@JeremijaTreci:

Kako nema? Svasta. Pa Srbi su na podrucju Banata još od 6. stoleca. Doduse, tu se ne može pricati o nekoj istoriji, zato što je istorija Srednjeg veka mahom istorija država, a ne naroda, a na ovom podrucju su se tada promenile 3 ili 4 države... sada napamet pricam, ali mislim na avarsko-slovenski savez, Bugarsku i Ugarsku.

Tu bi možda pre bila reč o nekoj istorici, a ne istoriji, posto je ipak reč o istoriji Ugarske, ali postoje dogadjaji u kojima se pominju određena imena, narodnost krajeva i neke pojedinosti vezane za njih. U samom Banatu (sad opet napamet pricam) je do 12. ili 13. veka vladalo slovensko uredjenje zupanija, a njima su upravljali ostaci bugarske vlasti potcinjeni ugarskom kralju, a tek nakon toga vlast preuzimaju madjarski velikasi i preuredjuju zupe po novom principu.

Srbi u Banatu su hrišćanstvo primili tek u 10. veku, i to pravoslavno hrišćanstvo iz Vizantije. U ono vreme nije bilo lako upravljanje velikim oblastima, a pogotovo mahom mocvarnim Banatom i svi ugarski pokusaji pokatolicavanja nisu uspeli. Na primer, još pre zvanicnog raskola 1054, 1046. je izbila velika buna Srba u Potisju i Pomorisju, gde su poubijani svi latinski monasi, svestenici i sakupljaci desetka, a njihove novosagradjene crkve spaljene. U buni je ubijen čak i lokalni biskup Gelir. I u samom De Administrando Imperio Konstantina Porfirogenita, Banat (tj. prostor od Tise do Morisa) je nastanjen Slovenima, a jasno je o kojim Slovenima se radi - o onima ciji je deo presao Dunav i naselio se u Raskoj. I sam Banat je od Madjara i Nemaca zvan 'Mala Raska', samo opet, to je termin iz Novog veka, a ne iz Srednjeg.

Još jedan značajniji pomen Srba u ovom kraju tiče se dinastickog sukoba između kralja Kolomana i hercega Geze (dinastija Arpadovica). U njoj su lokalni velikasi, Srbi sa svojom vojskom, istupili kao saveznici Geze, gde se predvodnik Srba po imenu Vid nadao da će naslediti Gezino hercesko dostojanstvo nakon što on preuzme tron, ali to se nije dogodilo jer je u tim sukobima poginuo. Od ostalih imena, pominju se još i Vidov zet Ilija i još jedan srpski velikas po imenu Radovan. Reč je o dogadjajima koji su se odigrali 1064-1074.

Drugi bitan pomen se opet tiče madjarskih unutardinastickih sukoba, i Srbi su (opet) ucestvovali na porazenoj strani Almosa, protiv njegovog brata, kralja Kalmana. Nakon tog sukoba, kralj Kalman je izdao naredjenje da se njegov brat Almos i njegov sin Bela oslepe, kao i da se oslepe svi velikasi, pristalice Almosa. Među njima su bili i srpski velikasi iz Banata, koji se pominju po imenima Uros, Vukan i Pavle. Ovaj dogadjaj se zbio 1116. godine.

Sledeći dogadjaj se tiče upravljanja Ugarskom od strane Srbina, palatina Belosa. Istina, Belos nije bio iz Banata, nego iz Raske i u pitanju je bio kraljev zet (kralj se ozenio Jelenom, kcerkom raskog velikog zupana Urosa) koji je nakon kraljeve smrti, a pre punolestva mladog kraljevica Geze II upravljao Ugarskom kao palatin, a kasnije bio postavljen na mesto bana Hrvatske. On je inače i jedini Srbin koji je nosio titulu bana Hrvatske. Belos je vladao Ugarskom u vreme vizantijskih napada pod carem Manojlom 1141-1162, čak je i slao vojne odrede u Rasku, kako bi zupanu Urosu II pomogao u borbama protiv Vizantije, i u te borbe je slao i srpske odrede iz Banata. Sam Belos nije toliko bitan samo za istoriju Banata, već za istoriju cele Ugarske, čiji je Banat bio deo, tako da ga treba ipak pomenuti.

