О ширењу хришћанства међу Србима, говори писац на два три места по неколико реди. Прича, како су (по прилици у IX. веку) долазили у српске земље хришћански мисионари, прво из Рима, па онда из Византије, да тамо проповедају нову веру. И прича, како су неки пристајали уз њих из уверења, неки што је то било нешто ново, неки из рачуна. Али је маса бранила старе традиције, и сматрала хришћанство као знамење ропства.
Још и у XII. веку не иде са хришћанством како треба. А писац нам то тумачи с тим: „Јер о српске земље и превласт у њима од увек се борила римска и цариградска црква, а хришћанство је у ово доба још увек, можда баш због тога или бар и с тога, код Срба било врло слабо утврђено”.
Не, не, зацело није због тога. Да је писац изнео пред читаоце, како је било онда са хришћанством, читаоци би и сами, без његовог тумачења видели у чему је ствар. Хришћанство у оно доба није излазило пред Србе као чисто верско питање. Нова вера, коју су ширили из Рима и Цариграда, била је испреплетана са новим редом, и то са новим економским и политичким редом. Филозофија оног хришћанства била је - ропство. Прве присталице хришћанства, живели су у заједници имања, а власти су их се плашиле, те их прикивале о крст и бацале у воду. Но после неколико векова преобразили су вука у јагње. Они, који су међу Србима ширили хришћансгво, нису причалн о једнакости, о братству, о милосрђу. Него су причали страдање, а награда за страдање је на оном свету. А на овом свету треба бити покоран, треба у првом реду поштовати и световне и црквене власти, јер је свака власт од Бога. Зато су то хришћанство и ширили у српском народу - од горе. Властели српској годила је нова култура и нови ред, јер је она под тим новим редом постајала силна, моћна и богата. Сјајно материјално стање римских и византијских великана бљеснуло јој је у очи.

Са старом српском вером био је везан стари српски економски и политички ред. Србин у старој својој постојбини није научио да буде на земљи спахијски роб и да даје кулук, и да му одсецају уши и нос. Он је имао своје задруге, своје поротне судове, а имао је гласа, када се што закључивало или се бирали главари. По новоме, бајаги хришћанском реду, владар је постајао не по вољи народа, него „по милости божијој”, а по милости божијој постајала су и сва ситнија господа, јер је свака власт од Бога. Какво верско питање? Оно је било само на површини. На дну тога питања ухватио се у коштац стари и нови економски ред. На једној страни борило се старо српско задругарство, а на другој страни економско ропство - феудализам. На једној страни борио се стари српски демократизам, а на другој страни: самовласт светских и црквених великана.
Ово је језгро спора. Само је то језгро било увијено с једне стране у стару српску многобожачку веру, а с друге стране у изопачено хришћанство.И кад је стара српска вера, стари српски ред почео да поклеца, тада се јавља богомилство. Јавља се као протест противу феудализма, као протест противу новог реда.

Такозвана борба између старе српске вере и хришћанства била је ужасна и трајала је вековима. Маса српскога народа није хтела да пристане на ропство, него се очајно борила против тога, и зато није могла тако дуго да постане српска држава. Хрвати су много брже створили државу, јер су лакше пристали на нови ред. Кад је српска самостална држава постала, Хрватска је већ била и - прошла. Види се дакле: шта су били узроци ономе трењу. То није, што је Србин проклет, па није могао да се сложи, него што није хтео у својој кући да буде роб.

Јаша Томић (1856-1922)

Наши стари су знали да у овој држави влада није православне вере, па су се бојали да их какогод не претопе у католике. Но. дошло је до споразума. Цар Леополд је у име своје и својих потомака обрекао нашем народу, поред других ствари и то да народ сам може управљати и пазити на своју цркву.да може бирати патријарха, држати сабор итд. Наш народ је, дакле, само под тим уговором прешао овамо и то му је ујамчено у привилегијама. Да то тако није учињено, него да је наша црква поверена била неколицини калуђера, ми не бисмо данас били православни. Овако је народ наш бранио своју цркву, бранио ју је боље него што би то могла учинити два-три епископа, па богме то треба и убудуће да остане тако. Наша црква овде или мора остати народна, или је за сто година неће више бити. Да су наши калуђери иоле родољубиви и да им црква иоле лежи на срцу, они никад не би тражили да управа и главна власт пређе у њихове руке. Та њих неколико људи лако би било изиграти, застрашити, обманути... Та како ли би они могли ма чему да се одупру? Али није њима ни до чега, није им до будућности, цркве и народа, него они грабе власт само себи, а после, кад њих нестане, било како било. То се најбоље види из данашњег њиховог понашања. Узмимо само, примера ради, избор митрополита. О некој калуђерској власти нема ту ни помена. Данас се пита: да ли да бира народ, сабор митрополита, и то сабор у коме су осим световних православних посланика још и све наше владике и 25 православних свештеника, или да тога митрополита наименује влада, која — није православна? Калуђери веле: нек не бира сабор. Ал' онда наша православна црква прелази у неправославне руке и ми смо свршили. Дајте нам примера да игде неправославни људи постављају православне митрополите? Тога има данас само у Турској, али смо ми богме и прешли из руку турских власти амо да нам буде — праведније.

