Obrisala mi moderatorka ovu temu,krišom, pa moram ispočetka..

Prvo beše čuveni ŠTROSMAJER

Josif Juraj Štros+majer

На првом ватиканском концилу (1869. - 1870.) у Риму био је један од најзапаженијих противника неограничене папске власти и том се приликом истакао као вичан говорник одржавши чувени тросатни говор против догме о папској непогрешивости.

Штросмајеров прадеда се у Осијек доселио из Горње Аустрије.
Његовим посредовањем дошло је до конкордата између Ватикана и Црне Горе 1866. године, а радио је на томе да и Русија склопи конкордат с Ватиканом. Имао је значајну улогу у оснивању ЈАЗУ (Југославенске академије знаности и умјетности) 1867. у Загребу. Данас та установа носи име ХАЗУ (Хрватска академија знаности и умјетности). Такође је играо велику улогу у оснивању загребачког универзитета 1874. године.

Као црквени магнат располагао је огромним богатством.

У доба активног бављења политиком сматрао је како Аустрија мора постати федеративна држава у којој ће сви народи доћи до изражаја. Тежио је уједињењу јужних Словена у оквиру Аустрије под влашћу Хабзбурговаца. Програм Штросмајерове странке био је у овом: „Сви Славени (јужни) уједињени под Хабзбурзима и под Папом”.[2]

Штросмајер ,је имао у Босни великог пријатеља Штадлера(pogodite narodnost!!) , сарајевског бискупа, који је одиста почео католичење муслимана са једном муслиманком, али је ствар откривена, и прешла у јавни скандал, а замало што није дошло и до крвопролића.

Јосип Јурај Штросмајер у светлу нових извора
U SVETLU NOVIH IZVORA
http://www.scribd.com/doc/15257894/-

Је ли Штросмајера лако «читати између редова»?

Савременицима тешко, али су га читали. А кад је реч о историчарима кад се саберу сва документа којима располажемо онда га је итекако лако прочитати. Ја сам посебно покушао његову личност да представим у његовим додирима, дипломатским и верским са књазом Николом Петровићем. И када се упореди његова коресподенција са књазом Николом, коју је Душан Вуксан вредно објављивао у Цетињским записима још пре Другог светског рата, са огромном коресподенцијом по истим питањима, рецимо о конкордату, са његовим римокатоличким пријатељима - нунцијима, кардиналима, државним секретарима Ватикана итд. Онда се тек види колико је он дволична личност. Колико је знао књазу Николи да пише и прича једно, а свима поменутима великодостојницима Римокатоличке цркве нешто сасвим друго. Рецимо, када је реч о увођењу старословенске Литургије по црквама у Црној Гори он је писао књазу Николи како се то чини из љубави, из братске снаге из жеље да се створи јединство, да се успостави мир, да се односи међусобно ускладе и сл. А кад је о истој ствари писао представницима Римокатоличке цркве у Ватикану или у Бечу отворено рекао да је старословенска Литургија једино средство помоћу кога се може доћи до циља, другим речима, до Црквене уније.

Значи да би Старословенска Литургија значила повратак изворном заједништву с Римокатолицима- али по Римском обреду!?

Кардиналу Јакобинију је отворено тако писао. Отворено му је рекао да је Старословенска Литугрија најподесније средство за придобијање православних за Унију. Е сад, наука је поводом тога до ове моје књиге била на једној странпутици; увек се осуђивао Штросмајер због тога,али је нападана Аустроугарска и увек се сматрало да она стоји иза њега… и његових тежњи да Старословенска Литургија као неки југословенски задатак и циљ. Сада када располажемо његовом преписком са људима из Ватикана видимо обрнуто; да је Штросмајер радио на увођењу Старословенске Литургије због Уније, а да је Аустроугарска била против те Литургије управо у страху да ће се десити оно што он није желео, а то значи хомогенизацију југословенских простора и народа. Њега је тако Аустроугарска дипломатија правила Југословеном, што он није био.

http://www.vidovdan.org/arhiva/print638.html