...Марко Перковић познатији као Томпсон. Овај анонимни певач, популарност је стекао песмом ,,Бојна Чавоглаве'', снимљеном почетком рата, а у којој прети србским добровољцима да ће их њихова(хрватске војске прим. Аут.) рука ,,стићи и у Србији''. Песма иначе почиње павелићевским покличом ,,За дом, спремни'' , а занимљиво је, да је после ове песме, Томпсон изградио солидну каријеру певајући овакве и сличне песме. Треба још и напоменути то, да су ,,Чавоглаве'' заправо интегрална верзија песме ,,Нећете у Имотски'', настала због чисто усташких порука ове друге. Но, оно што је најбитније, сама песма је обичан плагијат.
О везама између усташког и партизанског покрета не треба посебно говорити, али да се мелодија једне партизанске песме, у нешто бржем извођењу, а уз то одсвирана на електричној гитари и модерним инструментима, пласира већ годинама као најпознатија домољубна песма, мало је знана чињеница. Партизанска песма ,,Сиви соколе'', настала у периоду Битке на Сутјесци има апсолутно исту мелодију, с тим што је ритам незнатно спорији, а завршетак у апсолутно истој равни. Песма описује ,,херојство'' Јосипа Броза и погибију Саве Ковачевића, а најмлађи аудио снимак ове песме је старији од Томпсоновог првенца добре три деценије. Захваљујући интернету, ова тврдња се лако може доказати упоређивањем песме ,,Бојна Чавоглаве'' са песмом ''Сиви Соколе''.
Овај популарни хрватски певач, није се зауставио на копирању туђих мелодија овде, већ је отишао и даље. Његова друга најпознатија и најсрбофобичнија песма ,,Аница, книнска краљица'', у коме прети да ће ,,запалити Крајину до Книна'', такође је плагијат, али овога пута, једне песме која је оригинално четничка, тј. Равногорска! Иако делује више него чудно, мелодија је више него слична ,,Песми народним првацима'', коју је Милан Мића Петровић снимио далеке 1981, више од деценије пре Томпсоновог хита. Свакако да је ритам спорији у ,,Песми народним првацима'', али основна мелодија је идентична. Врло лако се и то може упоредити: Песма народним првацима, Аница, книнска краљица.
Било како било, Томпсон није једини нити први који је србске песме копирао, неки су то урадили много пре њега, али и на много бестиднији начин. ,,Марширала краља Петра гарда'' је србска песма из Првог светског рата, иако је многи сматрају равногорском, а краљ Петар који се у песми помиње је заправо краљ Петар I. То није сметало хрватској тамбурашкој групи ,,Златним дукатима'' да 1991. сними песму ,,Корак иде за кораком''. Додуше, и та песма је интегрална верзија песме ,,Бој се бије, бије, усташки се барјак вије'',(видели смо да имају обичај да сниме проусташку верзију песме, па потом другу у којој неће бити поменут поглавник, мртви Срби и сл.) настале или за време НДХ или касније од усташке емиграције(тамбурашко извођење и делимично измењен текст неће никог заварати). Било како било, плагијат је овде више него очигледан: Златни дукати – Бој се бије, бије, односно њена радикална верзија.
Иста група је 1991. снимила, уз тамбуре, још једну песму по чисто србској мелодији. Поново се ради о музици једне равногорске песме, коју је Милан Петровић снимио десет година раније. У питању је песма ,,Омладинци Равногорци'', настала још у периоду Другог светског рата. Наравно, тамбурашко извођење је и овде присутно као незаобилазан детаљ. Иако не можемо са сигурношћу да кажемо како је ова, па и остале мелодије, стигла до хрватских извођача, највероватније је, да се то догогило преко усташке емиграције, која је свакако пратила деловање србске емиграције, па тако и музику. Сличности су, и овде више него видљиве: Ој Хрвати, ој јунаци и Омладинци Равногорци.
Поред равногорских, наши западни суседи музичари, нису се либили да ,,мало'' измене и старије песме. Тако је стара србска патриотска песма ,,Ој Србијо, мати'', постала ,,Ој Хрватска, мати''(обично уз скандирање иде и додатак ,,Србе ћемо клати''). ,,Ој Србијо мати'' је настала почетком 20. века, по свој прилици пред Први светски рат, због спомињања Босне,Војводине и Лике, мада не треба искључити могућност ни да је настала пре, у 19. веку(податци су више него оскудни и варирају од извора до извора). ,,Ој Србијо мати'' су код нас први снимили протојереји Владо Микић и Радомир Перчевић још 1989. године, поводом шест векова Косовског боја, док је Мића Петровић то урадио 1984. За разлику од њих, Хрвати су песму, уз Хрватску замењену Србијом почели да певају тек крајем деведесетих и то на утакмицама (,,Ој Хрватска мати, Србе ћемо клати''). У новије време, на интернету се могу наћи верзије које се од наше песме разликују једино по томе што је Србија замењена Хрватском, а део који спомиње Црну Гору је избачен. Да је ово аутентична србска песма доказују нам и следећи стихови, које су наша браћа-небраћа преузели без икакве измене:
,,Срем, Банат и Бачка,
три срца јуначка''
Ако је Срем делом у данашњој Хрватској, а за време НДХ био је цео у њеном саставу, зашто се помиње Срем и можемо да разумемо. Али Банат и Бачка, нити су икад били део хрватске државе, нити имају значајан хрватски етнички фактор. Ово јасно указује, да се стихови односе на Војводину Србску, те да је ,,Ој Хрватска мати'' чист плагијат. Ој Хрватска, мати и Ој Србијо, мати.
Никола Урошевић Геџа, познати певач србских патриотских песама, је 1991. снимио песму ,,Чувај нам Боже Србију'' која се налазила на истоименом албуму. Мелодија доста наликује на ону из равногорске ,,Планино мајко'', с тим што је ритам мало бржи. Поред Урошевића, ову песму су нешто касније певали и други извођачи, али од 1992, певају је и ,,домољубни'' певачи, почев од Ђанија Маршана. Музика је нешто измењена, али су стихови или слични онима из србске верзије или идентични. Хрватска је, свакако замењена Србијом: Чувај нам Боже Србију и Боже чувај Хрватску.
После равногорских и класичних родољубивих, отишло се и корак даље у присвајању песама. Овога пута, у питању је једна корачница Србског Добровољачког Корпуса, по имену ,,Ја знам свој циљ''. Избацивши део који спомиње Србију, ,,Савез извиђача Хрватске'' је добио своју химну. Ово је несумљиво плагијат, јер осим што је назив песме, као и 80% текста идентично, ова корачница је старија добрих 60 година од хрватских извиђача. Ја знам свој циљ и као химна Савеза извиђача (погледати ,,Одлуку о химни савеза извиђача Хрватске'').
Хрватски менталитет најбоље описује управо један наш песник, велики родољуб, творац величанствене песме ,,Аве Сербиа'', Јован Дучић: Хрвати су најхрабрији народ на свету, не зато што се ничег не боје, већ зато што се ничега не стиде!
http://www.vidovdan.org/arhiva/print1798.html
