Svetska istorijska nauka ne postoji kao pojam. Postoje materijalni (ukljucujuci bioloske) i jezicki tragovi proslih zbivanja, ali jedinstvena metodologija koja bi dovela do nepobitne istine o prošlim dogadjajima, ne postoji.

Takozvani naucni metod koji se primenjuje u istorijskim istrazivanjima se u sustini svodi na primenu naučnih metoda i procedura u manje-vise egzaktnim naukama na koje se istorija poziva pri ocenjivanju izvora i na koje se oslanja u potvrdjivanju ili pobijanju odredjenih istorijskih pretpostavki. Posledicno, rezutlat takvog pristupa nije ništa drugo do skup manje ili vise pouzdanih cinjenica (ili „cinjenica”) koje se onda arbitrarno vrednuju i slazu u mozaik koji bi imao najveci mogući stepen verovatnoce. Na zalost, u praksi to znaci, sloziti cinjenice (ili „cinjenice”) onako kako autoru odgovara. I tu gotovo da nema izuzetka.

Sama cinjenica da ne postoji jedinstveno gledanje na hronologiju proslosti, koja je ustanovljena u 16-17 veku na osnovu tada poznatih prepostavki o datumima nekih vaznih dogadjaja (Peloponeski rat, osnivanje Rima, Hristovo rođenje), a ne cvrstih materijalnih dokaza kojima bi se te polazne osnove potkrepile, i da se ta hronologija uz neke kozmeticke izmene zadrzala ne samo u zvanicnoj istoriji nego, na zalost, i u drugim naukama sve do danas bez ozbiljnijeg preispitivanja govori da tu nešto s logickog aspekta nije u redu i da će se u buducnosti mnoge knjige morati redigovati. U principu, ne može se doći do tačnog odgovora bez tačnih pretpostavki, a za bazicnu polaznu osnovu istorijue, hronologiju, se sa sigurnoscu zna da nije bazirana na tačno dokazanim datumima. I to, ne samo da se zna danas, nego znalo se i pre par vekova (na primer, čak je i Njutn to preispitivao i pisao o tome, verujem zbog toga sto mu je sve to bilo nelogicno, ne verujem da je to radio po zadatku).

Ironija je sto i najcenjeniji istoricari gledaju na problem zvanicne hronologije u istoriji kao na manje važan okvir u koji se trpaju svoja istorijska tumacenja po principu da čak i ako se utvrdi da su izvori na koje se pozivaju u svojim delima neprecizni u pogledu vremenskog odredjenja, onda moraju biti netačni i za sve ostale istorijske dogadjaje koji su se simultano desavali sirom planete, pa će se onda, po njimaa, jednog dana kada se hronologija dovede u red, dogadjaji o kojima oni pišu zajedno sa dogadjajima koji su se simultano desavali, svi skupa, jednostavnom translacijom u vremenu postaviti na svoje pravo mesto bez da to ima efekta na ono sto tumace. Greška. Neće sve doći na svoje mesto nego će, zbog mnostva hronoloskih praznina koje trenutno imamo, mnoga tumacenja koje sada ucimo kao istorijske istine doći na svoje mesto i morace se zvati pravim imenom - fikcije.

Ako covek to prihvati onda nije problem ni da se suoci sa drugacijim tumacenjima istorijskih dogadja, manje ili vise radikalnim u odnosu na vecinski prihvacena tumacenja i da se nada da će se u suocavanju argumenata doći do prave istine. Jer, kad je tumacenje istorijskih dogadjaja u pitanju, ne smemo zaboraviti da smo najdalje od istine ako na istoriju gledamo bez gledanja na istoriju same istorije. A ona je, u najmanju ruku, da ne kažem ..