Dalje, u kasnijim vremenima, recimo pri prvom istorijskom pominjanju Beckereka (danasnji Zrenjanin), spominje se svojevrsna tuzba, gde se 1344. godine spominju konkretna imena umesanih zitelja, Jovan, sin Vladislava.

1356. se dogodila prva seoba Srba sa juga u Banat. Kralj Ludovik II je tada iz Huma, kojeg je dobio kao miraz od kralja Tvrtka, naselio izvestan broj pravoslavnih Srba. Već 1366. isti kralj Ludovik II vodi zestoku kampanju pokatolicavanja pravoslavnih Srba, koja se zavrsava neuspehom i krvavim sukobima. U zalbama proteranih katolickih svestenika, navodi se za banatske Srbe kako su pred kraljevom vojskom primili katolicanstvo, pa su se nakon roga najednom pobunili i „vratili ranijim zabludama i postali gori nego sto jesu”.

. . .

Sa ovim zapisima koji se ticu 14. veka, zavrsava se polako i Srednji vek. Istorija u Novom veku je dosta poznatija. U vreme despota Stefana Lazarevica i njegovih naslednika u 15. veku, Banat je deo Despotovine. U 15. veku tu su se naselili i braca Jaksici, braca Kraljevica Marka Dmitar i Andrijas, tada je ovde vladao despot Stefan, a u vreme despota „Zmaj-Ognjenog” Vuka je izvrseno još jedno veliko naseljavanje Srba iz oblasti Krusevca i okoline.

Krajem 15. veka, u Banatu je rođen i car-samozvanac Jovan Nenad Crni, čija je kratkotrajna država u 16. veku obuhvatala Backu i dobar deo Banata (i manji deo Srema). U 16. veku je u Banatu izbila i najveca srpska buna protiv Turaka, veliki Banatski ustanak 1594, nakon cijeg su gusenja kao znak odmazde spaljene mosti sv. Save na Vracaru, a predvodnik ustanika, vladika Todor Vrsacki ziv odran.

Od tada, pa sve do prve polovine 18. veka, Banat je pod Turcima. Ovde je vrsen i jedan putopis u 17. veku u cilju sakupljanja priloga, u kojem se navode sva naseljena mesta u srpskom Banatu, i tada osim Srba (i nešto malo Grka i Cincara po gradovima) drugih naroda ovde nije bilo. Izuzev, naravno, Rumuna u rumunskom delu Banata.

Od oslobodjenja Banata u 18. veku i neispunjenja srpskih teznji da bude pripojen uskracivanom srpskom vojvodstvu, Banat je pripojen Ugarskoj (u okviru Habsburske monarhije) i tada i u 18. i 19. veku je izvrsena intenzivna kolonizacija Nemaca, a potom Madjara i u nešto manjoj meri Slovaka. U 19. veku ovde je osnovano Vojvodstvo Srbija i Tamiski Banat, čija je prestonica bila u Banatu, u Temisvaru, a već početkom 20. veka, 1918. godine, srpski deo Banata je pripojen Srbiji i od onda se nije iz nje izdvajao sve do 1945, kada je administrativno dodeljen AP Vojvodini (za vreme Drugog svetskog rata, Banat je bio u sastavu Nediceve Srbije, kao oblast pod naročitom upravom).

Sad sam otisao malo i u dalja vremena, ali nadam se da sam pokazao da istorija mog naroda ovde seze malo dalje u proslost od Novog veka. Tacnije, seze u proslost do Seobe Slovena.

