Jedan od saradnika na tom filmu je Pero Simic, još jedan novinski tekst o tome

------------------------------------------

Do sada se samo stidljivo pominjalo da je Josip Broz bio austrijski kaplar u Prvom svetskom ratu. Istina je da je on učestvovao u pohodima najozloglašenije austrougarske 42. vražje divizije i da je za učešće u ratu protiv Srbije dobio unapređenje

Logor - Broz radio u mlinu seoskih kulaka
Broz je posle odlaska iz Srbije ratnu karijeru nastavio na ruskom ratištu, gde je bio teško ranjen i zarobljen. Kada se oporavio, prebačen je na obalu Volge, u zarobljenički logor u Alatiru, gde su se zarobljeni austrougarski Srbi, Slovenci i Hrvati pripremali da pređu na stranu Srbije i otkažu poslušnost caru. Prema podacima do kojih je došao Pero Simić, Broz je tu ponudu srpske i ruske vlade odbio, pa je prebačen u drugi logor, gde je dodeljen trojici seoskih kulaka da radi u njihovom mlinu. U zatvoru ga je dočekala i februarska revolucija u Rusiji, a Lenjinova oktobarska ga je sačekala dok je bio u bekstvu, u oblasti Omska, koju su boljševici osvojili tek dve godine kasnije. Zanimljivo, u engleskoj enciklopediji „Ko je ko” iz 1950. godine, Tito je napisao da je učestvovao u revoluciji, da je dezertirao kod Rusa i da se borio na strani Crvene armije, a iste godine u američkoj verziji ove enciklopedije napisao je da su ga Rusi zarobili.

Najveća tajna koju je Josip Broz Tito morao da sakrije kako bi se srpskom narodu nametnuo kao vođa i „najveći sin” deo je njegove vojničke biografije iz Prvog svetskog rata i učešće u austrougarskoj kaznenoj ekspediciji na Srbiju. Posle Drugog svetskog rata, stidljivo se u državnokontrolisanim biografijama Josipa Broza Tita pojavljivala informacija da je u mladosti bio austrijski kaplar, ali najnovija otkrića pokazuju da je Tito učestvovao u nekim od najslavnijih trenutaka junačke srpske istorije, samo na neprijateljskoj strani.
Seriju tekstova kojom Pressmagazin nastoji da demistifikuje lik i delo najvećeg Jugoslovena, čiji kult ponovo oživljava širom bivše države povodom tridesetogodišnjice njegove smrti, nastavljamo ekskluzivnim otkrićem da je Tito bio vojnik zloglasne 42. vražje divizije, koja je od svih austrijskih formacija najviše posejala zla po Srbiji, i da je za vreme delovanja na srpskom tlu napredovao do najvišeg podoficirskog čina u austrougarskoj vojsci.

Pero Simić, najpoznatiji biograf Josipa Broza Tita, došao je do tajnih dokumenata o Josipu Brozu koji su čuvani u arhivama nekadašnjeg Marks-Lenjin instituta, a koji govore o njegovim ratnim danima u službi cara. Strogo čuvana tajna zabeležena je u autobiografiji koju je Tito morao da piše kada je postao komunista, a u kojoj zbog rigorozne provere nije smeo da izostavi tako važne detalje.
3
Crno na belo Titovo ime upisano na spisak gubitaka austrougarske vojske nakon što je zarobljen u Rusiji

- Broz je krajem 1912. godine regrutovan za tehničku službu Bečkog arsenala, centralnu grupaciju Austrougarske monarhije. Vrednim izvršavanjem vojničkih obaveza, već na početku vojničke karijere skrenuo je pažnju na sebe i starešine su mu omogućile da završi podoficirsku školu. Tito je postao najmlađi izviđački vodnik u 25. domobranskom puku, a prema nekim izvorima, bio je i najmlađi podoficir u celoj austrijskoj vojsci. Prema ratnom dnevniku njegove jedinice, kao i prema poverljivim podacima koji se čuvaju u arhivi u Moskvi, Broz je imao zapaženu ulogu u Prvom svetskom ratu - kaže Pero Simić.
a
Večera - Tolbuhin: Druže Čita, vi ste pucali na mene
Posle Drugog svetskog rata, Tito je u Beogradu priredio večeru maršalu Tolbuhinu, na kojoj je pripiti Sovjet počeo da pripoveda ratne priče sa Karpata iz Prvog svetskog rata, na šta je Tito odgovorio:
- I ja sam bio na Karpatima.
- Kako na Karpatima, druže Čita?
- Tukao sam se na Karpatima kao austrougarski mobilizovani građanin. Pali smo posle toga u rusko zarobljeništvo i tako sam dospeo u Rusiju.
- Znači, druže Tito, vi ste se tukli protiv Rusa? Znači, vi ste pucali na mene?
- A šta sam mogao da radim? Vi ste pucali na mene, pa sam i ja pucao po vama. Logično. Nismo mogli da se damo postreljati od vas kao zečevi. Vi ste se tukli za ruskog cara, a mi za austrijskog.

