Ko je S. jarčavić?

To treba pitati izbegle Krajišnike.
Pa kako oni kažu...

Radivoj Radic o srpskim „naucnicima” prevarantima!




Svako ko svraca na ovaj podforum bi morao detaljno i pazljivo da procita kako poznati istoricar - vizantolog prof. dr Radivoj Radic raskrinkava razne srpske doktore nauka koji, mnogo sam puta rekao, izmišljaju falsifikuju istoriju.


Dobro ste procitali, sad ćete da vidite kako se u Srbiji DOKTORI, hej DOKTORI nauka (!) bave sarlatanstvom i prevarama.


Naravno takvi lazljivci uvijek pronadju svoje mlade jurisnike, kojih je prepun i ovaj forum koji će da sire laži umjesto njih.


Podebljao sam dje Radivoj Radic jasno i cisto kao suza odvaja pleme Srbi i pleme Dukljani.


Dakle upozoravam sve koji čitaju da ovaj tekst dolje nije pisao ni Jevrem, ni DANU ni Djilas !


Ali sad će sarlatani opet početi da izmišljaju nezamislivo; Srbe - Dukljane ?!

================================================== ===

NIN
15.07.2004.


Guslanje u pustinji

Novi talas pseudoistorije (1)



Pseudoistoricari, tzv. Srpska autohtonisticka škola kako oni sebe nazivaju, samo umišljaju da su nekakva škola. Za njih, odnosno njihovu „školu”, niko, pogotovo van granica naše zemlje, nije ni čuo.


U smutnim vremenima kada bivaju urušene mnoge vrednosti jednog društva, u vremenima sveopšteg rasula i duboke letargije, u vremenima, dakle, nacionalne dezorijentacije, izmedu ostalog, nakazno pocinje da buja korov pseudoistorijske nauke i cvetaju ksenofobija i autizam. U našoj sredini upravo su takve bile devedesete godine prošlog veka kada su se razmahali preambiciozni, nasrtljivi, euforicni i, naravno, neuki amateri združeni oko sintagme „Srbi narod najstariji”. Reč je o grupaciji ljudi od kojih vecina nema nikakve veze sa istorijom: tu su razni publicisti, inženjeri mašinstva, pisci rodoljubive poezije, bankari, romanopisci za decu, ekonomisti, ljudi sa diplomom Fakulteta politickih nauka, sociolozi. Oni su dobili nerazumljivo veliki prostor u pojedinim medijima i, čini se, bili po volji nekim od onovremenih centara politicke moći.




Ostaje pitanje za razmišljanje ili za sociološko i psihološko proucavanje kako se desilo da su pomenuti mediji (novine, radio, televizija) i deo javnosti toliko potcenili mišljenje zvanicne nauke, mišljenje istoricara od struke i prenebregli doduše ne tako gromoglasna ali ipak sasvim cujna upozorenja strucnjaka da su, najblaže receno, po sredi nenaučno utemeljene pretpostavke. Jer, kada se pojave upozorenja da je most „Gazela” zbog nedovoljnog održavanja u derutnom stanju, nadležni neće potražiti mišljenje stomatologa nego će se obratiti gradevinskom inženjeru, strucnjaku za statiku, a ukoliko se pojavi neka stocna epidemija, neće se obratiti arhitektama nego strucnjacima sa Veterinarskog fakulteta. Jedino kada se radi o istoriji može se dogoditi da pojedini mediji i deo javnosti slepo veruju nestrucnjacima. Neka mi bude dozvoljeno da primetim da ti koji zaobilaze istoricare od zanata i koji su skloni da veruju nekvalifikovanim tumacima istorije, sumnjam da bi, recimo, dozvolili istoricarima da im operišu krajnike ili slepo crevo.



Pri tom je čitav problem o najstarijoj srpskoj istoriji zapravo postavljen naglavce. Trebalo bi da samozvani neporocni ucenjaci najpre dokažu „zablude” zvanicne nauke, ali argumentima koji imaju naučnu valjanost i ne svode se na najprizemnije lingvisticke igrarije i naslanjanje na „pucku” etimologiju, s jedne, i neumesnu diskvalifikaciju relevantnih istorijskih izvora koji im nisu po volji, s druge strane. Umesto toga pseudoistoricari porucuju zvanicnoj istoriografiji: „Mi tvrdimo da su Srbi najstariji narod i da su naseljavali prostor od Kine do Baltika, a vi dokažite da nisu.”

Ipak, upravo zbog šire citalacke publike, zbog radoznalaca koji žele da saznaju prošlost svog naroda a nisu vicni da uvide neutemeljenost i proizvoljnost zakljucaka koje im preporucuje ova družina ignoranata, smatrao sam za potrebno da ipak odgovorim na njihove raspojasane i dr ske napade. Tako se s jeseni prošle 2003. godine pojavila moja knjiga „Srbi pre Adama i posle njega” u kojoj sam pokušao da odbranim srpsku istorijsku nauku od nasrtaja agresivnih i primitivnih amatera-neznalica. U stvari, pre svega sam želeo da javnosti ukažem na cinjenicu da je reč o paranaučnim formacijama, manje ili više veštim opsenarima, samozvanim ucenjacima, dakle, grupi laika koji su u svakom slučaju daleko od ozbiljne nauke.



Sada, posle nekoliko meseci, mogu reći da sam veoma zadovoljan prijemom na koji je knjiga naišla medu citalackom publikom. Održane su tri promocije, dao sam veliki broj intervjua na radiju i u raznim dnevnim novinama i nedeljnicima, pojedine novine su u više nastavaka donele opširne izvode iz moje knjige, uprilicena je i jedna veoma gledana televizijska emisija. Kada se ima u vidu burno vreme u kojem živimo, vreme ispunjeno svakodnevnim senzacijama na svim poljima, odjek moje knjige bio je sasvim dobar. Javljali su mi se ne samo oni koje poznajem nego i meni sasvim nepoznati ljudi, kako iz Beograda, tako i iz unutrašnjosti, i rečima hvale pozdravili izlazak knjige kao nešto na šta se dugo cekalo. Njihova sažeta ocena bi se mogla svesti na sledeće: „Smatrali smo da su teorije pseudoistoricara u najmanju ruku sumnjive, ali da su oni ovolike neznalice, nismo mogli ni da pretpostavimo.” Naravno, bilo je i sasvim suprotnih reakcija, u mnogo manjoj meri, doduše, ali ćemo se upravo njima pozabaviti u daljem tekstu.


Moju knjigu su na nož docekali oni o cijim sam nebuloznim teorijama raspravljao, kao i njihovi ništa manje uzrujani branitelji i tobožnji dušebrižnici za vaskoliko Srpstvo koji su moju knjigu doživeli kao snažnu zaušnicu. I, takode predvidivo, uz bujicu teških i nesuvislih uvreda, koje cine najveci deo njihovih inače razlivenih tekstova i na koje se ne treba obazirati, ni jedan jedini argument u svoju odbranu. Upravo su me njihove reakcije, ispunjene nemocnim besom i pracene besmislenim diskvalifikacijama, uverile da je takvu knjigu, jednostavno, trebalo napisati.



Zanimljivo je da je prva žucna reakcija usledila i pre nego što je moja knjiga izašla iz štampe. Naime, na samu najavu da će knjiga biti objavljena pojedinci su se smesta osetili ugroženima, nešto nalik na „Pavlovljev refleks”, i za svaki slučaj me zatrpali salvama „rodoljubivih” pridika, pateticnih jadikovki i najružnijih etiketa. Izvesni dr Radomir D. Ðordevic, za koga ću pokazati ne samo to da ne razlikuje grcki od latinskog nego i da ne ume da napiše naslov vlastite knjige a da ne napravi nekoliko grešaka, ne caseci ni casa uzvratio je dugackom epistolom. U pismu punom pregrejanog rodoljublja i otužnih naravoucenija, on je posegao za arsenalom do providnosti izlizanih floskula („aveti marksizma ponovo bauljaju”, „nemacko-berlinsko-becka škola, ”boljševicko-lenjinisticko-staljinisticka istoriografija„, ”pangermanizam, panmarksizam, panvatikanizam u zajednickoj sprezi i na istom zadatku - slamanju kicme najrasprostranjenijeg naciona - Slovena„ itd.). Donekle umereniji, ali ne i manje marcijalan bio je dr Slobodan Jarcevic koji se javio u ”Glasu javnosti„. Pominjao je ustanike iz 1683. godine pod vodstvom Ilije Jankovica, kajkavski i štokavski dijalekt, problem rumunskog jezika i druga pitanja koja sa mojom knjigom nemaju nikakve veze. Jednostavno, ”promašio„ je temu. Cinjenica da su napali knjigu koju uopšte nisu ni videli i ciji sadržaj ne poznaju, na osobit način kazuje o ”intelektualnom„ profilu ove dvojice pseudoistoricara. Umni ljudi odavno upozoravaju da se treba cuvati onih kojima je rodoljublje zanat.




Kad je prošla prva histerija, kada je pseudoistoricare minuo prvi bes, kada su, dakle, shvatili da se desilo nešto o cemu u svojoj uljuljkanoj samodovoljnosti nisu ni razmišljali, potrudili su se da moju knjigu ipak procitaju i nešto o njoj napišu. Onda je usledio drugi talas njihovih napada. Medutim, i ovoga puta su to uradili krajnje nemarno, neubedljivo i površno, upravo onako kako i pišu svoje ”naučne„ radove. Najpre su nekako unisono pokušali da ospore moju primedbu da dr Jovan I. Dere tic, perjanica ove grupacije ”nacionalnih„ pregalaca, ne zna čak ni ko je otac Stefana Nemanje. Naravno, kada neko ne zna ko je otac osnivaca najslavnije srpske dinastije - a navodno je veliki rodoljub i nepokolebljivi borac protiv omražene berlinsko-becke germanske škole, kako mu onda verovati kada raspravlja o složenim i zamršenim problemima etnogeneze čitavog niza naroda u ogromnom vremenskom luku od nekoliko stotina godina i na širokom prostoru Evroazije?



