СТАРИ КАМЕНОПИСИ У ХЕРЦЕГОВИНИ

Херцеговина је једна од најстаријих насељених српских земаља,још из
раног Средњег вијека сачувао се велики број надгробних споменика
СТЕЋАКА на којима су уклесана многобројна српска презимена.Нека од
тих старих српских каменописа уништио је зуб времена,али су се
добро видљиво и читко сачувала српска презимена од 13 до 16 вијека.

Сачувана породична презимена на стећцима са простора Херцеговине су:

1. СЕМИРОВИЋ (Браићевићи,Гацко)
2. БАТРИЧЕВИЋ (Трновица,Билећа)
3. ВУКИЧЕВИЋ (Елезовићи,Чапљина)
4. БОБАН (Жаково,Требиње)
5. БОКЧИЋ (Опличићи,Столац)
6. БОГДАНИЋ (Премило,Љубиње)
7. РУШОВИЋ (Бунчићи,Билећа)
8. ЛУПОВИЋ (Елезовићи,Чапљина)
9. ЦРНИЧАНИН (Хумско,Фоча)
10.ЦРПОВИЋ (Љубљеница,Столац)
11.ДАКОВИЋ (Бунчићи,Билећа)
12.ДУПЧЕВИЋ (Бунчићи,Билећа)
13.ДРАЖЕТА (Црнач,Требиње)
14.МРЧИЋ (Фатница,Билећа)
15.МАЈСТОРОВИЋ (Радишевина,Чапљина)
16.КРИЛИЋ (Поплат,Столац)
17.КУМАНИЋ (Крушево,Столац)
18.ВУКСАЛОВИЋ (Тријебањ,Столац)
19.ПРИПЧИЋ (Живањ,Невесиње)
20.ТИОВИЋ (Гомиљани,Требиње)
21.ВУКМИР (Његовановић,Билећа)
22.МЈЕШИНИЋ (Завијет,Фоча)
23.НАПЕТОВИЋ (Радимља,Столац)
24.ПУКШИЋ (Удора,Столац)
25.БОЖУРОВИЋ (Бољуни,Билећа)
26.ЗЛОУШИЋ (Крушево,Мостар)
27.БОЖИКОВИЋ (Старо Слано,Тр.)
28.ТЈЕДАНОВИЋ (Ходово,Столац)
29.ОПАДИНОВИЋ (Калиновик)
30.ШИРУНОВИЋ (Ковачићи,Калиновик)
31.ТРОЦКОВИЋ (Дубрава,Билећа)
32.БОЉУНОВИЋ (Бољуни,Столац)
33.ВУКАЧИЋ (Опличићи,Чапљина)
34.ЖУПАНОВИЋ (Градин,Гацко)
35.ВЛАЋЕВИЋ (Горње Село,Билећа)
36.МИОГОСТИЋ (Ковачићи,Калиновик)
37.ПЕЈАТОВИЋ (Лусићи,Улог)

Baraba jesi li siguran za Buturovic polje kod Nevesinja ?
Možda se radi o porodici KOVAC iz sela Batkovica kod Nevesinje.
Reci mi nešto više o svoj porodici i o slavi koju slavite.

