Ja dobih u mail-u pa rekoh da proslijedim

Прота М. Матејић: Византијски монаси у Америци хиљаду година пре Колумба




Sunday, 11 April 2010

Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић

ВИЗАНТИЈСКИ МОНАСИ У АМЕРИЦИ ХИЉАДУ ГОДИНА ПРЕ КОЛУМБУСА

У историји је забележено и у школи смо учили да је Христифор Колумбус открио Америку 1495 године. Можда би било тачније ако би се рекло да је те године отворио Америку за инвазију и усељавање у њу разних народа из других делова света. Постоји могућност да је било појединаца или група које су Америку откриле пре Колумбуса, али се о томе није знало.

Не знамо тачно када су и да ли су групе или појединци долазили у Америку пре Колумбуса, или се чак и усељавали у њу, али о томе нису остали трагови. Изузетак чини долазак у Америку и насељавање Америке од стране једне групе византијских монаха из Северне Африке, Они су били настањени код садашњег града Гилфорда (Guilford) на територији савремене америчке државње Конетикат (Connecticut).

Појединости о томе открива Џан Галагер (John Gallager) у свом чланку Хришћанска црква из 5ог века у Конетикату (Connecticut’s 5th century church) објављеном у часопису Древности Америке (Ancient American) број 54.

Галагеру је научник Фредерик Ј. Пол (Frederick J. Pohl) рекао да је чуо да у шумама Конетиката постоје неки чудни знаци урезани у камену. До места где се ти знаци налазе Пола је одвео неки лекар. Пол, који је објавио неколико књига о путовању Скандинаваца у Америку, очекивао је да су ти знаци пореклом од Викинга. Брзо је увидео да ти знаци нису из 10-ог века, него су много старији.

Када је Галагер срео Пола 1976. године, овај му је предложио да оде и види те знаке. После тога Галагер је у току од две и по године проучавао, сликао и прецртавао те знаке.

Сем тих знакова на том месту се налазе и остатак светог престола са остатком стуба у грчком дорском стилу, једна крстионица у облику пламена и једна правоугаона. Ту су у камену угравирани свећњак за 14 свећа, затим један извор из кога се излива вода а у њој удубљења у облику риба. Поред тога, у стени поред крстионице има већи број удубљења у облику риба. Ту се налази и један натис, грчка реч ιχτυσ што ѕначи риба. То је древни символ-криптограм који садржи почетна слова грчких речи ΙΣΟΥΣ ΧΡΙΣΤΟΣ ΥΙΟΣ ΘΕΟΥ ΣΟΤΙΡΟΣ, што на српском значи Исус Христос Син Божији Спаситељ. Taj символ-криптограм се користио код хришћана још у најранијим вековима хришћанства. Осим тога, на том простору се налазе у камену урезани монограми ИС ХС Исус Христос, као и монограм МР Марија Богородица.

Галагер и Пол су питали за мишљење и друге стручњаке о овом налазу код Гилфорда. На основи исцрпног истраживања и студирања Пола и Галагера и мишљења стручњака, Пол и Галагер су закључили да је оно што се налази код Гилфорда остатак древене хришћанске цркве и крстионице византијско-грчког и северно-афричког порекла.

Галагер пише да су насељеници код Гилфорда били хришћани, византијски монаси, а при крају чланка пише да су то били православни монаси из Северне Африке. Да су православни, односно византијски монаси закључује се по томе што су монограми за Христа и Богородицу били од слова из грчке азбуке а и натписи су били на грчком.

Један натпис је на два језика. Један анонимни научник је за један од та два језика тврдио да је то Мик-Мек, језик Индијанаца у Новој Шкотској, а други је грчки како се говорио у Либији. У преводу на српски текст гласи: Господ је вечни Отац Његове деце - човечанства. Избавитељ који се узнео на небо и седи са десне стране Оца. У том тексту се појављује и символ-криптограм на грчком који је на српском Исус Христос Син Божији Спаситељ.

Један римокатолички свештеник је натпис код Гилфорда препознао као парафразу стихова 14-17 и 34 из осме главе Посланице Римљанима. Стил натписа одговара стилу грчког језика како се говорио у Киринеји у Либији у петом веку, у доба када су је Вандали заузели. Киринеја је била једна од најстаријих хришћанских епархија. Сто миља даље према истоку налазио се град Аримахида из кога су монаси дошли у Гилфорд.

Као разлог зашто је група православних монаха напустила Либију и дошла у Гилфорд, наводи се прогон хришћана који нису били Аријевци, од стране Вандала који су били следбеници Аријеве јереси. Вандали су источно-Германско племе познато по разарањима која су чинили и по њима је остао израз вандали. Године 406 су упали на територију источно-римског, односно Византијског царства. На територији Северне Африке основали су своје краљевство чија је престоница била Картагина. Вандалска краљевина се одржала у Северној Африци до 534. године.

За време владавине краља Гејсериха (438-472), вршен је немилосрдан прогон хришћана који нису били аријевци. Он је многе монахе свирепим прогонима истерао из њихових обитавалишта по планинама и пустињама. Тада је група православних монаха кренула у избеглиштво и године 480 стигла у Гилфорд. Да је та група била православна може се закључити по монограму за Мајку Божију који је МР Марија Богородица. Аријевци нису признавали божанство Исуса Христа и Његову Мајку нису називали Богородица већ Христородица.

Податке о групи монаха који су из Северне Африке дошли у Америку садржи један докуменат који је 1926. године пронађен у Hoguigu (Tax-Mimoum) у једној пустињи у Мароку.