„Ilindenski ustanak” ili istorija jedne fabrikacije

Ilindenski „ustanak” ili kako ga „braca” Blgari vikaju „Preobrazensko vostanie” u Avgustu 1903 godine smatra se u
istoriografiji sadasnje „Republike Makedonije” jednim od najsnaznijih iskaza samospoznaje i samosvesti „makedonskog naroda”.
Imaju se razlicita imena za ovaj period:
„Ilindenskata epopeja”, „ilindenskoto vostanie”, „ilindenski nastan” i slično.
Ipak, u nedavna vremena pojavili su se u ovoj neo-antickoj republici i disonantni tonovi koji ovu nacionalnu idilu kvare
podsecanjima da su se (gotovo) svi ocevi ilindenske i VMRO-ovske „epopeje” dakle, „legende” poput Delceva, Sandanskog,
Kareva i Grueva izjasnjavali kao etnicki Blgari.
Pojasnjavajuci ovaj „fenomen” „imanentnog” blgarizma u oceva VMRO-ovstine, Ivan Katardziev, akademik MANU kaže:
„ u makedonskom slučaju nije etnonim ono sto opredeljuje posebni makedonski karakter makedonskog nacionalnog i
revolucionarnog pokreta...” (Nova Makedonija, 31 juli 1993 god, str 5)

Dakle, ako nije etnonim, a šta je to što određuje posebnost makedonskog nacionalnog pokreta, gospodine Katardzijev?
Akademik Katardziev nam na ovo pitanje ne daje odgovor, lukavo ostavljaci da sami izvucemo zakljucak a on jeste:
g-din Katardziev priziva blgarizam onde gde ga NIKADA nije bilo - u staroj, juznoj Srbiji.

Dakle, da li je „Ilinden” zaista bio prekretnica i autenticni iskaz individualne, narodnosne samospoznaje ili samo jedan neuspeo,
propagandni gaf blgarskog veliko-nacionalnog projekta?
Odgovor ostavljamo citaocima da sami izvuku zakljucke, na osnovu autenticnih dokumenata, od neposrednih ocevidaca i aktera sabranih
iz turskih izvora sultanskog fonda „Jild'z”.

U praskozorje „ustanka”, 31 jula 1903 godine bitoljski valija, general Ali Riza poslao je sifriranu poruku u Istanbul sledeće
sadrzine:
„Visoka Porta, kabinet Velikog vezira, kancelarija za sifre...

”Od dosada zaplenjenih proglasa sa razlicitim datumima po jedan primerak je poslat Sultanu. Iz ovog „smesnog” pisma,
povezanog sa
instrukcijama i zadacima za hajduke i aktivnost ceta, doznaje se da će se formirati i revolucinarni komitet. Komitet će se
nalaziti na planinskom vencu Pelistera, na četiri casa juzno od Bitolja.
Na osnovu dobijene informacije da je pre dva-tri dana 15 blgarskih oficira, ca ciljem da budu predvodnici (pokreta),
krenulo za rešen i da svaki od njih treba da komanduje sa po jednom cetom, potvrdjuje se da će biti
revolucionarnog rasplamsavanja.
Pored izvestaja i pored prepisa koji je u sustini i potvrdjen sluzbenim informacijama, bunt koji će da izbije u ovakvoj
situaciji zapocece sa utvrdjivanjem revolucionara na nekoj visokoj planini. Akcijama koje će oni da preduzmu tamo,
zaplasice se kasabe i sela. U odnosu na druga mesta, centar Vilajeta (Bitolj) biće opsednut na bliskom odstojanju.
Sa grupama koje će biti formirane od mesta do mesta, revolucionarnim plamenom treba da budu zahvacena i muslimanska sela.
Na taj način, dovodeci stanovnistvo u stanje vrenja treba da se izazove intervencija Evrope...„
(Bitoljski valija i zastupnik generalata Treće armije, general Ali Riza, 31 juli, 1903 godine)

Iz izvestaje generala Rize vidi se da je Turcima jasno da ”revolucionarni„ pokret treba ”spontano„ da bude importovan
iz Blgarije kao i da ciljevi ”ustanka„ imaju da upletu Zapadnu Evropu u čitav poduhvat.
Svi predvodnici ovog ”ustanka„ trebali su, po ovoj zamisli, da budu blgarski oficiri iz Knezevine Blgarije.