Buturovic Polje ,nalazi se u opstini Konjic. Naseljeno je muslimanskim i hrvatskim zivljem,To je sa desnu stranu Neretve u dolini reke Neretvice ,zavuceno ispod planine Lisine.Pre rata tamo je vrlo malo bilo Srba, koliko sam ja upoznat i prilikom moga dolaska u to mesto upoznao sam dve srpske familije sa po dve porodice .To su bili Koprivice i Kuribaci, Bile su mi interesantne obadve ove porodice, jer u narodu postoji legenda da su Koprivice,poreklom od Milosa Obilica, njegovi potomci zaista,No malo sam bio iznenadjen izgledom ovih Koprivica, oni su plavi,dok su sve Koprivice izrazito crne kose, kojih ima u Gacku u C, Gori i rasijanju sirom bivše Jugoslavije,Postoji legenda da je supruga Milosa OBILICA bezeci sa zbegom rodila dete koje su sakrili u koprivu i otuda to prezime,,
Kuribaci su verovatno dobili prezime još u najranijem vremenu srpskog postojanja i po mojim shvatanjima to su bili ljudi ,koji su postovali i uznoslili slavi Bogu Baku, sto i samo prezime govori,
A ovaj sto pita verovatno ,vidi se to je neki nedozreo covek iz grupe onih kojima smeta polje izucavanja i interesovanja Gospodina Profesora Lakete,I TIME NA VRLO PRIZEMAN Način POKUSAVA, napraviti neku ironiju i podvalu,
Kovaca ima doista u Buturovic Polju do nedavno, ali kao zanimanja i oni pripadaju Romima,
Vrsni su bili kovaci; saceva, sadzaka,masa, s kao Sabac, tiganja,tepsija, kosijera, sekira ,lemesa, smetljara,motika i drugih alatki, i te svoje rukotvorine prodavali su po pijacama sirom Hercegovine i Bosne,
Mestani Buturovic Polja , pošto je ovo mesto i vrlo zupno , ima zupnu klimu, su vredni proizvodjaci povrca i voca,
Poznat je rasad luka ili arpadzik ,koji su proizvodili ovi vredni ljudi i prodavali sirom BiH,
Poznate su dve zupe u okolini Konjica; Buturovic Polje i Konjicka Zupa sa sredistem koje se zove Glavaticevo ,iz obadva ova mesta ILI PODRUCJA ,tresnje i rano povrce stigne čak pre, no iz okoline Mostara, zavisi i od godine,

„Pavlimire”,hvala na pismi i podrsci.

Bez obzira na sve napade na mene i tebe
na ovim stranicama „pisati se mora”.

Za „barrabu1” idi na temu Hercegovina,
nadji temu :Poruka o prezimenima.
Tamo imaš sve o porodici KOVAC.

Хвала „Павлимире” на лијепим ријечима.Мој поздрав теби и твојој породици! Ја и сада држим час историје и помажем нашим људима широм свијета.Видио си дио признања за мој рад,много тога имам у приватној пошти.Нећемо више о томе већ се морамо враћати на терен и писти о нашој теми : СТЕЋЦИ.

СТЕЋЦИ

Истраживачи Херцеговине на терену забиљежили су да народ некрополе
стећака често назива ГРЧКА ГРОБЉА.Ево шта о Грчким гробљима пише
Обрен Ђурић КОЗИЋ у књизи,„Шума.Површ и Зупци у Херцеговини”:„Грчка
гробља су старинска гробља,на којима је велико камење,под којима је
у креч озидана гробница.Неки веле да су то била српска гробља.У Шуми
ових гробља има на 15 места,у Површи на 11 а у Зупцима на 4.Скоро на
свим овим гробљима налазе се и црквине,остаци старих цркава.То су
обично биле мале цркве од 2-4 метра ширине и 3-6 метара дужине.Све
садање цркве у овим крајевима подигнуте су на темељима старих цркава...
Још се прича да је свака породица имала по један такав гроб,и веле,
ко није имао те гробнице да га нису сматрали за кућевића и да су,
кад би просио девојку,прво су га питали да ли се ”каменовао„,
то јест,да ли је озидао такву гробницу”.стр.485-6.

Многе старе српске породице у Херцеговини имале су такве гробнице
као што је има породица ГОВЕДАРИЦА са Михољача код Гацка гдје се
и данас чува велики крст под којим су сахрањени многи чланови
те породице.

УНИШТАВАЊЕ СТЕЋАКА

Стећке су уништавали разни окупатори током историјског времена,
почевши од Турака,Млечана,Аустријанаца и Брозове власти.У почетку
стећке су користили као грађевински материјал за градњу разоразних
грађевина те и данас налазимо тамо узидане у куће,цркве,путеве и
чесме итд.Аустроугарски окупатор који је дошао у БиХ 1878 године
са мандатом да цивилизира и администрира бивше турске провинције
БиХ вршио је уништаванје читавих некропола стећака,трасирајући
путеве по средини метропола стећака на Радимљи код Стоца и на
Сватовском гробљу на Моринама.То су два очита и јасна примера,
мада таквих примера културнр мисије има још на простору БиХ.
Таква пракса уништавања стећака настављена је у СФРЈ-у приликом
градње путева гдје су компресори и кобре претворили стећке у „прах
пепео” самљели их у шодор за насипање путева.