Zvanična jugoslovenska istorija tek je u fragmentima beležila ovaj deo njegove istorije. Titov biograf Vladimir Dedijer pisao je da je Tito sa svojim pukom stigao samo do granice sa Srbijom, a Tito je tvrdio da je „izbegavao sudbinu da se kao Hrvat i socijalista bori protiv svoje braće i drugova, srpskih radnika i seljaka”. Dedijer je takođe zabeležio da je Tito u Srbiji vršio antiratnu propagandu, zbog koje je navodno bio zatvoren u Petrovaradinskoj tvrđavi. Međutim, Tito je u poverljivoj autobiografiji koju je pisao u Moskvi priznao da je učestvovao u kaznenoj ekspediciji na Srbiju i da je početkom 1914. otišao na srpski front kao vodnik, gde je ostao do drugog odstupanja austrijske vojske u decembru 1914. godine.
Da je Tito prešao granicu sa Srbijom za vreme rata potvrdio je i Žarko Vedrić, austrijski generalštabni pukovnik 42. vražje divizije. On je, prema podacima iz Arhiva Jugoslavije, jednom od saradnika Agitpropa precizno rekao da je 25. puk ostao na srpskom frontu sve do januara 1915. godine, dakle više od pet meseci.

Tito je jednom prilikom i sam priznao da je bio u zapadnoj Srbiji. Kako kaže Pero Simić, to je istoričaru Vanceslavu Genčiću, koji je imao prilike da razgovara sa najvećim brojem komunističkih funkcionera, potvrdio lično Aleksandar Ranković. Kada je u jesen 1941. godine vrh KPJ tražio pogodno mesto za savetovanje svojih najviših funkcionera po zapadnoj Srbiji, Tito je, na zaprepašćenje svih, a pogotovo svojih srpskih pratilaca, pokazao odlično poznavanje terena, uključujući brojne staze i prečice. Ranković ga je tada pitao da li je nekada bio u ovom delu Srbije, a Tito mu je odgovorio:
- Pa ja sam ovde ratovao kao austrijski vojnik 1914.
Titu je tada savetovano da to više nikada ne pominje ako želi da ga Srbi prihvate.
Prema ratnom dnevniku Titove jedinice, vidi se da je 42. domobranska vražja divizija učestvovala u svim velikim bitkama u zapadnoj Srbiji, Gučevu, Mačkovom kamenu, kao i u velikim bitkama na Drini, Ceru i Kolubari. Ratni izveštaji austrijske, ali i srpske vojske govore da je njegova divizija učestvovala čak i u opsadi Beograda. Tito je, inače, na Srbiju krenuo sa činom kaplara, a iz Srbije otišao sa činom starijeg vodnika, što je bio najviši podoficirski čin u austrijskoj vojsci. Posle učestvovanja na srpskom frontu, postao je ordonans u štabu 42. vražje divizije, dobio „uniformu sa tri širita” i postao štabsfeldvebel.
a
Mačevanje - Ferdinand mu lično uručio nagradu
Tito je po regrutaciji od starešina dobio dozvolu da se usavršava u mačevanju, koje mu je bilo jako privlačno. On je to svojim nadređenima vratio pošto je postao prvak 25. domobranskog puka, a kasnije osvojio i drugo mesto u celoj austrijskoj vojsci. Nagradu mu je tom prilikom uručio lično nadvojvoda Josif Ferdinand Prvi Habzburški.
- Ja primam čestitke od nadvojvode. Običan vojnik rukovao se s članom carske porodice - rekao je tom prilikom Tito, kasnije veliki komunista.

A područje na kome je delovala 42. vražja divizija najteže je stradalo za vreme ofanzive austrougarske vojske na Srbiju. Samo prema popisu stanovništva može da se utvrdi da je Podrinje izgubilo više od 50.000 ljudi, a prema austrijskom popisu iz 1916, samo Šabački okrug je imao 76.000 ljudi manje nego 1910, od čega 58.000 muškaraca.
Dedijer je tek nakon Titove smrti objavio kako je Broz za vreme Prvog svetskog rata odlikovan jednom malom srebrnom medaljom za hrabrost, i to za zasluge na ruskom frontu, gde se nalazio od januara 1915. do marta iste godine.
Međutim, prema dokumentima koje je Pero Simić pronašao u Moskvi jasno se kaže da je Tito „za vreme imperijalističkog rata dobio dva ordena za hrabrost”. Dokument je potpisao jedan od najpoverljivijih ljudi Kominterne, šef kadrovskog odeljenja za evropske zemlje Georgi Damjanov. Kako kaže Simić, to ukazuje da je Tito dobio orden za zasluge i na srpskom frontu, kao i na ruskom.

- Tito se na srpskom frontu zadržao mnogo duže nego na ruskom i u Srbiji je unapređen za štabsfeldvebela, a sva austrijska unapređenja u tom ratu bila su sastavni deo ukaza o odlikovanju - kaže Simić.
On nam je dostavio i fotografiju koja, prema njegovim rečima, sve ovo posredno dokazuje. Reč je jedinoj njegovoj do sada poznatoj fotografiji iz Prvog svetskog rata, za koju se kasnije tvrdilo da je slikana na ruskom frontu.
- Obratite pažnju da puca iz rova odeven u laganu podoficirsku bluzu i pantalone, sa plitkim cipelama. U Rusiji je bio tokom zime i nije mogao da bude tako obučen. Slika je najverovatnije uslikana na Bežanijskoj kosi iznad Beograda, imajući u vidu ratni raspored njegovog 25. puka. Ta fotografija, takođe, demantuje da je on u Srbiji vodio antiratnu propagandu - kaže Simić.