Nova knjiga Slobodana Jarčevića govori o istinitoj teritoriji Cara Dušana.. i Banat i Bačka i Srem su bile deo Dušanove carevine..

Povodom hrišćanstva, verovatno je i pre 10. veka bilo sledbenika..jer je u Sremskoj Mitrovici postojala hriščćanska zajednica još od 4 veka.. i prva naša episkopija je tu (posle se seli u peć)...a rimski papa je pisao pismo srpskom knezu da primi u službu rimskog biskupa Metodija (učenika pok.Ćirila)...

Pa da, zato se i pojam naroda posmatra razlicito u razlicitim periodima. Narodi se mesaju, spajaju, razdvajaju, asimiliraju druge u sebe, asimiliraju sebe u druge. I tačno tako, pri svom doseljavanju u Evropu, Madjari su na podrucju ovog dela Podunavlja zatekli Srbe. Prve brojnije kolonizacije Madjara u Backu i Banat su vrsene u 18. i 19. veku, a Srem nisu naseljavali u vecem broju nikada.

@Mandalina: Ovo za cara Dusana je veoma zanimljivo. Da li znaš za koji vremenski period Jarcevic tvrdi da je Dusan drzao Banat i Backu, gde je pronasao potporu za to i na koji način su uopste imenovane te teritorije, posto su imena 'Banat' i 'Backa' nastala dosta kasnije? Uglavnom su srpski srednjovekovni hronicari dobro znali šta je Srem, ali su Banat i Backu jednostavno nazivali 'Ugarskom'.

@dina1987: Zaista je teska tema za 6. razred osnovne, tim pre sto (koliko znam) nema ne samo knjiga prilagodjenim tom uzrastu o ovoj temi, nego takvih knjiga nema uopste, već se mora prilaziti raznovrsnoj literaturi kako bi se neso naceprkalo.

Već sam rekao, ove oblasti ovde su bile u sastavu Ugarske i neku zasebnu istoriju mimo istorije Ugarske nisu imale. Zasebne srpske knjizevnosti u Banatu nema, slikarstva nema, arhitekture nema, što se tiče obicaja i kulture, može se samo navesti da su Srbi u Banatu do 10. veka bili pagani, da su verovali u slovenske bogove (ne znamo tačno u koje), a da su pravoslavlje primili u 10. veku, negde posle 971. godine, kada ga je uveo bugarski car Ahtum kada se i sam krstio. A sasvim je moguće da je hrišćana u manjem broju bilo i ranije.

A ovde je i inače takva konfiguracija tla da gradjevine i njihovi ostaci ne mogu da dozive neku veliku istorijsku starost, a još pogotovo kada govorimo o Srednjem veku, kada je ovo podrucje bilo mocvarnije i mnogo manje naseljeno nego danas.

Prica o ovome, naročito ako je za 6. razred, može da se svede na to da su Srbi ovde dosli kao Sloveni u Seobama Slovena, da je ovim krajevima vladala Bugarska, pa da su u 10. veku dosli Madjari i da je onda zavladala Ugarska. Može da se spomene sve ono odgozgore, ali to bi ipak onda bio istorijski referat, a ne referat o kulturi i umetnosti.

Pa kažem da je samo lapsus, nisam te ja kritikovao uopste, ja to samo ispravim da se ne bi neko drugi hvatao za taj detalj, kao sad Jeremija.

A inače je od 1501-1600. 16. vek, 1500. godina još uvek spada u 15. vek. :)

Srednji vek je okvirni naziv za period od otprilike sredine 5. veka, do otprilike 15. veka. Govorim „otprilike”, zbog toga sto neki za kraj Srednjeg veka uzimaju pad Carigrada 1453, neki 1492. i Kolumbovo iskrcavanje u Ameriku, a neki početak 16. veka i nastanak humanizma i renesanse, odnosno početak protestantske reformacije 1517.

