„Реч капитулација не постоји у српском језику! Ми капитулацију не признајемо!” - поручио је свету пуковник Михаиловић, 15. априла 1941. године. Тог трагичног дана, Дража Михаиловић је решио да се издвоји од главнине трупа Друге армије и крене ка Дрини. Случај је хтео да његова борбена група са заставом 41. Пешадијског пука остане једина активна организована јединица у краљевини, и тако буде стожер каснијег отпора непријатељу на бази четничког ратовања. Михаиловић је на Равној Гори развио заставу слободе и непокорности и повео први герилски устанак у тада поробљеној Европи против нацистичког окупатора.

Југословенска војска у отаџбини (четници) је била југословенска (већински српска), ројалистичка герилска организација у Другом светском рату коју је 13. маја 1941. на Равној Гори основао пуковник Драгољуб Михаиловић, као снагу одану југословенској краљевској влади у изгнанству. ЈВуО је за време Другог светског рата била у сукобу са усташама, балистима, партизанима и снагама Силе Осовине.

До јесени 1944. четници су ослободили 34 градска насеља од Немаца. Приликом ослобођења Пријепоља, 11. септембра 1943, Немци су имали највеће губитке у једном дану од почетка рата (преко 200 погинулих, према извештају британских официра с лица места). Четници су имали четири велике офанзиве на Немце, сваке ратне године по једну.

Током Другог светског рата, 1944. год. америчка обавештајна служба је, у сарадњи са Југословенском војском у отаџбини и њеним командантом ђенералом Дражом Михајловићем спровела операцију „Холјард” (Halyard). Главни циљ операције била је евакуација америчких пилота, припадника америчке 15. ваздухопловне армије који су оборени изнад територије Југославије. Оборени амерички пилоти су уз помоћ припадника ЈВуО пребацивани на територију под њиховом контролом одакле су америчким авионима евакуисани у Италију са импровизованих пољских аеродрома Бољанићи, Коциљево и Прањани. Операција Холјард била је највећа операција организованог спасавања оборених америчких авијатичара у Другом светском рату.

Кобни тренуци за покрет настају после одлука Техеранске конференције (од 28. новембра и 1. децембра 1943.). Техеранска конференција је био састанак Јосифа Стаљина, Френклина Рузвелта и Винстона Черчила у Техерану. Према одлукама ове конференције и каснијих конференција, Југославија је, у подели Европе, припала Совјетској интересној зони. Као последица тога западни савезници сву помоћ окрећу партизанском покрету. Сви даљи потези савезника, укључујући и краља и његове владе у Лондону, иду на корист Титовим комунистима а на штету ЈВуО и целом српском народу. Под притиском Черчила краљ Петар је позвао снаге под командом ђенерала Михаиловића да се ставе под команду комунистичких одреда Јосипа Броза Тита, што је био врхунац издаје и највећи ударац ЈВуО. Дража Михаиловић и његов покрет су жртве уступака западних савезника према Стаљину и СССР-у.

Ђенерал Михаиловић је 15. јула 1946. године, на стаљинистичком процесу у режији комунистичког режима, осуђен на смрт стрељањем, трајан губитак политичких и грађанских права као и одузимање целокупне имовине. Казна је извршена 17. јула 1946. године. По наређењу комунистичког диктатора Јосипа Броза, место на коме је закопан ђенерал Михаиловић је најстрожа тајна Титове Југославије.

Чињенице о ЈВуО и Михаиловићу:
- Дража Михаиловић је најодликованији Србин у историји
- Дража Михаиловић је одликован француским Ратним крстом и америчком Легијом части за заслуге у Другом светском рату
- Дража Михаиловић никад није осуђен као ратни злочинац, како се касније нашло у историјским уџбеницима, већ углавном за злочине против тзв. НОБ-а
- ЈВуО није антисемитска организација како је то тврдила комунистичка пропаганда („У овом рату страдали су Јевреји горе него ми Срби, а ми нисмо никада били против онога ко страда, па нећемо ни сада. У нас се никада није постављало питање Јевреја, већ питање режима. Ако не ваљају режими, не ваљају ни Јевреји, а ако су солидни режими и добар управни апарат, ваљаће и Јевреји. Али, у првом реду треба да ваљамо ми Срби.
Антисемитски напад не сме да се појави ни у штампи ни у пропаганди. Забрањујем сваку грдњу, као и распиривање мржње према Јеврејима у говорима, на јавним састанцима или приватно по кафанама приликом изношења мишљења појединаца. Јевреји су људи као и остали народи, а у овом рату страдали су више чак и од нас Срба.” - Дража Михаиловић, 7.4.1944.)
- у ЈВуО постојали су и муслимански одреди, јеврејски одреди, словеначки одреди, било је и Хрвата, Пољака...
- ни један логор није отворен од стране ЈВуО, за разлику од других војних формација

Чињенице о комунистима

- комунисти су сарађивали са усташама још откако је тај покрет основан. У централном листу Комунистичке партије Југославије „Пролетеру”, број 28 из 1932. године објављен је чланак у коме дословно пише: „КПЈ поздравља усташки покрет и ставља се потпуно на његову страну.” Марта и априла 1942. године у источној Босни усташка Црна легија борила се заједно с партизанима

- југословенски комунисти су све време рата радили у координацији са совјетским комунистима. СССР је био у коалицији са Трећим Рајхом (споразум Рибентроп-Молотов) у периоду 23. август 1939. до 22. јуна 1941. године. Тек пошто је Хитлер прекршио споразум и напао СССР, југословенски комунисти добијају налог из Москве о подизању устанка. Ко зна када би и да ли би комунисти почели устанак да Хитлер није прекршио споразум са Стаљином

- за време Другог светског рата од стране комуниста страдало је око 210 свештеника СПЦ, више него од усташа - око 170
c/p