Јаша Томић

Jaša je bio mnogo mudar ćovek, vispren i rentgenstkog uvida u sve. šteta što bolje ne poznajemo njegova dela..zamerio se zbog istine koju je izricao mnogim belosvetskim fukarama na vlasti i u lobijima.
Hvala obojici na tekstovima za pročišćavanje uma i duha.

Докажи.

У медијима се не прича довољно о претхришћанским Србима јер многима то не одговара, цркви (јер не жели да призна порекло српских обичаја, крсне славе, Видовдана, бадњака...), историчарима - глорификаторима Византије (који тврде да су Срби били неписмена дивља хорда која је прогледала у сусрету са византијским сјајем), а ни политичарима у власти - Тадић би се најрадије бавио западњачким цивилизацијама на Балкану, Римљанима, отуда огромна средства иду у пројекат: „Путевима римских царева”, а Коштуница је заљубљен у источњачке Византинце (Ромеје) и градио би гомилу богомоља у византијском стилу архитектуре. За аутентичну националну културу средства не постоје. Оно мало етнолога, археолога, историчара који се баве пореклом Срба - свесни су да неће доживету научничку славу за живота и да их држава неће значајније помоћи.

Divijak
15. avgust 2009. u 13.14
Nacini borbe protiv Hrista su razliciti. Ovo je samo jedan od nacina.
XXXXXXXXXXXXXxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

Тренутно, држава Србија финансијски и на друге начине помаже све религије осим паганске, аутентичне, српске религије. Мислиш да је то у реду? Мислиш да је у реду да у школама ђаци уче веронауку и грађанско васпитање, а да не чују ни реч о старој вери, и о старим Боговима? И обичаји су део религије, ако неко верује да ће додолском песмом дозвати кишу - и то је вера. Док нам изумиру обичаји који су саставни део култа предака - деца у школама слушају јудео-хришћанске пустињске бајке о доживљајима пустињског дрводеље. Не кажем, и то је важно, али зна се шта треба да буде на првом месту - национална митологија, национални јунаци, национална вера и обичаји.

Постоји и вера у традицију.

Људи се не придржавају одређених обичаја само због свести о културном наслеђу него имају и потребу да као верници одржавају традицију.

Poslusajte samo jedno.Srbi bez svoje predhrišćanske istorije su bili drvo bez korena, Da je to tako dovoljna je cinjenica da ovi sto provomisu Vizantiju, namerno precutkuju jednu stvar,A to je da Grci,koji su uporno gurali svoje vidjenje i pristup hrišćanstvu,Slovenima i ostalima oko sebe, i tražili od njih da zaborave svoju predhrišćansku istoriju, nikad se nisu odrekli svoje antike , koju su još pokrali i nadopunili od drugih, prvenstveno od Srba, kao pismo, i druge stvari,zahvaljujuci toj svojoj antici,prepoznatljivi su u svetu,Pa čak i Bogovima predhrišćanskih,koje su percepirali po uzoru na Slovenske, i sad bi ova gospoda rekla za Srbe, koji izucavaju svoju proslost,da su pagani, a njihovi uzori Grci i Vizatinci, to nisu, koja besmislenost,
Zato Srbi,kao i svi normalni narodi moraju znati o svojoj proslosti od najranijih vremena,a evo slava Bogu, dosta je toga i otkriveno, jer gde je nešto bilo lako je i otkriti, gde nije ništa bilo,tu se ne može ni naći ništa,
Zato Srbi,trebaju drzati,kao i dosad i do svoje vere Hrišćanstva i do svoje predhrišćanske proslosti,koja je bila na vrlo zavidnom nivou.

A za ovoga sto pita o srpskom privredjivanju, Da kako da su Srbi imali najprvi u Evropi dosli do tehnologije dobivanja metala, Raduje me sto je čak nedavno mlada srpska naucnica, dobila u Engleskoj stipendiju,zbog dokazivanja metodom radioaktivnog poluraspada sljake, koja je ostala nakon topljenja bakra, da su Srbi imali tu tehnologiju 4000,g.pre Hrista.
Srbi su bili kao proizvodjaci organizovani u svoje rodovske zadruge, i izvozili,kozu, sir, zitarice, med,vosak i trgovali, posebno preko grckih kolonija i trgovaca sa celim svetom,
Čak su poljoprivredi poducili i tako jedan marljiv i vredan narod,kao sto su Nemci.
Evo nedavno kod sela Plocnika, PRONADJENO JE METALNO DLETO OD PRE 7,500, G kao i ostatke topionice, E nije slučajno,da se to selo tako upravo zove Plocnik.Sto bas ukazuje da je tu bila srpska topionica metala, kao i ime sela doslo po topionici po prvobitnim plocama metalnim,koje su tu dobivane,