Pre dve godine sam razgovarao sa covekom ciji deda je bio ucesnik u I svetskom ratu i prosao sve pa i Solunski front.I tom prilikom mi je taj njegov unuk(koji je sad nazalost takođe pokojni-rak pluca)rekao,da više ne postoji ni jedan živi ucesnik iz tog rata.Postoje samo i to opet retki njihovi sinovi i kceri.Ja sam imao prilike srećom da sa nekoliko Solunaca lično razgovaram,i te njihove dozivljaje koje su mi ispricali neću nikada zaboraviti.

Mama nema vise živih boraca iz I svetskog rata.
Moj deda Laza je bio jedan od poslednjih koji su umrli. Mi ( neko
od unuka ) smo uvek deda Lažu vozili u dom JNA raniej jednom godisnje
kada su im priredjivali program , i secam se pre ovog zadnjeg rata
pozdravljamo se ja i deda Laza , pošto sam ja osetio da će biti
sranje i odselio iz Srbije ( privremeno) i kaže meni djed :„ ajde
sine da te izljubim , jer možda se vise nećemo videti .”
Djed je znao da ja neću moći doći tako brzo , a pokojna baba mu je
pre toga umrla dve godine i živeli su zajedno 70 godina pa sam znao i
ja i svi mi da ni deda neće dugo , iako je bio savrseno zdrav u 90-
tim godinama . Nazalost deda Laza je umro 1998-me u 98-moj godini.
Bio je jedan od poslednjih živih Solunaca . Secam se legendarnog
Nauma Djordjevica ( nisam siguran ali mislim da je Naum poslednji
živi Solunac bio pre nego je i on umro ) kojeg sam vidjao na tim
festama kada sam dedu vozio u Dom JNA , davno .
Dakle mama , njih živih vise nema . Ispisali su slavnu istoriju našeg naroda i sada Srbiju vode i sramote ove zute gnjide , lopovi
izdajnici i prevaranti svake vrste . Zalosno ali tako je .
Ono najbolje od Srbije i srpskog naroda je izginulo bas u tom I
svetskom ratu , ostali su (eskivirali) lopovi , prevaranti i svakakve
protuve i to se kasnije razmnozavalo .
E mi smo nazalost ( vecina) potomci tih protuuva i srpskog sljama
a tek manjina je od ovih casnih prezivelih boraca i junaka I svetskof
rata . I sada kukamo zašto nam je tako .
Ja lično sam potomak Solunca , ali nisam bio toliko lud da ne Sloba
mobilise i posalje u Vukovar ( gde su ginuli malo jedni malo drugi)
osetio sam ja to na vreme .
Možda jednog dana i sam budem ucesnik nekog oslobodilackog rata
ali to samo kada SVI zajedno budemo isli da psujemo mater siptarima
ili ustašam a nikako kao 90-tih , kada je to bilo selektivno i
sracunato.
Mogu neki da misle šta hoće , u mojim venama tece krv ratnika a ne
izdajnika , ali lud i glup nisam . Kada je poeco rat u Hrvatsko
kod nas su mobilisali pa se tako desilo da iz mog sela ( posto vecina
nije glasala za SPS ) u Vukovar ode oko 800 momaka a slične velicine susdeno selo u Vukovar posalje samo 5 momaka ( naravno onih koji
su glasali protiv SPS ).
Takav rat mene sigurno videtoi neće . Ako bude odbrambeni ( a napad
na siptare to jeste ) i mobilizacija bude barem 90% , tada me neće
niko trebati da mobilise jer to neće biti potrebno , otici ću sam.
Uostalom kako bi sutra u oci mogao gledati komsijama ako su svi oni
bili u ratu a samo ja nisam , mesta tu onda za nikakav zivot sa
sugradjanima nema . Dakle to je tako.
Mama Solunce vise nemas potrebe traziti jer ih nema , ali lepo ti je
rekao neko gore , potomci ti dost atoga mogu ispricati.
Ja sam jednom prilikom doveo jednu novinarku ( sa cijim sam muzem
radio u istoj firmi ) pa je ona napravila jedan lepo intervju sa
mojim deda Lazom , Soluncem . Ali bilo je to davno pre 22 godine.
Deda mi to nikad nije zaobravio , naravno u pozitivnom smislu.

P.S. Poslednji britanski učesnik 1 WW umro je pre mesec-dva.

Beizer
(Inzenjer)

Bash bih voleo da procitam, ili vidim taj intervju sa tvojim deda Lazom ako ga je snimila ta novinarka.

To su bili ljudi jedanput.