Slično izvestava i britanski generalni konzul Robert Graves u pismu N O'Connor-u:
”Solun, jul 23, 1903...Pošto do sada komiteti (VMRO-a) NISU USPELI da prisile blgarske seljake da uzmu udeo u opstem ustanku, kaže se da su
odlucili da preusmere svoju glavnu paznju na drugi cilj i organizuju napade na muslimansku populaciju, sa namerom
da isprovociraju tursku osvetu dovoljno ozbiljnu da se osigura strana invervencija. Ser Alfred Biliotijev informant veruje
da se problemi mogu ocekivati za oko deset dana od datuma kada je govorio o ovome - jula 21...„
(F.O. 195/2157, ff.171-172,No222, confidential)
Da je ovaj izvestaj blizu istine potvrdjuju i turski obavestajni izvori samo dva dana posle početka ”Ilindenskog ustanka„.
U izvestaju se govori o prebacivanju blgarskih ranjenika sa prostora Povardarja preko Pirina u Knezevinu Blgarsku.
Dakle, u dopisu se kaže sledeće:
”...Visoka porta, Kabinet Velikog vezira, Kancelarija za korespodenciju:
„Kada je preko 200 Blgara, sa ciljem da se vrate u Blgariju (znaci i dosli su iz nje - sj) u nameri da predju
granicu kod sela Klisura, Gornja Dzumaja (Pirin - sj) doslo u nenadani sukob sa carskom vojskom koja je
bila u zasedi, deo razbojnika je presao granicu, dok su drugi uspeli da se vrate nazad. Među njima ima mnogo
ranjenih...
(Husein Hilmi, inspektor, 4 avgust 1903 godine - Rumelijskom carskom vilajetu)

O stanju pred i neposredno nakon ”ustanka„ recito govori clanak iz Carlsbader Nagilat-a od 7 avgusta 1903 gdine,
preveden za potrebe Odseka za spoljne poslove, Turske Visoke Porte:
”Međutim, od pre nekoliko meseci između Osmanske države i knezevstva (Blgarija) produzava se jedan gerilski rat.
Vojska koja se nalazi na granici tri rumelijska carska vilajeta, na planinama, s vremena na vreme, neprestano vodi rat.
Mnogobrojni blgarski vojnici pod komandom blgarskih oficira, oblaceci odecu svojstvenu stanovnicima spomenutih vilajeta,
nastoje da ostvare nade spomenutih stanovnika...„
(Visoka porta, Odsek za spoljne poslove, Kancelarija za prevod, 7 avgust 1903 godine)

Dakle, blgarski oficiri kao predvodnici ”narodnog ustanka„ a njihova vojska preobucena u ruralno stanovnistvo Makedonije.
Spontan narodni bunt, nema šta!

Iz sledećeg dokumenta se vidi ovaj neprekinuti kontinuitet protoka ”pobunjenika„ iz Blgarije i nazad u Blgarsku:
”Njegovo visocanstvo Veliki vezir je izvesten da se razbojnici i predvodnici pobunjenika, ne mogavsi da izdrže pobedonosnu
silu pobednicke vojske Padisaha, privremeno vracaju u Blgarsku u razbijenom stanju, a po lecenju u bolnicama Knezevstva (Blgarija)
i po pripremi oruzja i municije drsko se ponovo vracaju preko granice. Hitno se izvestava da se obrati paznja na Knezevstvo (Blgarija)
jer jedan nas specijalni izvestioc javlja da 180 hajduka koje je spremio general Conchev, preksinoć zajedno sa njim
krenuli su u Razlog, a za Krivu Palanku je krenulo 60 lica zajedno sa Karamanovim. Pukovniku Jankovu iz Varne je bilo poslato
oruzje, a od strane Vladike iz Zagore u komitetskoj (VMRO-sj) blagajni je ostavljeno 5000 leva sa ciljem da bude opremljeno
400 komita...„
(Visoka porta, Kabinet Velikog vezira, Prepis sluzbenog pisma broj 922 od 15 septembra 1903 godine, iz Bugarskog komesarijata, YA HUS, 457/101)

