Da,slava gusle i pesnički dar- najbolji su pokazatelji srpstva..

Dubrovnik je, koliko znam, uvek slavio srpski Srdjevdan..Kao zavetinu..Taj SRDJ je naslednik onog prehrišćanskog sdmoglavog ,što sad i nije bitno..čak su i brdo nazvali po Srdju ..Čuvena je ona pesma (da je posvetim Mandalini :))

I sa Srdja Vila kliče
pozdrav, srpski Dubrovniče!!!

Jedan Srbin iz Dubrovnika, katolik, izdavao je srpski časopis „Srdj”.Srbin se zvao „po latinski” ANTUN FABRIS.Svaki broj časopisa i svaki članak naizmenično su štampani ćirilicom i latinicom, što ukazuje na želju uredništva da se na taj način iskaže njihova veza sa srpskom maticom i latinskom tradicijom ..
Časopis „Srđ” bio je glasilo Srba katolika iz Dubrovnika i okoline, gde su tekstove objavljivali mnoge poznate ličnosti. Uredništvo je optuživano od strane hrvatskih listova (pretežno iz Zagreba) da predstavljaju „filijalu Cetinja u Dubrovniku”. Časopis je izlazio svega nekoliko godina (od 1902-do 1908. i aneksione krize), jer je zabranjen odlukom austrougarskih vlasti kao nacionalističko glasilo (tada je zabranjen veći broj sličnih listova).
„Srđ: list za književnost i nauku”, god. 1, br. 1, Dubrovnik 1902.

U prvom broju „Srđa”, kao prvi prilog, odštampana je pesma posvećena Sv. Srđu, koja je veoma interesantna i zbog narodnih običaja koji se u njoj pominju, povezanih sa imenom Sv. Srđa i slavljenja Srđevdana kao krsnog imena u Dubrovniku i u Konavlima. Tekst pesme ovde se donosi u originalu.

Srđ, br. 1, god. 1, Dubrovnik, 15. januara 1902.(str 1-3)

„Sveti Srđu, ne daj grđu!

Starac Srđ(1) je negda bio
Straža gradu Dubrovniku,
Pa je Vlahu(2), čilom drugu
Mjesto davno ustupio.
A i Vlaho ćaše skoro
Pred Dubravkom(3) uzmaknuti,
Da je vr'jeme ugađalo.
No unatoč čilom Vlahu
i Dubravku nesuđenom,
Starog Srđa svetitelja
Još se spomen utro nije,
Pače živi ko i prije,
Jer s narodom srastao je.

Bog istina, jer ga širom
Svojim svecem narod glasi,
I srpskom ga slavom krasi,!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Srđev(4) dan je krsno ime.

A na osob jošte živi
Sveti starac, moćni, parac,
U uzdahn i molitvi,
Što mu vjerni puk podiže,
Puk podiže Dubrovački,
Kad ga teški jadi pašu,
Pa isturi riječ našu:
”Sveti Srđu, ne daj grđu!„ –
Sitno d'jete od matere
Taj sam usklik često čuo,
Kad bi jadna od zla gore
Uklinjala da je mine.

Taj i danas još odl'jega
Vrući vapaj b'jedna puka,
Jer spomena starac blaga
Za sobom je vidna traga
Ostavio siročadi;
A srdašcu nevoljnomu
Jad se stiška i oblakša,
Kad prokipi i na usta. –
To je čudo, božje čudo,
Da zaborav svojim plaštom
Nije i to zagrnuo.
Kako mnoge druge stvari!
To je čudo, pravo čudo,
Ma da nema Srđu hrama,
Pa ni one na vidiku
Bogomolje njemu svete
Navrh brda iznad grada,
S čega brdo Srđ se zove.(5)

Po tom brdu v'jekovima
Skladne vile rojile se; (zato odatle ona druga Vila kliče;))
Po tom brdu svake zgode
Uzastopce stizale se;
Podno brda mudri ljudi
Pametno su zborovali;
Podno brda pregaoci
Viteški su djelovali.