”

Objašnjenje je sledeće: u želji da lozu Nemanjica nekako dovedu u vezu sa Konstantinom Velikim, srpski prevodioci „Svetske hronike” Jovana Zonare su u taj prevod jednostavno ubacili izmišljeni podatak da Nemanja vodi poreklo od Licinija, rodom Srbina, i Konstantinove sestre Konstancije. To je bilo u 14. veku, dakle, posle više od hiljadu godina od Licinijeve smrti. Ovaj rodoslov je kasnije doživeo veci broj proširenja i prerada i to su izvori koje dr Jarcevic slavodobitno nabraja u svojoj knjizi. Da bismo bili što jasniji, jer pseudoistoricarima se sve mora nacrtati, napravicemo jedno poredenje. To bi bilo isto kao kada bi neko danas prevodio vizantijske „Kratke hronike”, mahom nastale u postvizantijsko vreme, od kojih pojedine sežu gotovo do kraja 18. veka, i u srpskom prevodu umetnuo da je Karadorde potomak vizantijskog cara Manojla Komnina iz 12. veka.



U vezi s recenim smatram da treba da odgovorim i na prekor koji mi je na stranicama NIN-a uputio upravo dr Jarcevic zato što svojim dolaskom nisam udostojio ucesnike nekakvog naucnog skupa u Nišu koji je raspravljao o kome drugom nego o sirotom Konstantinu VII Porfirogenitu, opsesivnoj temi srpskih pseudoistoricara. Nikakav poziv nisam ni dobio, a za skup sam saznao iz novina. Medutim, i da sam dobio poziv, ne bih otišao jer uporno pokušavam da stvari postavim na svoje mesto. Ovde se ne radi o dve ravnopravne škole koje misle razlicito o nekom naucnom problemu i ko je će u „suceljavanju” argumenata i „plodonosnoj” diskusiji doći do neke istorijske istine. Pseudoistoricari, odnosno takozvana Srpska autohtonisticka škola kako oni sebe nazivaju, samo umišljaju da su nekakva škola. Za njih, odnosno njihovu „školu”, niko, pogotovo van granica naše zemlje, nije ni čuo. To, naravno, ne znači da neću iskazati svoje mišljenje kada u rukama budem imao zbornik saopštenja sa tog „naucnog” skupa. Ipak, ne mogu a da ne postavim jedno pitanje: Da li neko od ucesnika famoznog skupa u Nišu uopšte zna grcki na kojem je pisao vizantijski car Konstantin VII Porfirogenit? Ako je odgovor negativan, a bojim se da jeste, o cemu mi uopšte razgovaramo?

RADIVOJ RADIC

--------------------------------------------------------------------------------

////patriota-b
18. avgust 2010. u 16.08

i citirao Porfirogeneta - ali isključivo na latinskom.
Uhvatili se ljudi dela „O narodima”, ali ga ne nazivaju drugačije nego latinskim imenom DEI. Ni do danas nisam saznao od njih originalni naziv na grčkom. ////

Kakve to veze imaju kako ga nazivaju? DAI (De Administrando Imperio)je siroko prihvacen naziv.
Ne vidim šta je tu sporno?

Radojica se uhvatio tog djela jer je to jedini dokument koji govori o doseljavanju slovena na balkan.
Jedini.
I u kontradikciji je sa mnogim drugim izvorima.
Plus toga, pojedini dijelovi unutar toga dokumenta su kontradiktorni među sobom.

Plus toga, originala nema... Postoje samo kopije, kasnije pisane..

Upravo zbog svega toga se DAI smatra krajnje nepouzdanim dokumentom.

A to je jedini dokument koji govori o doseljavanju slovena na balkan.
A doseljavanje slovena na balkana je zadnjih 100-150 godina sluzbena verzija naše historije.
Znaci, ta sluzbena verzija je bazirana na jednom jedinom, i to krajnje nepouzdanom dokumentu !!!!

Pa zar je to naucna metodologija ?
Zar je to naucni pristup?
Ja nisam neki naucnik, ali sam dovoljno obrazovan da znam da postoji nešto što se zove kriticka analiza. Pojednostavljeno - prikupis sve moguće dokumente o nekom dogadjaju, usporedis ih, trazis zajednicke tacke, i na temelju toga radis interpolaciju. One dokumente koji se u tumacenjima potpuno udaljavaju od vecine drugih, jednostavno odbacujes kao nepouzdane ili pogresne.

A upravo se DAI udaljava od svih ostalih !
I umjesto da bude odbacen kao nepouzdan - na njemu se gradi 'sluzbena' verzija ???!!
I takva sluzbena verzija se dogmatski brani, pod svaku cijenu !
Ali ne argumentima, nego etiketiranjem.
Iako nema veze sa zdravom pamecu...

Pa, dobro, kakva je to nauka, i kakvi su to naucnici?

I onda se cude kad im neki amateri buse rupe u njihovim sluzbenim verzijama...

напокон и неко разуман на овој дискусији

Istina je da među mnogim samozvanim „intelektualcima” bez obzira kojoj naucnoj bransi pripadaju ima mnogo laznih. Istina je takođe da su mnogi „intelektualci” koji su tu titulu dobili u vreme komunizma (ili u nekom prethodnom vremenu) takođe lažni jer su je dobili zbog politicke podobnosti i zbog toga sto su „pisali” studije i naucna dela na osnovu „cinjenica” koje su im servirane od strane tadasnjih vlasti, međutim to je druga neka tema...

Mene brine nešto drugo. Zašto se dopusta „sarlatanima” (ako se već tako lako može ustanoviti da su sarlatani) da iskrivljeno prikazuju nasu istoriju? Takođe, zašto se neke stvari ne ispitaju temeljno a ne proizvoljno i amaterski prepisijuci strane izvore? (ovde kritikujem ove iz SANU-a)

Znate na šta meni sve ovo lici? Pusti nekoliko budala da sire polulazne ili lazne informacije kako bi mi mogli u dogledno vreme totalno obezvrediti istoriju koja tvrdi da su Srbi autohtoni narod Balkana i sireg Evropskog kontinenta.

Zašto se ti ljudi koji su i „zvanicno” priznati kao doktori nauka ne pozabave nekim od istorijskih dilema ali ozbiljnije i temeljnije? Zašto se sve svodi na ubedjivanja koje koliku i kakvu skolu zavrsio i koliko je i gde diploma stekao?

Krenimo od nekih novijih stvari poput takozvanog „hrvatskog” jezika. Po kome osnovu je to jezik? Pa jedino ako se posmatra kao SrpskI jezik to može da bude jezik. Ali ne nasi „zvanicni intelektualci” to ne samo da ne osuđuju nego i priznaju...

Ima još mnogo ovakvih primera ja sam samo jedan naveo. Mene zaista zanima ko je sarlatan a ko je istinski naucnik. Zašto ovoliko mutljavine da se plasira na trziste? Zašto ovolika pometnja čim se Srbin pocne nacionalno buditi? Zašto je toliko bitno nekome da dokaze da Srbi nisu narod najstariji??? Cemu ovolika buka?

Jedini problem vaše verzije istorije je taj što on čak i ne prepisuje strane izvore (a gde su domaći izvori na srpskom jeziku od pre 2000 godina), već samo igra igru „na slovo na slovo” koristeći toponime.

Sve vam je lepo objašnjeno i ranijim postovima koje je kopirao plamen, pa vi čitajte, ako hoćete.
Ako nećete, vaša stvar.

Zanimljivo je da braniš Jarčevića time što razdvajaš ličnost od istorijskog rada, ali istovremeno prihvataš da ovde napadju moju ličnost, nazivaju me domoljubom, cionistom itd. samo zato što se ne slažem s njihovim viđenjem istorije od pre 3000 godina.

Ako ćemo analizirati ličnost, onda da vidimo kako je neko obavljao svoje patriotske poslove, a ako nećemo onda malo povuci ručnu.

Upravo je veoma važno ko su likovi koji nam podmeću neku kvazi-istoriju i šta im je cilj, isto kao što i s tvoje tačke gledišta ti objašnjavaš „prekrajanje” srpske istorije interesima Vatikana.

Tako je Vuče.
I ja se potpisujem pod ovu izjavu.

Cela ova priča sa „novoromantičarima” veoma podseća na prošlogodišnju aferu sa svinjskim gripom.
I tada se pojavila mala grupica naučnika (da stvar bude gora, zaista pravih znalaca), koja je počela da tvrdi kako je svinjski grip nešto najopasnije što je na planeti viđeno, kako je ubitačan, kako je počela pandemija...Bilo je glasova, takođe ozbiljnih naučnika, koji se razumeju u svoj posao, koji su pozivali na razum, govorili da simptomi nisu tako opasni, da je smrtnost manja nego kod običnog gripa, da su razmere epidemije takve da nema govora o pandemiji, da...Ali histerija se digla, ovi pobornici „novog gripa” su bili glasniji i bezobrazniji, uvukli su u igru i SZO, vlade, itd. Rezultat znamo.

Po istom scenartiju nastupaju ovi „novoromantičari”.
I tu imamo grupu, ali diletanata, koji se gađaju izjavama i tvrdnjama, krajnje proizvoljnim i to proglašavaju kao obavezan način razmišljanja svima ostalima. Svakog oponenta proglašavaju za narodnog neprijatelja, a svakog ozbiljnog naučnika proglašavaju za neznalicu ili potkupljenog izdajnika.