Pavlimir ovde govori o samom kraju Srednjeg veka i prelazu Srednjeg veka u Novi vek i navodi otprilike isto ono sto sam i ja naveo: despotovinu, Jaksice, ugledne Srbe u Banatu u to vreme i priliv svezeg srpskog stanovnistva iz centralne Srbije u Banat za vreme vladavine srpskih despota - to je sve taj prelaz sa kraja Srednjeg veka u početak Novog veka. Takođe pominje i naseljavanje pravoslavnih Srba iz Huma (Hercegovine) 1356, za vreme kralja Ludovika II, koje sam spomenuo i ja.

Manastir Hopovo je u Sremu, na Fruskoj Gori, a ne u Banatu, a pisana istorija manastira Vojlovica kod Panceva, koji jeste u Banatu, jednog od najstarijih arheoloskih spomenika Srba u Banatu, pocinje 1542, dakle u Novom veku, a ne u Srednjem. Prema manastirskom predanju, manastir je sagradjen krajem 14. veka i njegova istorija zaista seze u Srednji vek. Taj manastir predstavlja samo arheoloski spomenik i u njemu (koliko znam, možda gresim) nema ostataka srednjovekovnog freskoslikarstva, jer je manastir vise puta paljen i rusen do temelja. Manastir je poslednji put srusen u 18. veku za vreme rata sa Turcima, a obnovljen je i oslikan iznutra 1796, a dozidjavan je još tokom 19. i 20. veka.

Tako da, okreni-obrni, Pavlimir me je opet samo opljuvao, a nije osporio ništa od onoga sto sam napisao, zbog toga sto je sve sto sam napisao tačno. Sigurno može još da se dopuni, pisao sam napamet, ali netacnosti tu nema. Čak sam nabrojao i poimenicna pominjanja Srba iz perioda 400 godina ranijeg od onog sa kojim je poceo Pavlimir, kao „najstarijim”.

pavlimir_ratnik:
=================
Francuska burzoaska revolucija je prekretnica Sr,veka i novog veka,
=================

Srednji vek bio do 1789? Odlično, samo nastavi da se ovako diskreditujes.

=================
ko li te samo ucio istoriju,da mi je znati,uglavnom prelazak feudalizma i nastanak novih odnosa, u Turskoj je bio srednji vek sve do Ataturka,
=================

U Turskoj je Srednji vek trajao do 20. veka, a u Zapadnoj Evropi do 19?

Odlično, samo ovako nastavi, vidi se da si imao neke alternativne nacine skolovanja, a osnovno- i srednjoskolsko obrazovanje u Srbiji bas i nisi stekao.

=================
šta ti znaš nesreco jedna,
=================

Nesreca ti tata. :)

Бедвире,

Када говориш о Србима у Банату 11 века, којим се изворима служиш?
Да ли се именују као Срби или као Словени? Интересовале би ме референце...

Бедвире,

Захваљујем на одговору. Иначе, питање сам поставио са намером да Ти скренем пажњу да када говориш о тим немирима у Банату и споменима нашег народног елемента, дакле, у она иста времена крсташи Првог крсташког рата Готфрида Бујонског, пролазећи кроз Београд и долину Мораве 1097 године, остављају готово идентична сведочанства о присуству „Словена” и њиховим обичајима (Deutsche Reisebeschreibungen über Serbien und Montenegro, З Константиновић, 1960).
Сличaн утисак се добија и из готово једноврмених путописа крсташа Рејмонда Тулушког који су се преко Далмације и Солуна пробијали ка Светој земљи, па су на том путу сусрели и српског краља Бодина у његовој престоници Скадру (Historia Francorum Qui Ceperunt Iherusalem, Raymond D Aguilers).

Дакле, уочава се једна изразита вертикална народносна и етничка униформност од Баната, Поморавља, па све тамо до далеких Повардарских крајева на југу. Интересантно, зар не?

Моје лично мишљење је да су ово више него довољни елементи да се коначно почне са СМИСЛЕНОМ „ревизијом” наметнуте нам псеудо-историје Г-де Руварца, Ст Новаковића, Ћоровића...

