Tih desetak i manje vojnika nemackog Rajha uglavnom pozadinaca (postara i savetnika u italijanskom stabu) sto su bili stacionirani u Mostaru mislim da su bili velika pomoć Crvenoj armiji.
Uglavnom zbog njihovog neprisustva na ruskom frontu Nemci su rat izgubili.

Pa za Hercegovinu i srpski narod je bitan taj ustanak, sto je zaustavljeno klanje i bacanje Srba Hercegovine u jame,

Genocid nad srpskim narodom Hercegovine, u ta tri meseca posle okupacije Jugoslavije nije istrazen,i sto je istrazeno prikrivalo se naročito o uzrocima i pociniocima.
I udeo veci u tom genocidu su imali muslimani ,to jeste onaj deo ustašstva,koji je bio od muslimanskih pripadnika,

Tako nema ni jednog stratista, gde nisu oni bili glavni egzekutori, kao i u vecini slučajeva su oni i pokrenuli napade i masakre u pojedinim selima i gradicima, Hercegovine,Docim u dolini Neretve, hrvatski deo ustaštva je predvodio, ali ni u tim pokoljima i masakrima nisu izostali i ovi iz druge konponente ustaštva -muslimanske.Dok u istocnom delu Hercegovine i organizaciju i same masakre izvrsili su muslimani,
No sve vreme za vladavine Broza i bosansko-hercegovackih gazija, Bijedica, Pozderaca,Mikulica,Campare,Hebiba,vesto su se krili i te zločine vesto prebacivali na Skutore, Skutor je pogrdan naziv za one katolike u Hercegovini,koji su promenom vere, promenili i ime.
U tome su im pomagali i nesvesni Srbi, poput Djura Pucara, Vlada Segrta, Rata Dugonjica i mnogi iz mladje plejade ,setimo se samo Bogica Bogicevica,koje je nevolje doneo svim Srbima.
Za sto ima puno dokaza i još živih svedoka.

A sad toliko, jer će sad da kao lesinari,da se ovde ukljuce po neki, da oni daju svoja glupa mišljenja i stavove,

Aprilski rat i zauzimanje Jugoslavije, ali i Grčke, gde su morali da bace Engleze u more, odložio je planirani napad na SSSR. Zanimljivo je da nam ovo ni Sovjeti nisu priznavali kao zaslugu, valjda nakon 1949.? Ne znam tačno.
Govori se o nekih 5 nedelja kašnjenja s napadom, mada ja nisam pročitao ni u jednim nemačkim memoarima takvo mišljenje (npr. za očekivati je da Franc Halder kaže bar reč o tome). Doduše, to ne znači ništa, jer su Nemci uredno izbegavali da priznaju da ih je zeznuo bilo ko od pripadnika „niže rase”, što uključuje i Ruse.

Što se tiče junskog ustanka, on zaista jeste bitan za srpsko stanovništvo u Hercegovini, ali na ukupan tok rata teško da je mogao ostaviti bilo kakve posledice. Razvoj ustanka i njegova ograničenost na istočnu Hercegovinu, gde se uspehom smatralo zauzimanje Fojnice ili Nevesinja, govori o minornim razmerama u poređenju sa događajima na ostalim ratištima.

Te nemačke trupe, zatečene u Jugoslaviji u junu 1941. nisu bile potrebne na istočnom frontu. Poređenja radi, u Norveškoj je stajala besposlena armija od 250,000 nemačkih vojnika.

Mislim da taj ustanak čak nije ozbiljno ni shvaćen u Berlinu, jer je bio pre svega usmeren protiv NDH, pa su ga Nemci u početku posmatrali kao problem Italijana i Pavelića. Ipak se sve odigravalo u italijanskoj okupacionoj zoni.

Mislim da je kasniji razvoj ustanka u Srbiji, posebno Užička repoblika, bila od većeg uticaja na tok rata, ali samo time što je nervirala Hitlera i povremeno ga sprečavala da razumno misli od besa.

Diverzantske akcije i ometanje transporta trupa kroz bivšu Kraljevinu je doprinelo nemačkim problemima u Sredozemlju, mada ne u tako velikoj meri.
Tek negde krajem 1942. je potreba angažovanja više od 50,000 nemačkih vojnika, plus svih ostalih okupatorskih i kvislinških vojski, doprinela nemačkom porazu kod Staljingrada. Da su tamo imali još 50,000 vojnika sa pripadajućom tehnikom Nemci bi možda i uspeli da zauzmu grad.

Činjenica ostaje da je svaki okupatorski i kvislinški vojnik koji je morao ostati u Jugoslaviji bio potrebniji Nemcima na drugom mestu. To je najveći doprinos, ali ne u junu 1941., nego znatno kasnije.