Jedina razlika je u tome što je afera s gripom ispala skupa, pa su mnogi pametni ljudi tražili polaganje računa. Tako su isplivali na površinu razni finansijski interesi, lažna svedočenja, falsifikovani izveštaji itd.
Srećna okolnost po „novoromantičare” je činjenica da svojim tezama ne prave nikome materijalnu štetu, pa niko nema razloga da ih suzbija.
Jedinu štetu prave u glavama mladih ljudi, ali to se kod nas već odavno ne računa u greh. A da se malo zakopa ispod te maske patriotizma Bog zna šta bi se otkrilo...

Pento, veoma je bitno kako je taj Jarčević obavljao svoj posao kao član Vlade RSK. Ako je taj posao, za koji je navodno kvalifikovan, loše obavio, zašto treba da mu verujemo da je bolji istoričar, iako za taj posao nije kvalifikovan?

Zahvaljujući ljudima takvog mentalnog sklopa kakav ima Jarčević ja sam, sa mojim komšijama, izgubio rat, iako nisam izgubio nijednu bitku u kojoj sam učestvovao. Jer su na čelu bili takvi ljudi.
Da su se Jarčević i njemu slični tokom 90-ih bavili ovim istorijskim pričicama umesto politikom možda bi rezultat bio drugačiji i mogao bih da im tolerišem ove istorijske nebuloze.
Uostalom, tada ne bi ni bilo potrebe za ovom „novoromantičnom” istorijom.

//////patriota-b
19. avgust 2010. u 14.22Tako je Vuče.
I ja se potpisujem pod ovu izjavu.

Cela ova priča sa „novoromantičarima” veoma podseća na prošlogodišnju aferu sa svinjskim gripom.
I tada se pojavila mala grupica naučnika (da stvar bude gora, zaista pravih znalaca), koja je počela da tvrdi kako je svinjski grip nešto najopasnije što je na planeti viđeno, kako je ubitačan, kako je počela pandemija...Bilo je glasova, takođe ozbiljnih naučnika, koji se razumeju u svoj posao, koji su pozivali na razum, govorili da simptomi nisu tako opasni, da je smrtnost manja nego kod običnog gripa, da su razmere epidemije takve da nema govora o pandemiji, da...Ali histerija se digla, ovi pobornici „novog gripa” su bili glasniji i bezobrazniji, uvukli su u igru i SZO, vlade, itd. Rezultat znamo.

Po istom scenartiju nastupaju ovi „novoromantičari”. /////

Zanimljiva analogija, ali... Nije li situacija upravo suprotna?

Naime, kao sto vidimo iz gornjeg primjera, upravo su glavni, dakle 'sluzbeni', naucnici (tvoj citat: ////mala grupica naučnika (da stvar bude gora, zaista pravih znalaca)////) iznosili lazne tvrdnje iz odredjenog interesa, a svi one koji su negirali istinitost njihovih tvrdnji su bili meta njihovih poruga i ismijavanja, i to sve sa stajalista 'strucnog autoriteta'... a protivno zdravom razumu...

E, sad na kraju smo vidjeli koliko je taj 'strucni autoritet' stvarno strucan i pouzdan...

kad se 'strucni autoritet' protivi zdravom razumu, valjda je jasno koliko je sati, i koliko takav 'strucni autoritet' vrijedi...

Zanimljiva analogija, ali... Nije li situacija upravo suprotna?
-----------------------------------------------------------------------
Nije suprotna. Upotrebio sam ispravnu alegoriju.
Naučnici, koji su tvrdili i ubedili SZO da je u pitanju pandemija su radili iz određenog ličnog interesa. Interes nije bio slava, nego pare. Reč je o ljudima koji su znali o čemu govore i svesno su lagali.

I naši novoromantični naučnici postupaju iz istih razloga, samo su im ineteresi malo manje jasni. Može biti i samo slava, ali mogu biti i neke pare. Ovde mislim na one koji objave neke knjige i pojavljuju se na TV. Na ovo bih mogao tačnije odgovoriti kad bih video tačne finansijske efekte tih knjiga.
Za Deretića sam već rekao šta ja mislim da je njegov razlog. U suštini - prestiž, tj. slava.
Za rezliku od onih koji su svesno lagali, za ove naše bi se moglo reći da nesvesno lažu, ili da svesno prećutkuju.

Pentium4
(master)
19. avgust 2010. u 15.22

Kad bas konkretno pitas za Deretica:
Ogroman dio njegovih djela je bezvrijedno lupetanje.
Međutim!
Čak i corava koka ponekad nadje zrno. A Deretic je nasao neka zrna, i to dosta njih. I to tamo gdje nas 150 godina uvjeravaju da nema nikakvih zrna.
A on, corava koka, je ipak tu nasao neka zrna!
Jest da on sad bezveze kokodace o tim zrnima, iako možda ni ne razumije kakva su to zrna, ali cinjenica je da su nadjena neka zrna tamo gdje ih nije smjelo biti.

I sad, umjesto da se nasi historicari (oni sa hrpama titula itd) zapitaju otkud ta zrna tamo, i da oni dodju prouciti ta zrna i možda pokusati naći nova zrna, ne, oni pljuju u urlaju da je Deretic corava koka i da nije nasao nikakva zrna.

Jer, priznanjem da tamo postoje neka zrna, oni dovode svoje titule i karijere u pitanje. Jer su mnogi od njih bas i izgradili karijere i dobili titule na ponavljanju dogme kako tamo nema nikakvih zrna. A da se pritom nikad sami nisu udostojili doći i pogledati da li tamo ima ili nema zrnja.
Lakse im je bilo iz udobnih kancelarija papagajski ponavljati ono sto im je neko na gotovo (iz odredjenih interesa) servirao.

Naravno, ne želim sad generalizirati i reći da svi nasi historicari takvi (naravno da nisu svi) ali su takvi upravo najglasniji i najagresivniji, i ovima drugima ne daju doći do rijeci, etiketiraju ih i onemogućavaju po politickim i drugim linijama.

Sve u svemu, zalosno...


+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

O kakvim zrnima je konkretno reč i šta konkretno ocekujes od naših historicara?
Kad kažeš da nisu ništa uradili da bi proverili to zrnjevlje mora da si ukljucen u njihov rad, jer da se ovakve izjave daju, mora se biti u toku i u sredistu zbivanja.

I u ovom predzadnjem paragrafu si nejasan. Ko je to najglasniji, najagresivniji? Ko kome to ne da doći do reci? Ko koga etiketira?
Šta konkretno želiš da kažeš, možeš li biti malo jasniji?
Nekako si mi „ni tamo ni ovamo”.

E, upravo taj neumorni „autohtonista”, naoružan samo znanjem maternjeg jezika i obodren krilaticom „Govori srpski da te ceo svet razume!”, otisnuo se u složena lingvisticka istraživanja i pregao je da našoj citalackoj publici podari tekst nekakvog srpskog Zakonika koji je navodno star skoro tri hiljade godina . U „Glasu Serbone” br. 7, glasilu pomenutog društva, svoj poduhvat je gromko najavio kao „senzacionalno otkrice u srpskoj istoriji”, uz petparacko upozorenje primereno reklamiranju tecnih deterdženata, šampona protiv peruti ili tableta za mršavljenje - „Proverite zašto Srbi kupuju ovu knjigu!”. No, podimo redom.




Na koricama knjige je naslov: Obelisk iz Ksantosa, Zakonik pravnih, obicajnih i moralnih, nacela Srba (pre 2600-2800) /Niš 2003/. Nije jasno šta traži zarez iza reci moralnih, ali prenebregnucemo ga u ovom trenutku i okrenuti se ka prilično zagonetnoj i cudnovatoj vremenskoj odrednici u zagradi (pre 2600-2800) koja nas ostavlja u nedoumici. Da li se radi o nekakvom futuristickom projektu prema kojem će taj zakonik biti napisan pre razdoblja od 2600. do 2800. godine, što je, naravno, neka daleka buducnost, ili je posredi nešto drugo? Jer, dobro je znano, takozvana srpska autohtonisticka škola uvek je spremna za nove ideje i sveže poglede na prošlost, a protiv je lenjosti i ucmalosti. Medutim, pošto je knjiga izašla iz pera predsednika Serbone, „društva za naučno proucavanje najstarije prošlosti Srba”, smušena vremenska odrednica pre 2600-2800. svakako se odnosi na neku daleku prošlost. To dr Ðordevic, na trapav način naravno, hoće da nam kaže da je pomenuti Zakonik tobože objavljen pre 2600, odnosno 2800 godina. Naravno, koliko je to pogrešno, nespretno i konfuzno ne treba posebno ni dokazivati. To bi bilo isto kao kada bi neko ove 2004. godine napisao knjigu o Kosovskoj bici koja se odigrala 1389. godine i dao joj sledeći naslov, dakle, „naslov po dr Radomiru D. Ðordevicu”: Kosovska bitka (pre 615) Šturo, smeteno, nejasno!? Šta se onda može ocekivati od nekog ko ne ume da napiše ni naslov, a da pri tom ne napravi nekoliko grešaka. Ovaj nespretan i nezgrapan naslov, mora se priznati, ne naveštava dobar sadržaj. Nešto kao kad se u šahu povuce prvi potez a2-a3. Da vidimo šta nas ceka posle ovog prilično „neobecavajuceg” početka!

S tim u vezi, imamo nekoliko pitanja za „priredivaca”: Kako to da se u tekstu navodnog srpskog zakonika, nastalog pre skoro tri hiljade godina, a na nekakvom srpsko-arhajskom, nadu tako moderne i strane, dakle, nesrpske reci, kao što su taksa, tribut, aleja, kontakti, komandant? Otkud u arhajsko-srpskom turcizmi kao što su ortak, ortakluk ili uhapsiti? Da li to znači da u sledećem „prepravljenom i dopunjenom” izdanju iz pera istog autora možemo ocekivati i pojavu novih reci kao što su cek, tender, rejting, vaucer, lizing? Zašto je p riredivac u prevodu koristio jekavicu i ikavicu, odnosno da li u originalnom tekstu postoje elementi koji bi ukazivali na jekavicu i ako ih ima, koji su? Otkud u prevodu s arhajsko-srpskog moderne reci koje pripadaju vokabularu ekonomskog novogovora kao što su tržište, interes, glavnica? Da li je takvih pojmova bilo pre tri hiljade godina? Otkud u arhajsko-srpskom „kolokvijalne” reci i izrazi kao što su: ukebati, urlikati, trabunjati, turiti, utuviti, najgori ološ, dernjava, mangupi?