To je brdo sve gledalo,
Sve slušalo i saznalo,
Zapamtilo, te sve znade;
Pa će novom glasonoši
Nadisajem svoga sveca
Svake vjesti šaptat vjerno,
A glasnik će glasit smjerno
I obavljat voljnom sv'jetu
Svake zgode i nezgode,
Što su gradom promahnule
I narodom uzdrmale. –
Za to evo novi glasnik
Velikoga ujme Boga
A pod krilom starog sveca
I s njegov'jem blagoslovom
Imenom se ist'jem krsti,
Te postaje imenjakom
Starog parca svetitelja
A i rodnog brda Srđa. –

No već zorom prvog dana
Svoga mladog živovanja
Na ino mu ne može se
A da starog Svetitelja
Dubrovačkog ne sjeti se.
Ogledajuć na okolo,
I videći jad i tugu
Patničkoga srpskog roda
Širem svuda i ovuda,
Eda li se na ovome
Nesmišljeni usud m'jeni
Pa da narod prokušani
Goremu se jadu ugne,
Novi vjesnik domorodni
Vruć podire uzdah sjetni
Iz srdašca objadana
Svetitelju imenjaku:
”Sveti Srđu, ne daj grđu!„

Prvi zaštitnici Dubrovnika bili su Sv. Srđ i Bak zajedno..(možda onaj Deretićev Bog Bak) Drugi i sadašnji zaštitnik grada, Sv. Vlah.(što bi pravi avaro-rvati shvatili kao Sv.Srbin)
Crkva na Srđu nalazila se na položaju sadašnje tvrđave (izgrađene tokom Napoleonovih ratova od strane Francuza), samo malo niže, to je bila crkvica posvećena Sv. Srđu, odavno razorena.
U samom Dubrovniku, ispod crkve Svete Marije bila je bogomolja posvećena Sv. Srđu.”

jedan dokument iz Dubrovnika govori o porodoci (velikog srpskog plemena) Maleševci..Oni su slavili Ignjatija Bogonosca, pa je verovatno i ta slava sačuvana u Dubrovniku do II svetskog rata i vladavine masona Ambrozija sa umetničkim imenom iz jevrejske ezoterije-Tito, koji je tada Dubrovačku oblast administrativno pripojio avaro-hrvatima.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%86%D0%B8_(%D1%80%D0%BE%D0% B4)

Konacno su fratri zabranili katolicima 1907 godine po Hercegovini da slave slave, Bilo je ljudi sve do 1980 g, koji su to pamtili i pricali.
Poznato je da su u Ercegovini i Dalmaciji,mislim na danasnje zemlje, hrišćanstvo primili po naredbi cara Vasilija iz Vizantije,871, TO HrišćaNSTVO JE BILO ISTOCNOG OBREDA, Bez obzira šta ko mislio do velike razlike istocne i zapadne crkve doslo je godine 756,kad je fruski car Pina dao papi delove Italije i ovaj postao i svjetovni i duhovni,vladar,no to je dugo za obrazlagati,
A znamo da je samo u Ninu, bila crkva koju je ustanovio papa na zahtev Fruga i da je crkva posvecena onom svecu fruskom Aselu ili Aselskom.
Prema tome sad vi gledajte ko je šta kome predao,
No znate li vi da i muslimani na dan kad je bila slava njihovih predaka imaju obicaj da se svi iskupe i svecano obiljeze taj praznik,pr. okolina Stoca i to vrlo ugledne familije iz kojih je bilo i dosta pesnika,doktora ,sudija i tako dalje,
No ja znam za hrvatske slave koje su gradske ili seoske, npr, slavi se sveti Vlaho,A Vlaho ILI VELES je zastitnik Vlaha i slovenski Bog plodnosti, no ko bi meni od vas Hrvata mogao reci kako je do toga doslo,da Hrvati slave Sv,Vlaha,tj vlaskog sveca.
Ja znam da istocni obred ,kao i zapadni obred postuju iste svetitelje koji su bili proglaseni svetima do 1054,g.
Znaci u obe ove crkve postuju se svi Hristovi Apostoli,mislim na one koji su bili njegovi ucenici ,onda sveti Jovan,pa sv Trivun,pa tako dalje, Dobro vi Hrvati i Srbijanci Sv Jovana, zovete i Ivan,isti ste vi i Srbijanci, samo eto malo u njima tatarske primese,malo u vama avarske, ekavski dijalekat i u Pomoravaca i Zagoraca, a šta mu ga mores Boze moj,a i Bosnjaci su sa vama i Srbijancima isti,njih je Čak iz Srbije i proterao Karadjordje,I oni slave Sv, Iliju, kao i Sv, Prokopija, koji pada 21 jula, po novom kalendaru,
Tako da bi mi bilo drago da mi objasnite sve ovo ,pogotovo Tabanac ako bi mogao da smogne snage i da se končetirise i da, svoje uvazeno mišljenje bilo bi mi veoma drago i dragceno.

tpacep: „hiljadu tisoč”
--

a koliko mu to dodje „hiljadu tisuca” ?

da nije možda milion?

