jednom interesantnom site-u, nasla sam ovaj apel:

АПЕЛ СРПСКОЈ НАУЦИ И ЈАВНОСТИ


УБИЈАЊЕ СРБИЈЕ

Већ више од једне деценије Срби се отворено налазе на удару одређених кругова у свету, којима је циљ да се тај народ одрекне свога имена, традиције и језика. У ту сврху користе се различите методе, почев од оних најсуптилнијих, малтене, „добронамерних”, до употребе голе силе и физичког уништења.

У тешким временима, када се један народ бори за пуко опстајање или, просто речено, право на живот, могло би се очекивати, да његова интелектулна снага буде значајно повећана.
У Србији, супротно свакој логици, без обзира на чињенице које јасно и неумитно указују на скору српску катаклизму огромних размера, српско „умно језгро” упорно остаје укопано у блату, из кога, што је најгоре, изгледа не мисли да се покрене.


Може ли се објаснити зашто је то тако?

Врло тешко, мада би се могло претпоставити, да инертност српске мисли има своје узроке у дугогодишњој (деценијској, па и вековној) „ауто-деструктивној дресури”, која није никако допуштала да се у српском бићу развије један степен природне и преко потребне позитивне бунтовности и критичког мишљења (духа).




[email protected]


Сурбелански језик је аглутинирани супстрат српског (словенског) језика, из којег су се доцније развиле све друге форме словенских, романских и германских говора. Наравно и грчког. Данашњи српски језик (захваљујући Вуку), недвосмислено показује да је Сурбелски поникао на Балкану (Белкану) и то баш на данашњим српским просторима, да би се потом проширио великим деловима Азије, Севернe Африке и Блиског Истока. Занимљиво је да се тај језик најкасније проширио у северним деловима Западне Европе, тек почетком Новог Века.


ОДСУДНА БИТКА

Желите ли да учествујете у највећем боју, у целокупној српској историји?

Шта је? Не верујете? Уђите на следећу страницу...

За такву одсудну битку није вам потребно да имате униформу, пушку, тенкове или борбену авијацију. Довољно ће бити да покажете добру вољу да браните свој род и да имате бистру главу на српском рамену.

Најпре прочитајте књигу „Српска Зора Бела” (можете је бесплатно преузети у електронском издању), а потом одлучите хоћете и можете ли да будете део најмоћније „армије” од доба Александра Великог - овог пута на интелектуалном бојном пољу.

Аутор ове странице годинама је покушавао да покрене неке од водећих српских умова у земљи и расејању, да започну рад на сабирању српске памети. Нажалост, није наишао ни на какав одзив. Остало му је само једно, да покуша да сам нешто уради у том правцу, мада је свестан своје мале снаге и слабог ауторитета. Ипак, морална обавеза и дужност према свом роду су превагнули над свим оним што данас однекуд зовемо „рационално понашање”.

Наравно, није нам намера да се упуштамо у једну свеобухватну психосоцијалну или религијско-догматску анализу српског духа, јер би нас све то одвукло далеко од оне теме, која би, вероватно, данас могла да буде кључ, како за спознавање самог себе тако и за налажење неопходних оријентира за наше будуће ангажовање у оквиру властите нације и у контексту оног окружења (махом непријатељски расположеног) коме смо данас у свету изложени.

Најпре, српска политика и наука морају да се дубоко замисле над узроцима стварања крајње негативне слике о Србима, некада само у светским, а данас, већ, и у домаћим медијима. Уколико прихватимо да су сви догађаји у свету узрочно-последично повезани, тада долазимо до тајанственог питања: где лежи узрок данашњим страдањима српског народа? Да ли корене модерног демонизовања Срба треба тражити у српској историји, традицији, култури? Или, можда, у одређеним економском интересима оних кругова у свету, који контролишу највећи део светског капитала?
Једно нам изгледа готово сигурно. За Србију би се тешко могло рећи, да је та земља, за било кога, посебно интересантна у економско-финансијском смислу. У војним и гео-стратешким плановима моћника, Србија, Република Српска и Црна Гора би, евентално могле бити „буре барута” за исламско „потпаљивање” Европе, али, опет, тешко је претпоставити да би то могло да буде у примарном интересу господара Јунониног храма. Иако је улога Ватикана у оцрњивању Срба евидентна, ипак тешко да ико може прихватити некакав озбиљнији религијски (хришћанско-хришћански) рат и у томе тражити узроке најновије сатанизације Срба.

Могли бисмо још да наведемо на десетине претпоставки и разлога за стигматизацију Срба, почев од наводне потребе да „западни свет” покаже избалансиранији став спрам муслиманског света, борбе за петролејске изворе, којима је Србија однекуд (на чудан начин) „стала” на пут, постојања некакавих специјалних (нама непознатих) рудних богатстава на овом делу Балкана, до извесних окултних загонетки, можда везаних за „три крстасте горе”, кабалистичку игру тајних и „светих” бројева и томе слично.

Уосталом, готово да више није ни важно да сазнамо шта је узроковало једну од највећих хајки против једног народа, нити откуд је стигла антисрпска хистерија, малтене, целог света. Кажемо није важно, јер ми поседујемо у свом уму, духу и гласу најјаче оружје - српски језик. А да би се такво оружје употребило, оно се мора претходно темељно припремити. Изласком у свет са једном „новом” истином о српском језику и историји, која би била заснована на строгим научним постулатима, Србија би уздрмала свет, који нас, могуће је, баш због тога и напада. Није искључено, да неки од наших данашњих непријатеља добро знају оно о чему му и не сањамо



Srpska Zora Bela