==============================================

:)) Ovaj je bas dobro izanalizirao svaku reč. :))

Da li mi to radimo ili smo skloni da odmah poverujemo u sve to što nam neko kaže?

==============================================



Da dr Ðordevic ne zna klasicne jezike, već smo se uverili, a sada ćemo videti kako se saplice i na maternjem! Evo njegovog teksta, odnosno evo nekoliko odredbi famoznog zakonika u Ðordevicevom kristalno jasnom prevodu: „ovo uklesano starješina: vojni odredima, pošto se sluceno mrmorenje odmah potvrduje, tako bude li, prodo biće”. Ne brinite, dragi citaoci, slovoslagaci NIN-a nisu napravili nijednu štamparsku grešku - to je tekst koji nam preporucuje dr Ðordevic.





Ili sledeći primeri: „na tornjeve, ako ih se late (dovate), oce neprijatelj, tako bude li, to da učine, oce tako popisati koje su prsate, visoke, da”; „sprijecite koji bi htjeli sramotu da cine, ako ipak kuljava bude, ovde se saopštava, ono koje pokote treba da bude”; „vošteno (žuto), i svi bi htijeli pogledati ima li ovo oboje, nozdrve jarece i grudi svinjceta”; „to bude li, trpace ih u polja kao cuvare olja, da režu puteve za pješake, htjece nadzirati ovijeh tezgerenje”; „neki perle morske ovde nude, to bude li, oprite se, pljunite na ove nesretnike koji se tu služe harfom”; „de je zgodno, pocece mladi prljati, mladi upropašceni davolje da cine, da se druže sa prostitutkama (trojama), da urlicu koliko god mogu”; „oni koji su natovareni, odmah da idu od kuda redom vozovi da se krenu de treba stanovnicima”; „i ne treba vruce iz lonca da se jede, ovu da utuve napomenu ako opekline budu velike”; „odmah da jedu tako tureno, vo pažljivo posmatrati na vrijeme da bude, na taj način da budu s vremenom odrasli kao ljudi”.







I ovde nije reč o štamparskim greškama već je to „prevod” kojim se dici dr Ðordevic. Ovaj prevod, koji svakako zaslužuje pridev „antologijski”, nije ništa jasniji nego poruka iz cuvene depeše u Nušicevom „Sumnjivom licu”: „Plava riba, kljukana dinastija, lokomotiva, okrug, trt, trt, trt, zora, kundak, vladika, fenjer, svastikin but, bubanj, pecat, penzija, pop”.

U daljem tekstu, dr Ðordevic se obrušava na pokojnog akademika Božidara Ferjancica, naslednika Georgija Ostrogorskog i u svetu visokocenjenog vizantologa, koji je bio moj ucitelj i mentor. Evo šta kaže: „U našoj istoriografiji, kao po nekom pravilu, uvek su prednjacili naucni kadrovi koji nose neuobicajeno prezime”. Upravo je ova recenica jeziv primer za autizam, ksenofobiju, pa, zašto ne reci, i najgori primitivizam takozvane srpske autohtonisticke škole. Mogu samo da zamislim šta bi bilo da nemam srpsko narodsko ime Radivoj i prezime koje imam.


S tim u vezi, ne mogu a da ne citiram tekst dr Jovana I. Deretica, objavljen u Glasu Serbone br. 7, str. 4-5. On beleži sledeće: „Srbi imaju vrlo stari urodeni osecaj za ljudska prava i demokratiju, bez obzira na društveno uredenje u odredenim vremenskim periodima, koji je u sklopu nacionalnog mentaliteta.” Pošto je objavljena u glasilu „Društva za naučno istraživanje najstarije istorije Srba”, voleo bih da nam dr Deretic naučno objasni svoju ocenu. Koje to nauke utvrduju da neki narod ima (ili nema!) urodeni osecaj za ljudska prava i demokratiju i na osnovu koje scientisticke metodologije? Da li su to medicina, fizicka antropologija ili molekularna biologija? Da li se do iznesenog zakljucka stiglo proucavanjem DNK? Da li to znači da, na primer, Francuzi, Grci ili Finci, za razliku od Srba, nemaju „urodeni osecaj za ljudska prava i demokratiju”? Ili, pribojavam se, pomenuta ocena dolazi iz riznice Dereticevog „razbarušenog” rodoljublja!?



U istom tekstu dr Deretic kaže i sledeće: „Valjda zbog nekadašnje naše slave i velicine još uvek svi od nas zaziru i bez imalo preterivanja se može reći da je i ova mala današnja Srbija glavni cinilac u Evropi. Zbog toga nas čak i mrze. Nikada se ne mrzi nižni i slabiji nego se ili prezire ili sažaljeva. Mrzi se višni i mocniji.” Da li je moguće da danas - tekst je objavljen u leto 2003. godine - neko može da piše ovako nedotupavno?



I, na kraju, da završimo u vedrijem raspoloženju, pricom o tome kako se dr Radomir D. Ðordevic, predsednik Serbone, u rubrici Reč urednika, prisno i sa toplinom obraca svojim citaocima velicajuci izlazak Glasa Serbone br. 7: „Naravno, pa kako to uspevamo - upitace neko? U pitanju je srpski inat i ništa više. ‘Jači smo od sudbine’, kako se u jednoj novokomponovanoj pesmi peva o ljubavi”. Ponavljam, reč je o predsedniku Društva za naučno istraživanje najstarije istorije Srba.

Radivoj Radic

Na jednoj od donjih tema, Plamen je izjavio:

/////_PlaMen_
13. avgust 2010. u 22.42
Da li mislis čitavu knjigu prekopirati?
Šta je sa autorskim pravom?////

A sad nam, na ovoj temi, kopira skoro cijelu knjigu dr Radica!

Šta je sad tu sa autorskim pravima?

Da nisi ti, Plamene, ustvari dr Radic, pa te ne smeta krsenje autorskih prava?

Hm, malo konzistentnosti u stavovima ne bi smetalo... ne može sad malo vako, malo nako...znaš, ispada neozbiljno...
Ako ti smeta pretjerani kopi-pejst kod drugih disktanata (a meni, priznajem, smeta), zašto ga onda i ti tako obilato koristis?

PS:
ne kažem da ne treba biti i kopi-pejsta, ali... ne u bas u tim kolicinama...

////PlaMen_
19. avgust 2010. u 23.

Da ovaj komentar nije pao zbog onog pitanja(komentara) sto ti tamo postavih?;)
//////////////////////

Konkretno, topik o kojem pricamo je '17 rimskih imperatora rođeno u Srbiji'.
Svako ga može provjeriti.

Ja sam se tamo prikljucio tek pri kraju, sa nekim svojim komentarima... nebitno...

Neka pitanja (prilično plitka i nezanimljiva) mi je postavio diskutant 'Patriota_b'.

diskutant 'Plamen' mi na toj temi NIJE postavio postavio nikakva pitanja... nego JEDINO diskutant Patriota_b...

Šta sad, malo se gubimo, je li ?

Pomijesali se nikovi ili šta ?

U pravu si. Pošto je tema i na Politici, pomislih na momenat da se nalazim na tom forumu pa si zato upucen za temu „onu tamo”.
Nisu nikovi pomesani nego teme, jer se Radic spominje na nekoliko tema.
Pitanje je bilo u vezi zrnjevlja kojeg si spomenuo, ali ubij me ako sada znam na kojoj je to temi.

ha, ha, ha...

sad tek vidim...

diskutant Plamen i na politici otvorio temu i zatrpao je kopi-pejstom iz knjige dr Radica...
jedno 20 strana kopi-pejsta...

jak diskutant, nema šta...

malo se povremeno pogubi, ali šta sad...

oh, Plamene, otkud ti to da sam ja bijesan na tebe?

bas naprotiv, zabavlja me ovaj verbalni dribling...

zato je bolje da nastavimo kopi-pejstom, kao i ostali diskutanti..

Dr Srboljub Zivanovic je, kao profesor koledza Svetog Bartolomeja u Londonu, ucestvovao u najvecim istrazivanjima druge polovine 20. veka i tvrdi da genetika samo potvrdjuje ono sto je antropolozima već poznato: Stanovnistvo koje živi ovde je autohtono i zadrzalo je antropoloske karakteristike svojih predaka. Mi definitivno nismo dosljaci, ovde smo bili od iskona i sirili se do Belgije, Britanije, Skandinavije - kad smo svi bili jedna populacija. Profesor Zivanovic kaže da je posleratna politika proterala ili pobila sve jugoslovenske antropologe koji su se bavili ovom temom, tako da svet o nama vise zna nego mi o sebi!

////patriota-b
20. avgust 2010. u 14.
-------------------------------------------------------------------------

Ugledao sam se na tvoja pitanja.////

he, he, i ja na tvoju kopi-pejst diskusiju:

Kromanjonci u Srbiji

Svi nasi antropolozi koji su pokusali da se javno bave poreklom stanovnistva ovog dela Balkana morali su da emigriraju da bi sacuvali zivu glavu. Nas nekolicina 1959. pokusali smo da napravimo Udruzenje prijatelja antropologije, a Sinisa Stankovic, tadasnji predsednik SANU, u oci nam je rekao: „Antropolozi, pa zar vas nismo sve pobili?” - kaže dr Srboljub Zivanovic, koga je od komunisticke represije spasao poziv da predaje na elitnom britanskom medicinskom fakultetu. Domaćoj javnosti poznat je kao strucnjak koji je utvrdio broj od 700.000 ubijenih u jasenovackom logoru i prepoznao skelet despota Stefana Lazarevica. U svetu slovi kao engleski autor, vrhunski antropolog koji je radio u najvecim naučnim projektima druge polovine 20. veka. Malo je poznato da je on u Srbiji pronasao - kromanjonce, najstariji tip Evropljana! Prilikom arheoloskih istrazivanja na Djerdapu video sam da su najstariji skeleti robusni, nalik kromanjonskim - kaže profesor Zivanovic.