Често пута вршен је културоцид над стећцима,намјерно је вршено
њихово премјештање и дислокација на мјеста гдје их никада није
било у Сарајево и Београд. Најљепши примјерци стећака тешки по
неколико тона уз помоћ дизалица и тешких машина одвожени су на
нове локације у Сарајево и Београд.Тако је веома лијеп стећак
Рајков камен са најбројније некрополе код села Крекова у Невесињу
одвежен на нову локацију.
У склопу акције да се стећци ставе на УНЕСКОВУ листу свјетске
баштине и ѕаштите,треба тражити да се сви дислоцирани и пресељени
стећци врате на своје пробитно мјесто постојања.

Samo je Raska mogla biti deo Humske zemlje,
Po dolasku na vlast Nemanjica, Zupan u Raskoj je bio Tihomil Nemanjin najstariji brat,
Zahumljem ili Humskom Zemljom i Travunijom vladao je Miroslav Veliki Knez, takođe brat,Dok je Konstantin Stracimir zvani, treci brat vladao Primorjem i ostrvima,Da ne pominjem čak 926, kad je Pavlimir Ratnik, pobedio raskog zupana Cudomila,koji je nešto surovao sa Bugarima i naterao Rasku na poslusnost srpskim kraljevima,
Za Rasku, Bosnu i Divokletiju, kao i Zahumlje ,nema ama bas ni jedan relevantan dokaz da su bilo ikada bile srpske samostalne države, uvek u sklopu Srbije su bile,KAO ZUPE ILI BANATI,NEKI I KNEZEVINE.
Nemanja kao Veliki Zupan, uzeo je Skadar za prestonicu,
Narod se puno i vojvode u to vreme slusali i zbog svrgavanja Kralja Radoslava, njemu nije dao narod, kao i crkva da se proglasi kraljem,
Tek su radom Sv Save i njegovim, na odvajanju crkve od starog srpskog pravoslavlja uveli Svetosavlje i odvajanje crkve od grcke crkve , da bi se Stevan PrvoveNCANI MOGAO PROGLASITI KRALJEM ,TEK GA JE KRUNISAO PATRIJARH KOGA JE ON POSTAVIO,
Ne zove se on Prvovencani sto je dobio od pape krunu, no sto je iz te dinastije prva krunisana glava,Možda je i papa najverovatnije kasnije tu krunu potvrdio,jer je volio svugde,kao i danas tiskati nos.
Sa tim Steccima, su kombinovani i krstovi, pa je iznad kalupa obično stajao krst,
Na jednom veruj mi u okolini Nevesinja stoji krst sa godinom 1414, ZNACI 25,G posle Kosovskog Boja, i 74 godine pre pada Hercegovine, ne racunam 1502,kad je pao Herceg Novi, Veruj mi i danas se u to groblje kopa porodica, čije ime je uklesano na krstu kamenom iznad godine podizanja spomenika ili smrti pokojnika,Kontinuitet sahranjivanja je najbolji dokaz da su to srpski grobovi,Većinom su krstove rusili Turci, KAO I DomaćE STANOVNISTVO ,KOJE SE TURCILO, JER NE RETKO JE DA SE MOGU TI SPOMENICI NACI I PORED turskih grobalja, Sto je dokaz o turcennju i domicilnoj pripadnosti tih stanovnika,ali onda bi porusili krstove i tako zbrisali poreklo u kojoj su veri bili,
Poznata je izreka i sada kod poturcenih,Vazda se može graditi dzamija na crkvi i crkva na dzamiji, ali na misi ne može ni jedno ni drugo, To će ti i danas reci svaki stariji poturcenjak,
Verovatno su ih vlasti turske kaznjavale za prepravljanje misa, misom zovu katedralu, zbog velikih protesta Vatikana i apostolskih monarhija kod Porte, a za jereticke spomenike i crkve kako su zvali pravoslavce ni briga ih nije bila,NISU NI PROTESTVOVALI.

Postojala je Crkva bosanska, iako ona nije „bogumilska” „patarenska” i sl. Sasvim je normalno i razumljivo da svi Srbi ni onda, kao ni sada, nisu bili pravoslavni. Ova romansirana „svetosavska ” istorija zabija autogol srpskoj duhovnosti i baštini. Ispada da nas nije bilo nikada i nigde izvan jurisdikcije pravoslavne crkve! To je auto-kulturocid ravan onom Radovana Karadžića koji je gradove po RS prevodio iz srpske ijekavice u ekavicu. Srpska baština uključuje i katolike, uslovno rečeno bogumile, i Srbe muslimane do 18. veka.