A S I C I -- R O G A C E V A C--T E T O V A C
[Odlomci Biografije Pasica-autora-Zivorada lazica]

U jesen 1912 srpskom komandantu,prestonasledniku Aleksandru turski glasnik,je doneo vest da se Skoplje predaje bez borbe.Zašto da vojnici i civili ginu kad je sve rešeno još Kumanovskom Bitkom? Pred zgradom uprave Skoplja docekao je tadasni zapovednik grada i predao kljuceve pobednicima i tu su ;Kralj Petar, Nikola Pasic,Prestolonaslednik Aleksandar i Gjeneral Zivojin Misic. Sa jarbola spustena je turska,a podignuta je srpska zastava.Zavijorila se ponovo srpska trobojka posle Petsto godina ,steg Cara Dusana ,u Dusanovom Skoplju.Odjekivali su zvuci srpske himne ,i ronile se suze radosnice. Sa balkona postrojenoj vojsci obratio se Kralj Petar;
Vojnici, Junaci! Pod komandom Prestolonaslednika i Gjenerala Misica, uz Vasu nesravnjenu hrabrost,posle toliko vekova ,U Sloplju,u prestonici Cara Nasega Dusana, ponovo se vijori srpska zastava!Vasim pobedama divi se cela Evropa.Slava srpskog oruzja zasenjuje ceo svet. Ako Bog da ,živecemo u mirnoj i slobodnoj Srbiji...Ali još je rano da vratimo mac u korice. Dokle god, i jedan nas brat stenje pod tudjinskim jarmom,Mi moramo biti spremni ;da jurisamo i pobedjujemo! Živela Srpska Vojska!
-Živela - Odazvala se Vojska.
-Živela Srbija!
-Živela!
-Živeo Kralj Peter-Klice Misic.
-Živeo!
-Živeo slavni Nas Vojskovodja Aleksandar Karadjordjevic!
-Živeo!
Aleksandar je zmurkao kratkovidim ocima,ali je rastao i sirio se od udovoljstva.Klicanje krepilo mu je dusu i telo.
-Gospodine Pasicu-Obratio se Kralj Predseniku Vlade-Zasluzili ste Gjeneralski Cin!
-Ovaj ,Vase Velicanstvo,radije ću ostati kaplar,jer će mozebiti ljubomorni oficiri,govorkati,da koristim svoj polozaj, da bi avanzovao.
-Divim se vasoj skromnosti, Gospodine Pasicu,ali mislim da preterujete.

Izasavsi u setnju,Pasicu pridje lice u oficirskoj uniformi i srdacno ga pozdravi:
-Pomaze Bog, gospodine presednice.
Nakon dugog gledanja i prepoznavanja.Pasic se lupi po celu ;
-Jesi li Ti dete Velizare?
-Ja sam ,gospodine presedinice,Vas odani Velizar Jankovic.
-Ovaj obuko si kaplarsku uniformu ,pa ne mogu da te prepoznam..
Prolazeci kroz novo oslobodjene krajeve , Pasic je stigao u Stari Zavicaj, pod Sar Planinu,blizu Tetova. U rodnom Selu Svojih Predaka. Pasic Proli Nekoliko Suza Radosnica,Krijuci se od pratilaca i ovako prosapta:
-Deda Rajo, Ti si odavde pobegao od Turaka,a dodje vreme ,da odavde Turci begaju od tvoga unuka Nikole.
-Naše i Moje Rogacevo je opet u Srbiji,i još da Ti kažem, da sam svome sinu,a tvom praunuku dao,Radomir-Raja,kako si se i Ti zvao slavni Dea Rajo- Paso.
Onda napreže sluh da slusa nevidlivog sagovornika,koji mu ispripoveda,kako su On i negovi postali Pasici:

--Tako me prozvase moje musterije, valjda sto sam ko neki Pasa, a i moj lebac im pase.
--Jes, evala pravi si Pasa za pecivo--mrmljao je Turcin lomeci komadice hleba, pa umocivsi ga u med slatko jedjase,a zatim je podizao bokasti sud i kroz pisak zalivao rakijom slatke zalogaje.
Raja poce lopatom da izvlaci pepeo iz furune, a u pekaru udje mlada žena s korpom. Redjala je vruce hlebove, oborenog pogleda, zabradjena, a da je znala da će sresti Turcina ne bi ni ulazila.
Pekar Raja. sav pepeo ubaci u veliki bakrac i izadje, a Turcin prestade da zvace i zagleda se u mladu i naocitu ženu. Kad ona krene sa korpom,Turcin poskoci sa tronasca i obgrli je obema rukama. Žena vrisnu i ispusti korpu,hlebovi se rasuse po podu. Spolja utrca Raja i viknu;
--Ne diraj mi snau,bre!
--Sikter, vlace! Ajd napolje,pa mi setaj opanke!
Raja dohvati lopatu i snažno tresnu Turcina Selima po glavi. Turcin se zatetura i spusti saku na kuburu,sto mu bi zadenuta za silav, ali ne stize da ga potegne, jer dobi još jeda, snažan udarac po temenu i Turcin skljoka se na patos. A snaja, oslobodivsi se zagrljaja Turcina, sva izvan sebe , dograbi gvozdeni zarac i tresnu ga po potiljku. Svekar ne stize da joj zadrzi ruku, narasli bes probudio joj silnu snagu i ona udarase zestoko, ciljajuci u glavu. Po podu se razli krv s nekim sistanjem i roptanjem.