Požarevljani iz praistorije

Istrazivanja u selu Trnjane, kraj Pozarevca, ostavila su najdublji utisak na profesora Srboljuba Zivanovica: Iduci od Dunava ka Pozarevcu, nalazite skelete - od daleke praistorije do danasnjih dana. Na osnovu njihovih genetskih i morfoloskih karakteristika utvrdio sam da je reč o istom stanovnistvu. Prema tome, ako sada u Pozerevcu žive isti ljudi koji su živeli u praistoriji, to je opipljiv dokaz koji može svako da otkopa na tom istom mestu.

Dunav napisao istoriju

Profesor Srboljub Zivanovic kaže da je decenijama zataskavano sve što se radilo na istrazivanju ovdasnje populacije, pre svega iz politickih razloga:

-Amerikanci su, između dva svetska rata, obavljali ogromna istrazivanja na svim našim cuvenim nalazistima. To danas malo ko u Srbiji zna, jer još vlada zavera cutanja o tome. Radovi objavljeni u americkim casopisima pokazali su da je gro ovdasnjeg stanovnistva autohton, odnosno čini izvorno stanovnistvo Podunavlja, pa i Balkana. On objašnjava da su takvi zaključci potpuno logicni, jer je Dunav glavna Evropska arterija oko koje se stvarala istorija.

- Od daleke praistorije do kromanjonacai od kromanjonaca do danasnjih dana, najveci deo ovdasnjeg stanovnistva je nepromenljiv - tvrdi dr Zivanovic. Nemoguće je da negde sa Kavkaza, u 6. veku, kao sto tvrde, peske krene nekoliko stotina hiljada ljudi, pobije nekoliko miliona svinja, koza i goveda da bi se prehranilo, i još koji milion stanovnika, koje usput pljackaju! Dovedite sad nekog na obalu Dunava skrstenih ruku i recite mu da predje sam, a kamoli s porodicom i stokom - to je nemoguće!

Interesantno je da pojedinim diskutantima na kraju glavni argument postane ha, ha, ha...
Najpre onom džamburi, a evo sad i Penti.
A pavlimir još pokušava da se proda kao ddd, iako je provaljen još pre tri meseca, čim se pojavio.

Zahvaljujem se plamenu na ovom copy/paste, slatko sam se ismijao.

Opet si u pravu Pentiume 4 kad kažeš da ne diskutujem. I ne mogu, jer ne znam ništa o istoriji Srba ali to ne znači da nema interesovanja sa moje stane.Kod mene je traganje za „istinom” tek zapocelo, ako se uopste može reci za bilo koju info da je istina. Zato malo lutam i oprezno prilazim svakoj informaciji jer po ovim copy/paste tekstovima se lepo vidi koliko se kome može verovati i kako manipulatori dejstvuju.
Bas iz razloga što ne želim gubiti vreme na sarlatane, a na politici je jedan diskutant koji poznaje Deretica ostavio nekoliko podataka o njemu na sto je tema ubrzo i obrisana, moji kopirani tekstovi bi trebali da pomognu i drugima da se odluce kome verovati a kome ne.
I ako nastavim ovako, možda još i ja napisem neki naucni rad po ovoj temi, ili ako drugo ne, po temi kako se manipulise sa medijama i forumima u cilju nametanja neke ideje naivnima.

Posebno je zanimljivo i paradigmaticno kako brižni d r Jarcevic sa očajnickom upornošcu pokušava da odbrani dr Deretica od moje primedbe da car Ðuro, kojeg ovaj pominje, uopšte nije postojao. Inače, dodajmo da je Dereticev car Ðuro, koji je postao svojevrstan „heroj” moje knjige, medu citaocima izazvao najviše smeha i komentara. U knjizi sam objasnio ko može da bude car u srednjem veku i ukazao da Deretic, poput nekog Deda Mraza koji radi „na normu”, deli carske titule šakom i kapom kao da je reč o plaketama u mesnoj zajednici, pohvalnicama u dobrotvornim društvima ili znackama u izvidackim udruženjima. Tako su kod njega svi redom carevi: Tolimir, Pribislav, Krepimir, Svetorad, Radoslav I, Caslav, Pavlimir-Ratnik, Dobroslav I - Vojislav, Mihailo, Radoslav II, Bodin i da ne nabrajamo više.


Evo kako izgleda Jarceviceva „odbrana”: „Dr Deretic je u prethodnim izdanjima sve srpske vladare, pa i Bodina, opisivao kao kraljeve, a tek u poslednjem se opredelio za njihove carske titule.” Ova argumentacija je uvredljivo neozbiljna i kao takva dostojna nekakvog vodvilja u bulevarskom pozorištu. Dr Jarcevic ocigledno nije ni svestan nonsensa koji je izrekao. Reč je o egzaktnim istorijskim cinjenicama, a ne o proizvoljnostima. Šta uopšte znaci taj nesrecni izraz „opredelio se”? Nije reč o cenama povrca i voca na pijaci, pa da Deretic može da se „opredeljuje”. Iz recenog proizlazi da titule srednjovekovnih vladara zavise od toga kako se dr Deretic „opredeli”. Pitam dr Jarcevica da li to znači da dr Deretic u sledećoj knjizi može da se „opredeli” tako da srpske vladare nazove sultanima, kalifima ili faraonima? Da li to, takode, znači da neko može da se „opredeli” da Kosovska bitka nije bila 1389. nego 1637. godine? Da li je dr Jarcevic svestan živog peska u kojem se koprca u nastojanju da po svaku cenu odbrani ono što se odbraniti ne može?




U težnji da ulije novu snagu svojoj tanušnoj i besmislenoj argumentaciji, dr Jarcevic poseže za još besmislenijom odbranom, pa piše i ovo: „Titula car se u našem narodu koristi i da bi se njome oznacio svaki iole uzdignuti pojedin ac. Cesta je uzrecica ”on je car„, a daruje se i dobrom sportisti, i umešnom politicaru, i omiljenom profesoru, i duhovitom poznaniku...”. Zanima me da li dr Jarcevic ozbiljno misli ovim argumentima ili samo zbija šalu? O cemu pricate, dr Jarcevicu? Podsecam vas da bi ovo trebalo da bude naucna rasprava, na cemu neprestano istrajavate, a ne nekakva kafanska kozerija. A isti dr Jarcevic je sklon da mi prebacuje kako pseudoistoricare ne tretiram sa dovoljno ozbiljnosti! Kako se ozbiljno može shvatiti neko ko piše ovako nesuvislo? Biću toliko slobodan da zamolim citaoce da još jednom procitaju ovaj „scientisticki” dokaz koji nam preporucuje dr Jarcevic.




To što je brazilski fudbaler Ronaldo „car šesnaesterca”, a jeste, i što je naš košarkaš Dejan Bodiroga „car medu koševima”, a, takode, jeste, ne daje za pravo dr Dereticu da nekakvog Ðuru madionicarskim trikom proizvede za cara. Ja tvrdim da oko 1120. godine nije postojao nikakav car Ðuro! Jer, nepobitna istorijska istina je da u srednjovekovnom svetu oko 1120. godine postoje samo dva cara: vizantijski car Jovan II Komnin (1118-1143) i car Svetog rimskog carstva Henrih V (1081-1125). A Deretic nam prica o nekakvom Ðuri!? Dr Jarcevic se poziva na Letopis popa Dukljanina, ali tamo se ne navodi car Ðuro. I, najzad, da zakljucim: Dereticev car Ðuro je istorijska licnost isto onoliko koliko su istorijske licnosti Pinokio i vitez Koja.



Posle citanja moje knjige dr Jarcevic je ocigledno bio potpuno konsterniran silesijom grešaka i neznanja koje sam našao u tekstu dr Jovana I. Deretica. Kako je Deretic njegov uzor i neprikosnoveni izvor saznanja - za koga je mislio da je nepogrešiv - potišteni Jarcevic ga je „propitivao” da mu objasni otkud tolike greške.


Da ne bi izgubio ugled koji ima kod lakovernog Jarcevica, ugled koji je poceo opasno da se urušava, uznemireni Deretic je pokušao da zamagljenim odgovorima spasi što se spasti može. Pri tom je nalikovao smušenom decaku koga je sused uhvatio da mu krade trešnje. Kada ni to nije pomoglo, Deretic je po segao za pravim „lovackim” pricama, a sve sa ciljem da ne bude potpuno diskreditovan jer ga njegovi apologeticari odmila zovu „srpski” Herodot (kakve li megalomanije!). I - uspelo je! Naivcina Jarcevic je oberucke prihvatio te nebulozne price.


Evo jednog primera! U svojoj knjizi sam naveo i potkrepio odgovarajucom literaturom da Deretic pogrešno datuje najpre Nemanjin silazak s prestola i, potom, njegov odlazak na Svetu Goru. Ne caseci casa, dr Jarcevic je o ovome ispitao Deretica. A, ovaj, videvši deprimirani izraz Jarcevicevog lica, nije imao kuraži da mu jednostavno prizna kako je pogrešio već je pribegao izmišljanju „ucenog” odgovora - „obavestio ga je da je poklonio poverenje starim francuskim dokumentima - u kojima je ubeležen dolazak Nemanje u Hilandar 1196. i njegova smrt 1200. godine”. I, naravno, dobrano pokolebani i povodljivi Jarcevic, bez trunke intelektualne skepse, smesta je poverovao „srpskom Herodotu”. Imam utisak da bi Jarcevic poverovao i kada bi mu Deretic rekao da mu je Nemanja lično ostavio poruku u poštanskom sanducetu.