O istom dogadjaju zapadna konzularna (britanski foreign office) prepiska kaže sledeće:
”Tokom protekle nedelje doslo je do smanjenja aktivnosti pobunjenickih snaga kroz sve nemirne distrikte Makedonije.
Invazija Solunskog i Kosovskog vilajeta od strane ceta formiranih u Blgarskoj koja je pocela 27 septembra trajala je
samo jednu nedelju. Dogodila se preko čitave linije od Nevrokopa do Zibevche, premda je do najvecih borbi doslo u
distriktu Razlog...„
(R Graves to N O'Conor, F.O 195/2157, ff.633r-635r, no 279)

O ”uspehu„ samog ”ustanka„ može da se vidi iz sledećeg dopisa:
”Zbog toga sto Blgari nisu uspeli da podignu istinski ustanak i zbog aktivnosti rođenih samo iz neprijateljstva islamskog
i neislamskog sveta, na drugoj strani, Cincari i Grci su ostali izvan bunta i ogorceni.„
(Visoka porta, Kabinet Velikog vezira, 1745, 14 avgust 1903 godine).

O raspoloženju stanovnistva prema komitetima VMRO-a najbolje svedoce reci americkog konzula P Lazzara:
”Ljudi dobro upoznati sa stanjem u Istocnoj Rumeliji uveravaju nas da bi pravedni referendum stanovnistva
pokazao da stanovnistvo preferira stanje stvari pre aneksije Blgarskoj. Ovo osecanje preovladava i među Makedoncima
koji uzimaju aktivan udeo u sadasnjem pokretu. Oni žele da se oslobode Turaka ali takođe i od Blgara koji
su predstavljeni komitetima (VMRO-a).
(P Lazzaro to the American Vice-Consul in Constantinople, W Smith-Lyte, Thesalloniki, September 10th, 1903)
(NAUSA, roll 2, vol I from July 5, 1902 to February 2, 1910, ff.31r-32r, No 607)

Blgari su planski privremeno zaposedali vecinska cincarska naselja poput Krusheva, Klisure, Neveske, ubijali turske sluzbenike, a
zatim se povlacili ostavljajuci lokalno stanovnistvo na milost i nemilost pobesnelih Turaka.

O taktici blgarskog (VMRO) „navlacenja” turskih trupa na grcka, cincarska i srpska sela u Povardarju svedoci pismo
P Lazzara americkoj ambasadi u Skoplju:
„Slučaj Kruseva je tipican jer pokazuje taktiku Blgara koja se sastoji u kompromitaciji grckih gradova kao i da
Turci nisu naucili ništa niti su zapamtili i jedan od njihovih (blgarskih) starih trikova.
Izvestaji pokazuju da je oko 35 blgarskih i grckih sela opljackano i spaljeno od strane turskih trupa u Bitoljskom vilajetu
od početka nemira. Broj turskih sela tretiranih na sličan način od strane Blgara je oko 20...”
(The American Consul Pericles Lazzaro to the Consulate General and the Embassy in Constantinople,
Thessaloniki, September 10th, 1903 ---NAUSA, roll 2, vol 1 from July 5, 1902 to February 2, 1910,ff.26r-29r)

Na kraju da zakljucimo;

Citajuci onovremene turske izvore i zapise zapadnih diplomata sa terena, uocava se značajna razlika između onoga sto istoricari poput I Katardzieva, A Stojanovskog ili kretenoidi neo-vmrovci poput Mladena Srbinovskog i Ljupceta Georgijevskog vriste, ad nauseam.
Cinjenice, na njihovu zalost, pokazuju nešto sasvim drugo, a to drugo jeste sledeće: „Ilindensko vostanie” nije ništa drugo
do politicki blaf blgarskog velikodržavnog projekta da se na brzaka anektira Povardarje i da se Srbi i Grci stave pred svrsen cin.

I da podsetiomo: Mit Ilindena izmišljen u blgarskim propagandnim centrima početkom XX veka preuzet je ponovo cetrdeset godina kasnije od strane titove komunisticke Jugoslavije sa istim ciljem - da se Srbi i srpski narod ponovo zedni preko vode prevedu.
U vremenima koja slede na srpskom narodu u Povardarju je tezak ali izvodljiv istorijski zadatak da se ove koprene laži otrese sto pre i
jednom za svagda. Ne sumnjamo da će do toga doći pre ili kasnije.

Tvrd je orah vocka cudnovata, ne slomi ga al' zube polomi...