Eво песме о задарском сердару Илији , из српске личке породице
(Ерлангенски зборник код нас је први пут штампан 1925. у Сремским карловцима, 5 година после Минхенског издања..))
Бр. 160
СЕРДАР ИЛИЈА ОТИМА ЛИЈЕПУ ФАТИМУ ИЗ УДБИНЕ
Огласи се лијепа дјевојка
у Удбини сестра Брдарића.
Њу ми просе просци са свих страна,
и просе ју паше и везирп,
и просе ју аге и спахије,
ал' њу браћа ниткоме не даду.
Веће дају браћа б'јелом Бишћу,
б'јелу Бишћу бег Узумовићу,
Гсворила сестра Брдарића:
„Драга браћо, моји Брдарићн,
ако дате мене б'јелу Бишћу,
б'јелу Бишћу бег-Узумовићу,
ја ћу бити ускоке ђа^-ре,
ускочити ћу Задру бијелому
по имену Илији сердару.”
Ту је срећа била догодила,
до-годила сужња Бернадина.
Онда вели сестра Брдарића:
„Богам брацо, сужњу Бернадине,
ти отиди Задру бијелсму,
по имену Илији сердару.
Даћу теби кошуљу танану,
веће ј' злата него б'јела платна.”
И отиде сужањ Бернадине,
оде јунак Задру бијелому,
те он каже Илији сердару:
,,Купи војску, Илија сердару,
ево мене сестра пошиљала,
пошиљала сестра Брдарића,
да ти скупиш поголему војску
те да идеш у горицу црну,
биће она твоја вјерна љуба.
Ево иде турски петак светац,
те ти чекај у гори зеленој,
[а] водићее сватови дјевојку.„
Гледа књигу Илија сердару,
гледа књигу грохотом се смије.
Пак дозива слугу Имрахора:
”Имрахоре, вјерни слуго моја,
ти отиди доле у подруме
те изведи вранца коња добра,
изнеси ми ђечерму с токама.„
И отиде слуга Имрахоре,
те изведе вранца коња добра,
и изнесе јечерму с токама.
Онда даје Илија сердару,
даје добру сужњу Бериадану:
”Ево теби, сужњу Бернадине,
ево теби вранац добар коњиц
који си ми добар глас донео
од Туркиње лијепе дјевојке.„
Пак Илија војску сакупио
и отиде у гору зелену,
дочекао гиздаве сватове. [И]
Илији бог и срећа даде
све сватове по гори разбио,
и однео и благо и злато,
и одвео Фатиму дјевојку.
Узео ју за вијерну љубу.
Ерлангенски рукопис је пронађен у граду Ерлангену. Пронашао га је Геземан и објавио 1925. године .. Геземан је сматрао да је рукопис могао настати негде око 1720. године. Велики проблем је представљало одређивање простора на ком су настале, пошто језик указује на многогласје. Песме су жанровски разноврсне, с тим да нема бугарштица, песама о првом косовском боју, али се јављају песме у којима се спомињу кнез Лазар, Вук Бранковић, Марко Краљевић, Војвода Јанко, песме из средњих времена—хајдуци и ускоци, као и песме из старијих времена. Рукопис је писан на лепој, јакој хартији и броји око 1010 страна.
Битан је као документ из пред-вуковског српског језика, иако има многе ортографске грешке..Малтене значајан као и ”Илирски речник„
у коме је римокатолички свештеник Бартоло Кашић пописао речи српског језика и штампао и у Риму, нешто раније 1604..
Други линк за грб и историју племићке српске породице Смиљанић из Задра
http://www.scribd.com/doc/15559117/Grbovi-Najznacajnijih-Srpskih-Plemickih-Porodica-u-Zadarsko-Kninskom-Kra... u
”