Ali, nismo svi lakoverni kao dr Jarcevic, pa stoga pitam dr Deretica da nam objasni koji to francuski dokumenti govore o Nemanjinom silasku s prestola i dolasku na Svetu Goru?

U Jarcevicevoj knjizi možemo procitati i sledeće argumente koji „dokazuju” da su Sloveni imali pismenost i pre misije solunsk e brace Konstantina i Metodija: „Kako su slovenski vladari uspevali da prikupe vojsku ako im niko u državi (pre Cirila i Metodija) nije znao da sacini spiskove regruta i drugih vojnih obveznika? Kako su te države mogle da budu uredene bez, na primer, maticnih knjiga rodenih, vencanih, umrlih itd”. Ovo je jedna od klasicnih amaterskih, laickih, ignorantskih grešaka u istoriografiji - prenošenje predstava svog vremena na neka davno prohujala razdoblja. Ne bi me zacudilo da Jarcevic zamišlja nekakvog poštara sa šapkom i torbakom koji starim Slovenima raznosi vojne pozive, s jedne, i vojnu policiju koja koristeci terenska vozila po proplancima i šumarcima vija one koji izbegavaju „vojnu obavezu”, s druge strane.



Prica o knjizi dr Jarcevica se lagano pretvara u žalosnu pricu o hiljadu i jednoj grešci, u pricu o nerazumevanju nekih notornih istorijskih cinjenica ili dogadaja, u pricu, dakle, o površnosti i brzopletosti. Trebalo bi napisati novu knjigu gde bi se iznele sve njegove zablude, pogrešni zakljucci i groteskne interpretacije, gde bi mu se moralo objasniti šta je pogrešno razumeo iz moje i drugih procitanih knjiga koje sa toliko omraze i uverenosti kritikuje. Ali, čemu sve to? Onda će se on, radin i neumoran, ponovo javiti drugom knjigom koja ima novih hiljadu i jednu grešku i tako unedogled. Ne, hvala! Imam pametnija posla nego da ispravljam Jarceviceve „domaće zadatke” i širim njegove skucene istorijske vidike.




Nedavno sam sa radoznalošcu, ali i tihom strepnjom, propratio vest da su na jednoj planeti u suncevom sistemu otkriveni znaci koji bi mogli da svedoce o postojanju života. Slutim da se u „majstorskim” radionicama srpskih pseudoistoricara radjaju nove teorije i pišu knjige o tome da su Srbi, recimo još pre sto hiljada godina, naseljavali tu planetu. Već ocekujem poklic kojim pozivaju zvanicne istoricare: Opovrgnite naše nove i sveže teorije.


Radivoj Radic

tina-tigrica
20. avgust 2010. u 21.39

„ I KO ste vi da se usudjujete da ga kritikujete? ”



Mi smo tigrice publika kome se on poklonio i odrzao predstavu. Zar publika nije zato da daje kritike?

A ko si ti? Izgleda drveni advokat Deretica.



„ STA ste vi postigli? Da li mozete da stanete pred publiku i branite svoje ZNANJE, a da to nije blacenje drugih.



Normalno da možemo da branimo NAšE znanje (koja nije istorija) stim sto mi imamo NASU sopstvenu publiku. I čim smo odlucili da javno stanemo pred publiku ako nismo dobri govornici i ako lažemo svoju ”publiku„ desice nam se KRITIKA. Znaci, svi u svom poslu imamo svoju publiku, a ja kao publika Deretica imam pravo da kritikujem. I to je tako u redu, ne? U cemu je onda problem tigrice?






”

Sa ovim se potpuno slazem, pentijume. Neko ko izvrsi toliku IZDAJU svog naroda, NEMA MORALA. I takvi su idealne sluge cionista. Pošto sam nema nikakvog svog znanja, on mora da egzistira kao parazit, blateci druge. Naravno bez ikakvih argumenata, jer nema znanja.

Protocol sionskih 'mudraca' ili nemoral cionista.

http://www.youtube.com/watch?v=7VZ7av9FWDM&NR=1

Tuina, znam jednog dobrog jevreja u Bruklinu. Da ti ga pošeljem da te kresne, da se malo smiriš?

Da li se tebi čini da malo previše pričaš o cionizmu? A nisam siguran da znaš išta o tome?
Pavlimir o RAb i ti o Cionizmu, pa to je već opsesivno. Još samo da dođe onaj Radojica Bosanac da nam kaže par stvari o Prorfirogenetu.

Imam predlog za tebe: ako hoćeš da se boriš protiv Cionista idi javi se kod Hamasa u Palestinu. Oni će ti dati ekspresnu mogućnost da ubiješ nekoliko pravih cionista uz veliki prasak.
Umesto da nama seruckaš po sajtu idi i syebi Cioniste sa stilom.

Mene su tvoji dragi Amerikanci, sa kojima ti živiš, pokušali da srede tokom 1999., ali nisu baš uspeli.
Za razliku od tebe koja si se u vreme padanja bombi po Beogradu karala sa Židovima po Bruklinu, (pa ih sad navodno mrziš), mi „Cionisti” smo ovde branili Beograd.
Pa ti vidi, lutkice prepametna...
Razmisli o onoj ideji za hamas.

Da procitam Radica? Daj mi njegove reference. Na koga, na šta se on oslanja u toj knjizi? Na sluzbenu istoriju, samo zato jer je sluzbena?
To je onda autoritarna licnost i on nicim novim ne može da obogati tu nauku. Zato me ne zanima. A još je i verovatno na platnom spisku Sorosa, Nevladinih organizacija i Vatikana.

A u isto vrijeme, nasi historijski udzbenici i dalje su puni idiotskih prica o seobi slovena, o bogumilima, bosancicama, o bosanskom kraljevstvu i o panonskim i dalmatinskim hrvatskama i sličnim idiotarijama...

A sve pred nosom uglednog vizantologa, strucnjaka za anticke jezike, profesora doktora Radivoja Radica...

Da nije zalosno, bilo bi bi smijesno...

---------------------------------------------------------------------

I ostade živ?

Internet zaista trpi svakog...

Za vreme Prvog srpskog ustanka, verovatno je i to nepoznato javnosti, Francuzi su poslali svoje najobučenije trupe preko Dubrovnika, da se pridruže Turcima, da se uguši srpski ustanak. Isto su uradili i za vreme Hercegovačkog ustanka. Uvek su
--------------------------------------------------------------------------------

To je toliko nepoznato javnosti da čak ne znamo da je kruna Kraljevine Srbije (Karađorđevića) napravljena od jednog francuskog topa, zarobljenog baš tom prilikom.
Usput su ti dragi Francuzi ukinuli Dubrovačku republiku, koja se iz nepoznatih razloga na svim kartama izdatim pre 1918. naziva Ragusa, pa možemo zaključiti, jel'te da su tu živeli neki Ragužani, što je još jedna dokaz da je bečka škola prikrivala istoriju Srba.

Ova izjava je bar tačna, ali sledeća, o tome da su poslali trupe za vreme Hercegovačkog ustanka 1875. je netačna.
Francuska je 4 godine ranije poražena u sukobu s Prusijom, bila je par godina pod okupacijom, a te 1875. je Ruski kancelar Gorčakov ultimatumom sprečio Nemačku da ponovo okupira Francusku. Tako da Francuzi ulaze u savez s Rusima, što će kulminirati u Prvom svetskom ratu, ali pomenute godine Francuzi nisu ni razmišljali o upetljavanju u ustanak, niti su imali snage da pošalju trupe.
Eventualno su se mogli zabrinuti da im ne bukne ustanak u njihovoj koloniju Alžiru, gde bi radije videli Sultana za gospodara, nego Francusku Republiku.

Tada su Turcima zaista pomagali, ali Austrijanci, koji su dali dozvolu prelaska teritorije i transport da bi se teški turski topovi iz utvrđenja Klek (kod današnjeg Neuma) prevezli na hercegovačko ratište.

Ovo je lep primer kako se uz jednu tačnu izjavi začas pridoda i jedna netačna, koja baca drugačije svetlo na istorijske odnose.
Što bi se reklo: red loze, red vinjaka...

I baš piše „samo sloga Srbina spasava”?
Iz VII vijeka?
Ili samo ima nešto što liči na ocila oko krsta?

Možeš li ipak provjeriti malo tačnije, pa onda izaći sa preciznijom informacijom?

Jedan poznavalac slikarstva je tako negde oko 1950. kupio originalni Rembrantov crtež, jedini koji je crtan hemijskom olovkom...

/////patriota-b
21. avgust 2010. u 09.23

Mene su tvoji dragi Amerikanci, sa kojima ti živiš, pokušali da srede tokom 1999., ali nisu baš uspeli.//////

ma hajde, nemoj sad biti skroman:

slobodno priznaj da si ti srusio onaj nevidljivi b2...

PS:

pa šta reci nego - hrkljus...

http://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC&printsec=frontcover&hl=de&source=gbs_v2_summary_r&cad=0#v=one... e

http://oldru.narod.ru/biblio/kb_imp.htm

Tabanac napomenu Dr.Borislava Vlajica.

Evo link za njegovu knjigu

Др БОРИСЛАВ ВЛАЈИЋ - ЗЕМЉАНИЧКИ
СРБИ СТАРОСЕДЕОЦИ БАЛКАНА И ПАНОНИЈЕ
У ВОЈНИМ И ЦИВИЛНИМ ДОГАЂАЈИМА
СА РИМЉАНИМА И ХЕЛЕНИМА ОД I ДО X BEKA

Ja procitah nekoliko strana i nalazim je zanimljivom za sada i jako interesantnom.
Pozdrav za Sve.

ma hajde, nemoj sad biti skroman:

slobodno priznaj da si ti srusio onaj nevidljivi b2...
-------------------------------------------------------------------------
Srušen je F117, to je malo drugačiji avion od B2.

