Zato sto je doneo civiliazciju u Srbiju i postao veci Srbin od mnogih Srba. 1914 bio ja za Srbije a ne Nemacku, jer može tvoj komunisticki um to da shvati :

Као велики добротвори, отворили су велико панчевачко католичко гробље, где су и данас посмртни остаци чланова породице Вајферт. Такође су из свог фонда саградили панчевачку католичку цркву свете Ане и још многе друге јавне и добротворне установе[7].

Ђорђе Вајферт је отишао из Панчева (тада Аустроугарска) за Београд 1872. године и одмах се активно укључио у јавни живот поново успостављене Краљевине Србије. Годину дане пре избијања Српско-турског рата 1876-78, Ђорђе Вајферт је поклонио новац из фонда за куповину топова за српску армију[8]. Током рата Вајферт се придружио српској војсци као добровољац и био је у служби при коњици. За показано јунаштво у српској војсци примио је орден за храброст. По његовој жељи, од свих медаља и признања које је добијао за живота, једино је ова медаља заједно са њим отишла у гроб.

Вајферт није био члан ниједне политичке партије, увек се трудио да служи као баланс у узбурканом политичком животу тадашње Србије. Један од примера је и Тимочка буна, побуна против краља Милана Обреновића 1883. године. Велики број српских политичара је тада био ухапшен и суочен се са смртном казном. Вајферт је тада тражио аудицију код краља и тражио да се смртне казне замене за временске, што је оправдавао престанком даљњег крвопролића у Тимоку а самим тим и у Србији
Током 1893. године Ђорђе Вајферт је основао је фонд краљ Стеван Дечански, добротворну организацију која се бринула за глувонему децу и омогућавала им школовање и укључивање у редован нормалан живот. Ђорђе Вајферт је не само основао овај фонд већ је био и главни финансијер и као такав је носио титулу почасног председника.

Током Првог балканског рата, 1912. године Вајферт је платио за 60.000 векни хлеба које су биле даване најсиромашнијим фамилијама у Београду.

За време Првог светског рата Србија је била окупирана од стране Немаца а Ђорђе Вајферт је те ратне године провео на југу Француске одакле је према ситуацији и могућностима слао помоћ Србији. После рата Вајферт се вратио у Београд да помогне у поновној изградњи порушеног града.

Током 1929. године заједно са Единбуршким одбором шкотских жена и Лондонским одбором шкотских жена оснива Болницу за жену и дете у Београду[9]. Вајферт је такође поклонио земљиште за изградњу клуба Београдско женско друштво[10]. Поред осталих добротворних активности вредно је такође још поменути донацију коју је Вајферт дао за изградњу Српске академије науке и уметности.

9. септембра 1923. је поклонио своју збирку у којој је сједињена збирка његовог оца и брата, Београдском универзитету. Ватрогасној институцији је поклонио особиту пажњу и од 1921. он је председник Банатског ватрогасног удружења. Он је уживао и ужива неподељено поштовање његових земаљских господара који су га одликовали својим највреднијим орденима. Иначе је добио много одликовања, тако је он између осталих почасни председник панчевачке Пучке банке и вршачког ватрогасног удружења. У Панчеву подсећа на њега Анина црква, коју је 1922/23. о свом трошку дао сазидати, као и портална зграда на панчевачком католичком гробљу коју је 1924. дао саградити. Умро је 1937. године, а наследио га је сестрић Фердинанд Грамберг.