Bedwyr-znaš li nešto više o Seobi Obodrita sa severa Nemacke u Panoniju..
Obodriti su od Luzickih Srba po Katolickoj Enciklopediji..
Kada je bila seoba i gde su se naselili..

Some of the Obotrites also migrated to the south and settled in the Pannonian Plain, where the Bodrogiensis county of the medieval Kingdom of Hungary was named after them.

http://en.wikipedia.org/wiki/Obotrites

Objsniš dalje, da je , zbog blizine Madjarske, austro-ugarski uticaj bio vrlo jak , pa se srpska kultura ogleda i u životu onih koji su prešli na katoličanstvo, današnji tzv „Šokci” /(što se krste celom šakom) i „Bunjevci”.. O onda kreneš da prepisuješ (bunjevci bas imaju izuzetno lepo uradjene sajtove), npr..
(ovo su inače običaji svi stari ,evćina je iz vremena stare religije , pre hriščamstva, znači slobodno to pišeš i za srednji vek, jer su ih tada bolje održavali nego danas)

http://bunjevci.on.neobee.net/bu/obicaji/bozic.html
http://bunjevci.on.neobee.net/bu/narodna_knj/koledarske.h tml
http://govori.tripod.com/bunjevci.htm
(Ovde imaš lep citat „Nikad se nisam zastideo što sam Rac!, govori katolik,dakle srbin zvani bunjevac)

A ovaj link ti je najbolji
http://www.bunjevci.org.rs/

Tu traži kraljice, oduševiće se slikama..to ti je prastari običaj kod Srba, bio je posvećen Bogu Vidu (od koga nam je ostao Vidovdan) nekada, a kasnije se uklopio kao povorka (od Vidovdana )do Duhova, odn. pravoslavne Sv. Trojice..

I evo ti jedna karta Bačke, zgodna i za kopiranje u radu i za tvoje istraživanje preko gugla..ja bih ti preporučila da se usredsrediš na Srbobran, Novi Sad, Sombor..
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0:Backa_ethnic2002.png

I nemoj da preskoćiš tradiciju konjarstva u Bačkoj)))
kao ni srpskog cara Jovana Nenada
Bio je poslednji srpski car (posle samo kraljevi)))
i ujedno osnivač Vojvodine
http://www.pravoslavna-srbija.com/forum/index.php?topic=307.0
”

Danilov:
=============
Bedwyr-znaš li nešto više o Seobi Obodrita sa severa Nemacke u Panoniju..
Obodriti su od Luzickih Srba po Katolickoj Enciklopediji..
Kada je bila seoba i gde su se naselili..
=============

Ne znam ništa vise, samo to da u Panoniju u 5-6. veku dolaze Bodrici (Obodriti). Srbi, ako se ne varam i Branicevci i još jedno pleme se pominje.

@Mandalina: Samo par ispravki:

mandalina:
====================
Objsniš dalje, da je , zbog blizine Madjarske, austro-ugarski uticaj bio vrlo jak , pa se srpska kultura ogleda i u životu onih koji su prešli na katoličanstvo, današnji tzv „Šokci” /(što se krste celom šakom) i „Bunjevci”
====================

Bunjevci i Sokci su dosljaci u Backoj, oni nisu starosedeci koji su presli na katolicanstvo, već potomci doseljenih katolika iz Slavonije, Bosne i Hercegovine. Bunjevci su poreklom iz katolickih krajeva Hercegovine prema Dalmaciji, a Sokci su iz Bosne i Slavonije.

Istina, pominju se i pravoslavni Bunjevci, kao i prelazak pravoslavnih Bunjevaca na katolicanstvo, ali to se desavalo u Hercegovini, ne u Backoj. Backa, Banat i Srem su karakteristicni krajevi po tome sto su Srbi ostali Srbi i po tome što ne menjaju nacionalnost promenom vere. U proslosti su mnogi Srbi napustili pravoslavlje, prelazeci u adventisticku i nazarensku protestantsku denominaciju, ali su svi ostali Srbi, i njihovi potomci su i danas Srbi.