Ako ne veruješ pitaj našeg avio-lingvističko-istorijskog inženjera (Crnogorac koji piše ekavicom) yugona.

„Kos”hvala na linku(koji nisam posetio)ali ga preporucujem ostalim ucesnicima ove teme...nisam ga posetio jer posedujem prvo izdanje ove knjige iz 1999.uz posvetu.
Knjiga je izdata u okviru „Strucna knjiga”,Beograd,septembar 1999,izdavaca i stampara IS„Strucna Knjiga” d.p.Beograd,Lole Ribara 48,109 str.;ilustr.24 cm.brosurasto izdanje, i za vrlo sramotni tiraz od 500 primeraka!!!
Pisac je posvetio knjigu:

„POSVECENO SRPSKOM NARODU I NJEGOVIM HRABRIM VOJNICIMA I MUDRIM VODJAMA”

Puni naslov je „SRBI STAROSEDEOCI BALKANA I PANONIJE
u vojnim i civilnim dogadjajima sa Rimljanima i Helenima od I do X veka”

Direktor i odgovorni urednik Zivojin Vlahovic tel 3240-943,3241-332 itd.sluzba prodaje 3242-512...

Za istrazivace: Cip u katalogizaciji publikacija Narodna biblioteka Srbije, neka traže a)Srbi-Istorija-1-10v
ili ID-77534732

„Kos”on upravo potvrdjuje ono sto smo mi Nemci već potvrdili i ucvrstili bas u ono vreme kada smo u isto vreme i zapoceli kao i Srbi...mi smo zavrsili posao i zabetonirali kakvu takvu cinjenicu da
...Deutschland,Alemanha,Alemania,Nemacka,Allemagne,Duitsland,Germania,Germany(Dzermani),Nemchija,Saksa,Tyskland...je dno te isto...
...a vi niste ni na početku...
Procitaj,prouci sa jednom geografskom kartom i uspeces...

Uz pozdrav recicu ti veliku istinu od Bernard Shoa :

„Ako verujes da ćeš uspeti...uspeces..!
ako verujes da nećeš uspeti...u pravu si...!”

Čini mi se da zaboravih link za gore postavljeni post.

Др БОРИСЛАВ ВЛАЈИЋ - ЗЕМЉАНИЧКИ
СРБИ СТАРОСЕДЕОЦ И БАЛКАНА И ПАНОНИЈЕ
У ВОЈНИМ И ЦИВИЛНИМ ДОГАЂАЈИМА
СА РИМЉАНИМА И ХЕЛЕНИМА ОД I ДО X BEKA

http://www.scribd.com/doc/30953880/Borislav-Vlajic-Zemljanicki-Srbi-i-Rimljani

Hej kokosko, opet su ostavili otkljucanu psihijatriju i ti pravo za kompjuter :))))

Tabanac gde ti vidis mrznju kod Tine? Naprotiv, ona te čak čini mi se simpatise ;)

Patrijoto, pa ti si izgleda mnogo mocan ovde: koliko si ljudi dosad oterao i zabranio?
Duže vreme vas čitam, pa znam: oterao si Mandolinu, velikog znalca i rodoljuba, takođe papriku, Pavlimira, pa sad i Tinu. Ti si se bas namerio da rasturis ovaj podforum, da oteras znalce a ostavis samo svoje druge nikove i sa njima cavrljas?
Je li to taj Novi Vrli Svet u koji nas vodite?

Evo vam Dereticeve reference za samo jednu glavu njegove knjige:

1. Gianantonio Bomman: STORIA CIVILE ED ECCLESIASTICA DELLA DALMAZIA, CROAZIA E
BOSNA, Antonio Locatelli, Venezia 1775.
2. Caroli Du Fresne Du Cange:ILLYRICUM VETUS & NOVUM, Haeredum Royerianorum, Posonii 1746.
3. E. Pricot De Sainte-Marie: LES SLAVES MERDIONAUX, Armand Lechevalier, Paris 1874.
4. Ernest Lavisse - Alfred Rambaud: HISTOIRE GENERALE, Armand Colin.Paris 1893.
5.Victor Duruy: HISTOIRE DES ROMAINS, Hachette, Paris 1880.
6. Francois Isambert: HISTOIRE DE JUSTINIEN, Firmin Didot- August Durand,Paris 1856.
7. General L.M. Chassin: BELISAIRE, Payot, Paris 1957.
8. Edward Gibbon: HISTOIRE DE LA DECADENCE ET DE LA CHUTE DE L'EMPIRE ROMAIN, A.
Desrez, Paris 1835.
9. THE CAMBRIDGE ANCIENT HISTORY, University Press, Cambridge 1971.
10. Emest Stein: HISTOIRE DU BAS-EMPIRE, Desclee De Brouwer, Bruxelle, 1959.
11. Dion Cassius: HISTOIRE ROMAINE, Firmin-Didot, Paris 1848/89.
12. Theodor Mommsen: HISTOIRE ROMAINE, A. Franck, Paris 1889.
13. Charles Diehl: JUSTINIEN, Burt Franklin, Paris 1901.
14. Pline L'Ancien: HISTOIRE NATURELLE, Panckoucke, Paris 1829.
15. Don Mavro Orbini: IL REGNO DE GLI SLAVI, Pesaro 1601.
16. Jornandes: HISTOIRE DES GOTHE, Firmin-Didot, Paris 1869.
17. Pierre Daunou: COURS D'ETUDES HISTORIQUES, Firmin-Didot, Paris 1842/1949.
18. Appiani Alexandrini: ROMANORUM HISTORIARUM, Firmin-Didot,Paris 1850.
19. Strabonis: GEOGRAPHICA, Firmin-Didot, Paris 1853.
20. Joel Schmidt: LES ANTONINS, Editions Rencontre, Lausanne 1969.

zatim:

BIBLIOGRAPHIA III
1. Caroli Du Fresne Domini Du Cange: ILLYRICUM VETUS & NOVUM, Haeredum Royerianorum, Posonii
1746. „Neque ab hac sententia omnino discedit Willelmus antistes Tyrius: licet aliter sentiant nonnulli rerum
Dalmaticanim scriptores; nomenque istud optum velint, a Slauico SrpskA, quo regionem illam, quam
incolebant SLAUI, indigitabant. Vnde Graeci, seu SERUIAM, postmodum formarunt.”(Pag. 33)
2. Don Mavro Orbini: IL REGNO DE GLI SLAVI, Pesaro 1601 „II Regno di Sueulado s'esten deua da
Valdeuino a Pelonia, o Pelouiata; & dal mare fm'a Settentrione.” (Pag. 207)
3. E. Pricot De Sainte-Marie: LES SLAVES MERDIONAUX, Armand Lechevalier, Paris 1874.
„Fl. Anastase (491 -518). A la mort de Zenon, sa famme Ariane fait donner la pourpre a Fl. Anastase. Ce
personnage, ne a Durazzo en Albanie, avait alors soixante-huit ans. II assiste tranquillement a la formation des
royaumes gothes en Dalmatie, en Norique, en Pannonie (493), et il laisse les Herules occuper une partie de
L'Illyrie. Les Slaves, deja campes dans ćeš provinces, souffirent beaucoup de ćeš nouveaux venus.” (Pag. 141)
4. Gianantonio Bomman: STORIA CIVILLE ED ECCLESIASTICA DELLA DALMAZIA, CROAZIA E
BOSNA, Antonio Locatelli, Venezia 1775. „Poco visse Stefano I. e successegli Onorio III. che aduno un
Sinodo a Salona, negl'atti del quale si sottoscrisse, col titolo di Arcivescovo.” (1-243)
5. E. H. Милаш ПРАВОСЛАВНА ДАЛМАЦИЈА, A. Пајевић, Нови Сад 1901.
„Дознаје се наиме, да су у првој половини VI. века солинској митрополитанској катедри биле подручнеепархије при обали јадранскога мора: рапска, задарска, скрадинска, макарска, неретванска и
епидаурска, а у унутрашњости: лудренска, сарсентарска, мартаритска, бестонска, сарнитенска и
сисачка”. (Стр. 27)
6. Е. Pricot De Sainte-Marie: Ibidem „..la partie sise entre la Save et la Drina, jusqu'a Sarajevo, devait, dit-il,
relever des eveques de Sissek et de Brod.” (Pag. 144) Saritte = Sarayevo. (Pag. 42)
7. Gianantonio Bomman: Ibidem „Questa citta fti poi detta Acridia, e del Slavi Peech. Ora i Slavi di rito Greco
v'anno in essa un Arcivescovo, cui dano il titolo di Patriarca della Rascia, Bulgaria, Sirmio, Slavonia, Japidia,
Istria, Croazia, Dalmazia, Bosna, dalle rive del Danubio fino al mar Adriatico.” (1-268)
8. Caroli Du Fresne Du Cange: Ibidem. „.. Dalmatia, Illyrico, & Mysia inferiore, seu Bosinensi prouincia,
occupatis, sedem imperii in Preualtana,..” (Pag. 39)
9. Caroli Du Fresne Du Cange: Ibidem. „.. Bosinam, Dalmatiam, Croatiam, Valachiam, & Poloniae
partem.”(Pag. 39)
10. Caroli Du Fresne Du Cange: Ibidem. „.. eidem scritori tradenti, Lechum, & Russum, Selimiri vterionos
fuisse frateres, quorum alter Poloniae; tertius denique Russiae, regum stirpibus initia dederint.” (Pag. 40)
11. Caroli Du Fresne Du Cange: Ibidem. „Serbii, non a Semis, sed a Serblia Sarmatiae cognominati,..” (Pag.
30)
12. Caroli Du Fresne Du Cange: Ibidem. „.. Seruis, populis ita adpellatis, qui vltra Danubium habitabant,
illorumque pars erant, quos Slauos vulgo nuncupant.” (Pag. 33)
13. E. Pricot De Sainte-Marie: Ibidem. „Selon Visquenel, le mot Slave apparait pour la premiere fois en 552,
sous la plume de Jomandes et de Procope.” (Pag. 146)
14. Gianantonio Bomman: Ibidem. „Ed i Bulgari ne lo supplicarono a volemeli ricevere nella sua Signoria.
Con cio venn'a dilatare il suo Regno verso il Settentrione.” (Pag. 1-280)
15. Don Mavro Orbini: Ibidem. „.. Re Vuladan, vedendo ch'era gran numero di gente, & che la sua lingua era
commune con quelli. Cominciarono per tanto l'vna, e l'altera natione marsi grandemente fra loro, cioe Gothi,
Slaui, & Bulgari. Ilche aueniua principalmente, per essere che tuti erano pagani, & d'vn medesimo
linguaggio.” (Pag. 208)
zatim:

