Opet jedan neobrazovani huurvat( ili neki sa dupliranim nikom) lupeta po temama..Nisam pogrešila u naslovu, on samog polupismenog sebe predstavlja kao PRMATRAČA (prma+trač)(((

Dakle, delimičan spisak (za njega) SRBA koji su SRBI..a Hrvati ih uglavnom svojataju, od primera do primera, u nedostatku kulture, časti, poštenja, istorije i nacionalnog identitteta.

Је л' ви познајете Радета Шербеџију? Је л' истина да је он Србин?„, ”Је', ал' добар глумац!„, овако тече један од дијалога у филму Рајка Грлића ”У раљама живота„, снимљеном још 1984. године, који на духовит, али прилично тачан начин описује однос према Србима у Хрватској

Поред чињенице да је хрватску химну компоновао Србин, најбизарнија епизода у животу хрватских Срба везана је за Ђорђа Новковића, чувеног хитмејкера, продуцента и оца певача Бориса Новковића. Песму ”Данке, Дојчланд„ којом се Хрватска захвалила на немачкој помоћи око признања, 1992. године компоновао је управо Ђорђе Новковић, Србин из Шапца, који је своју највећу популарност и каријеру остварио у Загребу.

Један од учесника расправе упитао је ”како се KURVAT осјећа кад са десном руком на срцу одаје почаст химни коју је ускладио један Србин„. И заиста, хрватску химну ”Лијепа наша„ компоновао је Јосиф Руњанин, пореклом из Лознице, рођен у Винковцима, а умро у Новом Саду.

Научници
л Никола Тесла, научник у области физике, електротехнике и радиотехнике
л Милутин Миланковић, инжењер, геофизичар, климатолог и астроном
л Јован Карамата, математичар
л Јосиф Панчић, ботаничар

Лингвисти
л Сава Мркаљ, филолог и реформатор језика
л Милан Решетар, слависта, лингвиста, историчар
л Перо Будмани, лингвиста и филолог

Филозофи
л Гајо Петровић, филозоф,
члан Праксикс групе и уредник истоименог часописа

Књижевници и песници
л Јосиф Руњанин, композитор
л Петар Прерадовић, песник
л Захарије Орфелин, песник, сликар, историчар
л Дејан Медаковић, књижевник, историчар уметности и академик, бивши председник САНУ
л Владан Десница, књижевник
л Григор Витез, песник, дечји писац, преводилац
л Симо Матавуљ, књижевник
л Марко Цар, књижевник
л Јован Сундечић, књижевник
л Војин Јелић, књижевник
л Арсен Диклић, књижевник

Сликари и вајари
л Сава Шумановић, сликар
л Ђорђе Петровић, сликар
л Војин Бакић, вајар
л Душан Џамоња, вајар

Политичари
л Светозар Прибићевић, најважнији политички представник српског народа у Аустроугарској, касније у Краљевини СХС
л Медо Пуцић, књижевник, научник и политичар
л Валтазар Богишић, историчар права, министар правде Црне Горе, професор, правник
л Светозар Боројевић, фелдмаршал, генерал Аустроугарске војске, барон

Црквени поглавари
л Јосиф Рајачић, карловачки митрополит, српски патријарх и управник Српске Војводине
л Патријарх Павле, поглавар СПЦ

Глумци
л Раде Шербеџија
л Перо Квргић
л Богдан Диклић
л Здравка Крстуловић

Спортисти
л Милош Милошевић, пливач
л Предраг Стојаковић, кошаркаш
л Аријан Комазец, кошаркаш
л Јасна Шекарић, репрезентативка у стрељаштву, вишеструка олимпијска, светска и европска шампионка
л Јелена Докић, тенисерка
л Синиша Михајловић, фудбалер
л Владимир Вујасиновић, ватерполиста
л Дадо Пршо, фудбалер
л Владимир Беара, бивши фудбалски голман

Певачи и композитори
л Арсен Дедић, музичар и кантаутор
л Ђорђе Новковић, композитор
л Бранимир Џони Штулић, рок музичар, фронтмен групе ”Азра„

Према подацима Далматинске епархије Српске православне цркве, број Срба у Далмацији није лако прецизирати зато што је у њој живео и велики број Срба римокатоличке вере.
- Најбољи пример за то је и др Лујо Бакотић, који се и сам декларисао као Србин католик. Он наводи да је број становника Далмације пред Први светски рат био око 600.000. Од тог броја, било је око 120.000 Срба православне вере и отприлике још 20.000 до 25.000 Срба католичке вере, већином интелектуалаца. Извесног броја Срба католика било је чак и међу римокатоличким свештенством. Најбољи пример је знаменити дубровачки каноник Дум Ива Стојановић. Целог свог животног века као свештеник, али и писац, радио је на слози и јединству српског народа, због чега је често био нападан, трпећи увреде чак и у храму у којем је служио - наводе у овој епархији.



”