Jadni njihovi preci, da mogu, danas, da vide šta su uradili potomcima prelazeci u katolicku veru, ni u grobu ne bi imali mira. Nihovi potomci su, kroz generacije, postali sluge satane. Zadojeni su mrznjom prema svemu sto nije katolicko i ta mrznja će ih unistiti jednog dana. Slepi kod ociju, ne vide da su marijonete bolesnih umova koji ih kupise lepim obecanjima. Postali su duhovna deca satanskog vatikana.
Nikada oni neće osecati ni znati šta je nacionalni ponos, u pravom smislu te reci, jer znaju da nisu to što bi želeli da budu. Srpska svest, protiv koje se bore, je (i nad njma) jaka i to ih boli. Zato nas i mrze. Svesni su oni da smo mi duhovno jeci, da smo ostali dosledni naše tradicije, naših iskonskih predaka, našeg porekla...i zato nas mrze. Sa crnogorcima, bosancima, makedoncima je isti slučaj.
To je psihologija njihove mrznje.
Poznato je da sitne (prodane) duse mrze duhovno bogatije i jače od sebe. Šta vise reci!

Слободан Јарчевић:
НИЈЕ БИЛО ДОСЕЉАВАЊА
СЛОВЕНА НА БАЛКАН – ОНИ СУ
СТАРОСЕДЕОЦИ БЛАКАНА И
ПАНОНИЈЕ
Константин Седми Порфирогенит –
цареви списи као извори за историју
Словена

У јеку своје борбе против кроатизације, Дубровчани ће
покренути и питање Завода Светог Јеронима у Риму.
Учиниће то у једном од бројева Дубровника 1901.
године. Супроставиће се намери Ватикана да Завод Светог
Јеронима преименују у ''Хрватски завод Светог Јеронима''.
Дубровчани су доказивали да је Завод српски и послали су
телеграм с протестом кардиналу Рамполију у Ватикан:
''Нека се удостоји Ваша Еминенција поднијети на
ноге пресветога оца Папе Лава Тринаестога изразе
жалости Срба католика, житеља старе дубровачке
државе, из града и околице, што је у бревуе-у који-јем се
је свето-јеронимски завод престројио, било мимоиђено
српско име, које по повјеснијем исправама и народнијем
тградицијама и обичајима у странама на које се брев
односи сасвијем превлађује''.