:))))

Nedostaje jedna crtica u rečenici da bi bila razumljivija:

U stvari sam trebao reći na slovenačkom umjesto hiljadu - tisoč, tj. tisuću.

A kada je izgradjena prva 'hrvatska' crkva u dubrovniku? 1940? 1970? Nikad?
Dobro ti barem nisi 'doktor' nego brico pa ti je glupost oprostena

Nemam pojma.
Da li ti to prodaješ tu informaciju pa nikako da nam je saopštiš dok ne odriješimo kesu?

Tabanac, naravno!!!
Ako neko neće da veruju dubrovačkim novinama ili našem forumu, GLAS KONCILA je dogma!!!!
Ko ne služa, gorit će u paklu.. sa svim onim mazohističkim jezuitima, benediktincima i ostalim papinim šarplanincima.

Taj franjevac, Srbin, što je slavio svetog joVana,ANDRIJA KAČIĆ MIOŠIĆ voleo je da gusla..Krstario je po okolini (Od Skadra do Zadra, od Mostara do Kotara) i guslao , i svoje pesme zapisivao, a i tudje...
Sam sebe je zvao STARAC MILOVAN

Pre pesme uz gusle govorio:

Ko će virovati, neka viruje
ko neće- neka miruje

Štampao u Veneciji dve zbirke 1759.g. „Razgovor ugodnog naroda slovinskoga”, tu je zapisao dve narodne srpske pesme (Ženidba Sibinjanin Janka„ i ”Dragoman divojka„...”

A zašto nebi franjevac mogao biti Srbin, imbecilu?
Jesu li i Mexikanci hrvati? Doduse sudeci po tvom cnpurastom izgledu na slici sa vevericom možda ste zaista u rodu, vi i vasa braca mexe.
Sto vas covek vishe napusava, sve vise dolazite ... volite svoje gospodare zar ne? Ajde idite kod Nemaca malo, mi smo trenutno zauzeti.

Svi Matići (u početku pravoslavnio, kasnije i muslimani i katolici) slavili su Sv.Stefana..

U Hercegovini (bez Popova polja), početkom proteklog veka bilo je Matića u osam naselja.
U selo Tri...anj, kod Stoca, doselili su se iz područja Hrasno u prvoj polovini 19 veka. Istraživač navodi da su katolici (ne kaže otkad), ali da slave Šćepanjdan (Sv. Stefana).
Jedna njihova porodica se 60–ih godina 19. veka preselila u susedno selo Rječice (Domanovići), a druga je, „zbog siromaštva”, otišla u obližnje selo Aladinići, u vreme bosanskohercegovačkog ustanka (1875 - 78). Obe su zadržavale proslavne (iste) krsne slave.
U selo Klepci, kod Čapljine, Matići su negde oko 1870. godine došli takođe iz Hrasna, iz sela Gradac. I oni su slavili Sv. Stefana, ali su, kao i druge porodice, „napustili slave po nagovoru svještenika”.

U Hrvatskoj, sudeći po podacima „Leksika prezimena SR Hrvatske” (1976), porodica sa prezimenom Matić bilo je u nekoliko stotina naselja, sela i gradova. Uopšteno, ta mesta u kojima su kao stanovnici evidentirani Matići, skoro isključivo su smeštena na prostoru nekadašnje Vojne granice, koja se tokom nekoliko vekova protezala od Dalmacije do Karpata, a u najvećem broju slučajeva graničari su bili Srbi pravoslavne vere.
Za neka od ovih naselja, prvenstveno sela, iz najnovije istorije znamo da su bila upravo jarko „eksponirana” kao srpska.

ALI I TO SE MENJA:
Prema M. Radeki (1975) u Lici, Krbavi, Gackoj, Kapelskom, Kordunu i Baniji - Matići su, uz Ignjatijevdan, Jovanjdan, Savindan, Đurđevdan, Aranđelovdan i Nikoljdan.

He he, bez zamjere, shimune2, ali bi možda bilo dobro da pitaš mamu (koja je bila grk. vjere ) o krsnoj slavi koju je slavio tvoj đed.

A ako je mama zaboravila ili „zaboravila”, pitaj nekog starijeg pa će ti se kazati.
Tako da i ova tvoja šala o ikoni možda i nije toliko smešna koliko istinita.