I Bunjevci i Sokci su vodjeni kao 'katolicki Raci', katolicki Srbi, ali oni su doseljenici iz juznih i zapadnih krajeva koji su u ove krajeve već dosli kao katolici, a ne kao pravoslavci.

======================
I nemoj da preskoćiš tradiciju konjarstva u Bačkoj)))
kao ni srpskog cara Jovana Nenada
Bio je poslednji srpski car (posle samo kraljevi)))
i ujedno osnivač Vojvodine
======================

Moram ovde da ispravim cisto što se jezicke strane tiče: Nije bio osnivac Vojvodine, zbog toga što se poceci Vojvodine vezuju za 18. vek i pravo Srba prema Privilegijama na nacionalnu teritoriju i vojvodu podredjenom caru. Jovan Nenad nije bio vojvoda i nije bio nikome podređen, on je sebe proglasio za cara, dakle apsolutnog suverena koji nad sobom nema nikoga, a svojom državom nameravao da protera sve Turke i obnovi celu Srbiju, a ne samo da organizuje Srbe u Panoniji. A i nije bio pravi car, bio je car-samozvanac, kao i lažni car Scepan Mali, poslednji srpski car je ipak car Uros Nejaki.

Bedwyr-ipak ti najverovatnije nesvesno pišes ponekad u korist Hrvata..
Neću da te optuzejem-znam da si odrasatao u Banatu-i to je rezultat sredine u kojoj si odrastao..
Ne kaže Narod bez razloga-Lako je biti Srbin u Srbiji i Vojvodina-ali nije lako biti Srbin u BiH i Hrvatskoj..
Nisu katolici Vojvodine nešto posebno-već nisu bili pod pritiskom Hrvata u 19. Veku..
Posle formiranja Kraljevine Hrvatske i Slavonije u 19 Veku svi katolici su pod pritiskom se pisali kao Hrvati..
Slavonija nije bila Hrvatska-čak se zvala Sokadija po Sokcima..
Katolicka Enciklopedija čak piše da su Sokci- Srbi..
Izvod iz Istorije Hrvatske i Slavonije gde su objavleni rezultati popisa iz 1840 gde se vidi da Sokci nisu Hrvati..

The entire Catholic Slavonia was called Šokadija („the land of Šokci”) in the past, ever since the term became popular at the end of the 19th century. Earlier mentions of that name date from 1633 (in the vicinity of Našice), the early 18th century (in the vicinity of Đakovo), and by the writer Antun Kanižlić in 1757.

According to the 1840 data, the population of Croatia and Slavonia numbered 1,605,730 people, of which 777,880 (48%) were Croats, 504,179 (32%) Serbs, and 297,747 (19%) Šokci.

Popis iz 1910 -Sokci su nestali i svi Sokci u Hrvatskoj se pišu kao Hrvati..
Popis Madjarske i Hrvatske i Slavonije iz 1910 god..

http://en.wikipedia.org/wiki/Demographics_of_the_Kingdom_of_Hungary#Baranya

@Danilov: Gde sam ja govorio da su Sokci u tom vremenu Hrvati? Sokci su u Hrvatskoj-Slavoniji u nekoliko izvestaja koje sam ja video pisani odvojeno od Hrvata, a na teritoriji Vojvodine su pisani kao katolicki Srbi, isto kao i Bunjevci. To je što se tiče stranih autora, oni su pravili razliku. Što se tiče njih samih (opet na teritoriji Vojvodine), ako je Velika skupstina Srba, Bunjevaca i ostalih neki merodavan faktor, prema njoj možemo izvuci zakljucak da ni oni ni Bunjevci početkom 20. veka nisu imali srpsku svest, ali ni hrvatsku. Danas su Sokci integralan faktor hrvatske nacije, a u čitavom regionu, koliko znam, od nekoliko stotina hiljada Sokaca, svega oko 200 se izjasnjavaju kao Sokci, nijedan kao Srbin, a svi ostali kao Hrvati. (Govorim o sadasnjosti).

