A sve je zapocelo još od pre zamalo 100g kada je srpska sajkaca i opanak krenula nesebično da oslobadja tada svijetu potpuno nepoznate danasnje slovence/hrvate od njihova vecnog ropstva i vecnoga slugeraja
od BeckoPestanskih njihovih gazdi.

--------------------------------------------------------------------

U listu „Slovenski narod” od 7. novembra, pod naslovom „Čast Srbima”, povodom note italijanskim jedinicama, objavljeno je i sledeće saopštenje:

„Sutra će Narodni odbor Slovenaca, Hrvata i Srba u Ljubljani pozdraviti pristigle srpske oficire i vojnike u domobranskoj kasarni na Polajskoj česti. Obaveštavamo o tome građanstvo, koje gaji iskrene simpatije prema našoj braći koja su najviše trpela u ratu, a izvojevali su i sebi - i nama - slobodu... Od danas pa unapred, Ljubljana je pod zaštitom Antante. Srpski potpukovnik Švabić imenovan je za najvišeg zapovednika srpskih jedinica u Ljubljani, kao zastupnik Antantine vojske!”

Ljubljanske „Pučke novine” br. 3. od 19. novembra 1918. pisale su:
„Još pre nego što smo se mogli nadati, stigla je nama Slovencima i Hrvatima velika pomoć od braće Srba protiv Talijana!”

U koncerntoj sali „Uniona” organizovana je i velika svečanost povodom zahvalnosti Srpskoj vojsci, pošto su se italijanske jedinice pod ultimatumom povukle iz Logateca. Tada je čuveni ljubljanski univerzitetski profesor Fran Ilešič, između ostalog, uputio srpskim vojnicima ove reči:

„Srbine... šta misliš, brate jugoslovenski, tokom ovog govora? Šta osećaš ti, sestro jugoslovenska? Misliš li na Kraljevića Marka, ili osećaš trpljenje kosovke devojke... Ili trpiš ogroman bol majke Jugovića...?
Pevajmo, braćo, danas pesme stare i nove srpske slave!
Evo očiglednog znaka našeg spasa. Ne samo 'Onam', 'namo, za brda ona'..., ne, i tu je, tu, tu u beloj Ljubljani, Srpska vojska, da nas brani i pomogne”!

HURUHVATI,Dudeki su izjavili ovako:
========================
U Rijeci je srpskim vojnicima iz 2. bataljona 5. pešadijskog puka Drinske divizije priređen veličanstveni doček, kao i u Splitu, 20. novembra, kada je u grad ušao 2. bataljon 13. pešadijskog puka Timočke divizije. Na pristaništu je oko 20.000 meštana dočekivalo vojnike s povicima: „Živjela Srpska vojska! Živjela Jugoslavija!”
Vođa hrvatske Pučke stranke dr Josip Smodlaka ovim rečima ih je pozdravio:

„Braćo srcu našem najmilija, neumrli vitezovi srpski! Dobro nam došli nepobjedivi sokolovi naši! Dobro nam došli osloboditelji naši, ponosni naš cvijete, najljepši i najmiliji.
Blagosloven bio čas kada vas vidjesmo. Blagoslovena vam svaka stopa bila! Blagoslovene majke koje vas rodiše! Blagoslovena kolijevka koja vas je odnjihala!

Blagosloveni opustjeli domovi vaši, koji se u crno zaviše da nama uzmogne sinuti ovo zlatno sunce slobode, što nas sada obasjava. Koliko smo čeznuli za ovim časom...!

Zajedno sa vama kličemo onome koji vas je pripremio za pobjede, vrhovnome vođi vašemu, unuku Velikog Vožda Karađorđa, Kralju vašemu i našemu. Da živi Kralj Petar! Da živi Srpska vojska”!
I u Zagrebu je vladalo oduševljenje prema Srpskoj vojsci, a u broju 3.„Pučkih novina” je pisalo:

„Braća Srbi dokazala su ovim činom da im je više stalo do slobode i spasa Hrvatskog i Slovenačkog Naroda nego do njihovih vlastitih života. Oni zato ostaju među nama kao naša obrana i zaštita. Svojim životima hoće da nas očuvaju od talijanskog osvajanja. Blago si ga onome ko ima u nevolji druga - veli naša poslovica.

Taj drug u nevolji našoj jeste brat Srbin, koji je još i nakon pet godina junačkog ratovanja spreman da gine za opću, Jugoslovensku stvar. Neka se na njega ugledaju oni naši vojnici, koji sramotno pobjegoše svojim kućama, a usput pljačkaju...”

U Sarajevu vojvodi Stepi Stepanoviću, komandantu srpske II armije priređeno neviđeno slavlje: dočekan je kao vitez Srpske vojske i narodni junak iz epskih starih predanja i mitova. Vojvoda Stepa se prvi put susreo sa članovima Glavnog odbora Narodnog vijeća u Vardištu, 5. novembra.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id..._add=DR%C5%BD... NEMA

Vojvoda Mišić o ujedinjenju sa Hrvatima
---------------------------------------
Izveštaj vojvode Mišića kralju Aleksandru po povratku iz Splita:

„Iz svega što sam čuo i video ja sam duboko zažalio sto smo se mi na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice… Svi oni jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš….. stvar je propala…..

Ništa se ne može zajaziti, ničim što bi joj se ponudilo.

Ja sam sa tim načisto. Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji zavedemo vojnu upravu za dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno i ekonomsko podizanje, daleko od svih politickih uticaja. Ako to ne može, onda se otcepiti, dati im njihovu državu.

Granice će biti gde ih mi povucemo, a mi ćemo ih povuci ne onde gde naše ambicije izbijaju na povrsinu, nego onde gde istorija i etnografija kažu; gde kaže jezik i običaji, tradicija i najzad gde se sam narod po slobodnoj volji opredeli, pa će biti i pravo i Bogu drago.

A Italijani? Neka im je sa srećom. Neka se oni Hrvatima usreće. Ja sam duboko uveren da se mi njima nećemo usrećiti... Ti su ljudi svi odreda, prozirni kao čaša, nezajažljivi i u toliko meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi.

Ne zaboravite Visočanstvo, moje reči. Ako ovako ne postupite siguran sam da ćete se ljuto kajati.”

Zabeležio sekretar vojvode Mišića Milorad Pavlović