Срби у ВМРО и СДСМ?
Једно питање за познаваоце скопских прилика.
Да ли су кандидати за градоначелнике општине Центар (у Скопљу) Владимир Тодоровик/ћ (Тинекс по ланцу самопослуга) испред ВМРО-ДПМНЕ и Мирослав Вујик/ћ испред СДСМ (Сонце) Срби?
Занимљиво је да је то скопска општина са највећим процентом Срба (мада само 4,5%) у којој је ВМРО-овац добио 10499 а Социјалиста 9423 гласа
Какав је утисак о учинку осталих Срба у две највеће македонске странке по питању унапређења српских права и интереса? Зорана Томића (Соц.), Драгана Павловића (ВМРО)?
Саркањац је ваљда Хрват?
Tih
(atentator)
2009-06-09 09:47 PM
„Какав је утисак о учинку осталих Срба у две највеће македонске странке по питању унапређења српских права и интереса?”
A koje unapredjenje je potrebno?
Kao sto si sam nabrajo, cinjenica je da su Srbi (natprosecno) zastupljeni u politici i ostalim delovima drustva.
Није све у насумичној пропорционалној заступљености (узгред буди речено српских посланика у Собрању је троје на 120 што не чини неку велику диспропорцију у односу на учешће у становништву а Срби су уз Роме трећа етничка заједница у Скопљу). Зато се и распитујем за то двоје посланика српске народности изабраних на листама ВМРО (Виолета Ташева) и СДСМ (Емилијан Станковић) и колико су се залагали за побољшање статуса српСког језика (у школству и средствима јавног информисања), уређења српских култлурних споменика, омогућавања верских слобода за Србе и друге вернике ПОА и за уопштену добробит српског народа у БЈРМ.
То што неко има српске посланике или политичаре не говори ништа заправо: НДХ их је имала двојицу у Сабору (Уроша Додера и Сава Бесаровића) који нису ниједном дигли глас против клања, депоседовања и прогона Срба. Пар српских фикуса постоји и у ДПС у БРЦГ. Једном речју, свако има свог Сејда Бајрамовића.
Све најбоље свим добронамерним саговорницима којима је намера да размене знање са мном без траћења мог времена.
AngelMitrusevski
(biznismen)
2009-06-12 02:39 PM
Igore,
Urbani Srbi su većinom praktično anacionalni tipovi, dobro upleteni u svakodnevne poslove sa svojim sunarodnicima „Makedoncima” sa kojima dele prostor-kompakti srpski živalj postoji samo u nekoliko društveno i u drugim aspektima seoskih zajednica. Anacionalna ili politika „futurističkog liberalizma u ruhu neutralnog folkora” Srbije je varijanta kosmpolitizma koja ne privlači mnogo Srbe BJRM matici. Ono što se uglavnom radi je na području konzervacije kulture i kooperativne razmene u oblasti umetnosti, pre svega inicijativama koje diktira Beograd, ali koje su za malu, probranu publiku i imalog „impakta”
Goreopisano prožimanje sa većinom je stvorilo poluasimilovanu masu (jezik zamire, prezimena se dobrovoljno „makedonče”, a jadino je među Srbima pravilo da govore maternjim jezikom u grupi, opkruženi javnošću, za razliku od svih drugih zajednica.
Srbi jesu veoma nadprosečno zastupljeni u nekim oblastima-fakt koji statistički gledano ne remeti da im prosek kvare slabi ekonomsko-kulturološki parametri srpskih seljaka severno od Skoplja i Kumanova, ali ih u samom vrhu moći (politike, ekonomije, akademske elite prvog ranka, kreatora medijske politike) nema ili sasvim sporadično.
„Pravoslavni Hrišćanu, ili si Antički Makedonac ili si protiv nas” politika sprovođena posle 2006 privukla je još više delove Srba u vrtlog Makedonizma (nadam se da neću ovde slušati velikoumne zaključke o „čišćenju od slabijih, od defektnih, od otpadnika”.
Taj konformizam omogućama artikulaciju političkih stavova preko etabliranih partija desnice i levice, preko obe takve velike partije, VMRO-DPMNE i SDSM, pri čemu srpski glasači obično daju umerenu prednost potonjoj. U ovakvim uslovima samostalan istup na izbore DPSM ili neke od drugih ovdašnjih „poker klub” srpksih partija, pri čemu srpski kandidat neće moći figurirati visoko na izbiračkoj listi, kao što je to do sad bio slučaj, ne vidim veliki uspeh za Srbe sa srpskom idejom osim jednog, manje verovatno dva mesta u Skupštini i nekoliko odbornika i gradonačalnika po ruralnim opštinama. Potrebna je smena mentaliteta.
Imamo i apsurde: znam Srbe koji obožavaju bivšeg Ministra Policije Ljubeta Boškovskog koji je izuzetan ustašoljubac, član diskretno bugarske VMRO-NP, ali koga eto smatraju „jedinim koji se podigao da čvrsto štiti narod od Šiptara, kada su drugi kapitulisali”
Занимљиво, да ли би био расположен да напишеш чланак управо о том стању, тим српским парадоксима? Могли би да га објавимо на сајту Слободне мисли јер је од и те какве важности и релевантности.