Biće da se nismo najbolje razumeli.

@Mandalina: Sokci i Bunjevci originalno nisu starosedeoci u Backoj. Oni su u Backu doseljeni. A što se tiče pokatolicavanja, nisu svi srednjovekovni Srbi bili pravoslavni, postojalo je i mnostvo katolika srpske narodnosti; u Bosni je bilo mnogo katolika, po Hercegovini takođe, a i po Crnoj Gori, juznoj Dalmaciji itd. Te ljude nije katolicila ni Marija Terezija, niti ijedan austrijski car. I ne znam odakle i tebi da sam rekao da su Bunjevci Hrvati? Bunjevci su katolici sa srpskog etnickog prostora, koji su naseljeni u Backu u 16. veku po trouglu Subotica-Baja-Sombor i za koje nikad, ni od njih samih, nije korisceno hrvatsko ime sve do sredine 20. veka. Oni su od strane austrijske i madjarske administracije iskljucivo nazivani Racima (Srbima).

A Sloveni se jesu naseljavali u ove krajeve od 5-7. veka sa severa, i to je cinjenica. E sad, da li je Slovena ovde bilo i ranije, to tek treba da se dokaze, ali oni jesu dolazili. Isto kao što se dogodila i Seoba Srba 1689-90. sa Balkana u Panoniju, ali to ne znači da Srba u Panoniji nije bilo i ranije.

Sad si jasnije rekao Bedwyre.
Poslusaj me, neka grupa Slovena možda jeste dosla ovde u 7.veku ,ali Srbi su već bili tu..Citao si previse Ćorovića, on ume da zatruje i najinteligentniju osobu. Odakle onda episkopija u Sremskoj Mitrovici u 4.veku,Srbi oko Soluna u 1. veku, Srbi oko Kaspijkog mora u 1. veku, i svuda redom..Postoji namerno zamenjivanje reči SRBi rečju Sloven, a postoji i činjenica da je naziv Sloveni u početku bio napravljen za malenu grupu ljudi pa se naziv proširio (bećko- vatikanskim nameštaljkama) na sve, pa i Srbe..Uzmi molim te bilo koje spise pre 1945, i čitaj, drugačije se govori o Slovenima..
Malopre bas vidim ,čak i pohrvaćeni Nemac (Pavao Riter Vitezović) piše Srpsku istoriju , veliča srpstvo i pominje Halkokondila (kao i Olga Pjanović) i onaj citat da su Srbi najstariji..A živi u vreme baroka..

To je jedna jezička igra i ti tu ne smeš da ne vidiš perfidnu igru.U banatu srećeš Rumune, neka ti zgovore „Sloven ” ili „Slovenstvo” reći će SARBEŠĆE.Najstariji ruski letopis (Nestor Kijevski) govori o „Slovenima” (Pitanje je šta je u originalnom ruskom rukopisu.).. na Dunavu u Iliriji kao najstarijim. Najstarija češka hronika ne pominje Slovene, nego svoju zemlju zove srpkom (dalimilova) u koj se govori srpski..To ćeš naći svuda u starijim izvorima od SK istoričara.
Karlo veliki pravio granicu prema Srbima, a ne prema Slovenima..
Svi današnji Sloveni (onih nekoliko milijardi) nosili su u proslosti ime Srba, u tome caka..samo danas neko pamti i hoće da kaže, neko ne..
Tragova ima iz praistorie, nije bitno sad.Hoću samo da ti kažem da moras da revidiras taj svoj stav, citajuči malo i apokrifne istorijske knjige.Inače stvarno zazvucis ponekad kakao ne treba.