1. Caroli Du Fresne Du Cange: ILLYRICUM VETUS & NOVUM HISTORIA, Haeredum Royerianorum,
Posonii 1746. „.. eique absque liberis mortuo, successit ex sorore nepos.” (Pag. 42)
2. Francis Preveden: HISTORY OF THE CROATIAN PEOPLE,
Philosophical Library, New York 1955. „With Bavaria, Charles aquired also Carinthia, a Slavic country..”( 1-
51)
3. Caroli Du Fresne Du Cange: Ibidem. „Interdum enim, Timotianorum & Guduscanorum..” (Pag. 74)
4. Francis Preveden: Ibidem. „The first Croatian cathedral erected in Nin, was named after Asel, a
Frankish saint.” (1-52)
5. Francis Preveden: Ibidem. „As the news of Ludevit's victories spread, the rest of the Slovenian
populationjoined in the campaign, and the general disaffection reached as far as the river Socha (Isonzo) in the
west.” (1-53)
6. Eginhardi abbatis: CHRONICON, Patrologiae, Migne, Paris 1864. „.. Liudewitus, Siscia civitate relicta ad
Sorabos, quae natio magnum Dalmatiae partem obtinere, fugiendo se.” Tom 104, Pag. 402.
7. Gianantonio Bomman: STORIA CIVILLE ED ECCLESIASTICA DELLA DALMAZIA, CROAZIA E
BOSNA, Antonio Locatelli, Venezia 1775. „.. Francesi prendevano di soppiatto i figlioli ancor latanti dei
suddetti Croati,e devangli in cibo a lor cani.” (11-24 )
8. Gianantonio Bomman: Ibidem. „E qui fu ch'ebbero i Slavi Serbgli a sostenere aspra guerra del Greco
Impero', e dagl' Ungheri lor confinati. Furono gl' uni e gl' altri discacciati e n' ebbero i Greci una singolar rotta
sotto Scutari.” (11-25 )
9. Nicolaus III Gramaticus: Epistola synodalis, Patrologiae, Migne, Paris.Tom 119, Pag. 877-880.
10. Don Mavro Orbini: IL REGNO DE GLI SLAVI, Pesaro 1601. „Et nel suo tempo i Tedeschi, soggiogata l`
Istria, volevano passare ancor piu oltre m Croatia. Contro li quali il Re Crepimiro fatto un forte essercito, vene
a far co essi loro la giomata; & dando loro rotta, gli scaccio da tutto il suo oaese.” (Pag. 213)
11. Caroli Du Fresne Du Cange: Ibidem. „Eo regnante, Alemanni expugnata Istria..” (Pag. 42 )
12. Gianantonio Bomman: Ibidem. „.. spedi alcuni Prelati in Dalmazia, i quali unitise a Pietro III Arcivescovo
di Spalato, ed ad altri Sacerdoti, che avevano appresa la lindua Slava...” (II-25/26)
13. Don Mavro Orbini: Ibidem. „Questa cosa vedendo il Capitano de Tedeschi, mando gli Ambasciadori al Re
Crepimiro, pregandolo che nel avenire vivesseseco da buon amico, e che il suo figliuolo Svetorad togliesse per
moglie la sua figliuola.” (Pag. 213)
14. Gianantonio Bonunan: Ibidem. „La maesta del suo volto unita alle dolci maniere risveglio m que' popoli
la natia soggezione al loro Re ..” (11-36 )
15. Don Mavro Orbini: Ibidem. „.. dell” altra fii Inventore San Girolamo, chimata Buchviza..„( Pag. 46)
16. Caroli Du Fresne Du Cange: Ibidem. ”.. in Serviam descendit: comprehensumque m castris circa
Sirmium..„
(Pag.42)
VI -

Eto to je samo MANJI deo literature Deretica koju je koristio samo za JEDNU knjigu. Kad to procitate i proverite da li je on tačno naveo/preveo izvolite kritikujte ga. Dotle se sve svodi na ono:

Psi laju, karavan prolazi.

Pozdrav!

”

'dozevece sudbinu Milosa.S.Milojevica..prehrabar je... '
A KAKVU je to sudbinu doziveo Milos Milojevic? Pliz kaži meni neznalici.
Mislim da je i Olga Pejanovic ustvari ubijena, jer je bila neoprezna i usla sama u lift. Nasli su je na podu onesvescenu. Kao imala je mozdani udar. Godinama se posle oporavljala. Opasan je to posao, pricati u korist Srba bilo šta. To se drasticno kaznjava, jel da? Ali vidis njega nije briga, važno mu je da radi ono sto voli. Nadajmo se da je i oprezan.
I reci mi, ti si proverio njegove reference, da se tačno drzi njih?
Još jedan plus za njega i za tebe ;)

Da sam procitala ovo ranije, ne bih ti se na drugom topiku obratila kao ljudskom biću. Ti stvarno to ne zasluzujes. Ajde pa kokodaci za mnom koliko hoćeš.

Da sam procitala ovo ranije, ne bih ti se na drugom topiku obratila kao ljudskom biću. Ti stvarno to ne zasluzujes. Ajde pa kokodaci za mnom koliko hoćeš.
-----------------------------------------------------------------------------

Opet ista psihopatska teorija - čovek se nije složio s njenim mišljenjem o istoriji od pre 2000 godina i sad već nije ljudsko biće?

Ti si, zorice, zaista stoka. Sledeći tvoju logiku, ako neko dođe do zaključka da mu se ne sviđa boja tvojih očiju, pa shodno tome što te to ne čini ljudskim bićem, ima pravo da te zakolje?
Jesli li ti normalna? Pogledaj malo sa strane svoje izjave, pa reci ko je pušten iz ludnice?

Budaletino p, zar ne vidis da ona sve vreme najcrnje vredja.
Nemoj da prodajes jeftinu demagogiju. Onaj ko me bez ikakvog razloga vredja, za mene nije covek.
I ne oslovljavaj me nekim imenima. Ako sam dawn nisam zorica, pogotovu ne za tebe.

Vi ste samo dobri za ignorisanje, kad pocnete da kevcete
/////////////////////////////////////////////////////////////////////////

Odlično, onda nas ubuduće ignoriši.

A za mene si samo obična pičketina koja priče lude stvari.
Zorica je samo prevod na srpski starog srpskog izraza „dawn”, koji je deo tvog imena.
Od tolike ljubavi prema Srbima si izabrala ime na engleskom jeziku, kao i džambura na turskom.
Ovde je neko zaista prodao dupe Sorošu, a sami se prozivate.

patrioto,

Mnogo si glup covece, sto rekao srpski narod - ko cuskija! Zaista mi je zao da ovaj
forum nema moderatora. Ovaj se podforum već duže vreme pretvorio u igre bez granica...

„Dzamburuotegli”hvala na ovom tekstu,ali sa onom secate se već one dzangrizave „Mandoline”,uspeli smo vrlo dobro da obradimo „Ajnhardov letopis”i dodjemo do istih zakljucaka...Budi ljubazan i prokopaj ga iz arhive „Serbian Cafea”...verujte nije bas uvek nas cafe,skup „patrijota i idijota” na jednom mestu,neki kvare prosek a drugi se zakopcavaju na ledjima...
Pozdrav!

Нико од наших историчара не расрпавља о овој чињеници – да Срби насељавају Далмацију у деветом столећу, и то њен велики део, а да се она проглашава хрватском државном територијом. Да је у питању неопростив пропуст, сведочи и нелогичност око кнеза Борне. Ово је питање још занимљивије зато што записи из почетка деветог столећа потврђују да је Борнин ујак српски племић! То значи да је и Борнина мајка Српкиња.
/////////////////////
Pa i nije samo to, ima još...On (Borna) je knez Timocana i Kucevljana, lepo piše Ajnhard, sto ynaci da je iz (danasnje)Istocne Srbije, iako je tada teritorija Srbije bila mnogo istocnije no sada.Pred „samit” 822.njemu se prikljucuju (i priznaju kao predstavnika na samitu) i Bodrići iz Braničeva..A Brnaicevo ondasnje je 600 km istocnije nego danas, proteze se juznom obalom Dunava, tokom skoro cele Stae planine, odnosno kroz danasnju bugarsku teritoriju.
Pleme Timocana je inače prvo srpsko pleme koje se spominje u spisima kao zasebno slovensko pleme u predelima ispod Dunava...

Čak, setite se, mape Evrope u blisko vreme (kad Karlo Veliki ratuje sa Srbima u centralnoj Evropi uz teske gubitke) po kojoj je SRBIJA velika kao i u vreme Dushanova, a Huurvatha „nigde ni”..

P.S. Tabanahali, ovo slovo „dz” u „dzangrizava” me dojmilo))
Da ne vezbam pominjano, vise bih se osvrnula na ovo.
„Virtue primam esse”;)