OvE JESENI navršava se 18 godina kad su

pripadnici hrvatskog Zbora garde počinili ratni zločin u kasarni

„Božidar Adžija” u Bjelovaru, kada su poslije predaje likvidirali

devet pripadnika tadašnje JNA, među njima trojicu oficira.

Poslije višednevne blokadew vojnici JNA su se 29. septembra 1991.

predali hrvatskim Zengama, ali je predsjednik Kriznog štaba Bjelovara

Jure Šimić naredio da se likvidiraju komandant i njegova dva

pomoćnika. Po Šimićevoj naredbi, kako je istražio „Veritas”, sutradan

su građani Bjelovara obilazili na prevaru zauzetu kasarnu u kojoj su

bili izloženi izloženi leševi ubijenih oficira i u mimohodu ih

skrnavili tako što su pljuvali i mokrili po njima. Nekoliko dana

kasnije streljana su još šestorica zarobljenih pripadnika JNA iz

bjelovarske kasarne, a do sada za te zločine niko nije odgovarao.

Ti majmune zvani JENSEN, naucio si i da lajes na srpskom, a ne znaš da otvoris link. Sve go kreten do kretena u ovijeh Huurvata.
...e vas onaj avarski gen pa vas rastura.

Da budem jasnija: osim slabih želudaca, Hurvati imaju i slab mozak i slabu erekciju.Samo su im guzovi u pripravnom stanju, to zbog veroodgoja.
Ne bi džabe dolazile Hrvatice ovde svaki čas, zna se zbog čega su Srbi omiljeni među ženskim svetom.

Sve ide od mozga,doduše.
Ali kako reč KURBAT od koje dolazi KRBATIU KRVATI I HRVATI znači u osnovi (persizam)- umobolnost, bolesno stanje svesti- tako i te stvari.
Hurvati umeju da kolju zavezane i slabašne, svim ostalim ližu guzove i sve što se naredi, to jeprava slika kurvatskog mentaliteta.
Nacion za gadjenje.

Bugare, bugare Dalmatinci, pa sve.. u dvoglasu)))
Vidi kako bugare o princu Marku Mrnjavčeviću::
jezik malo anahron za danas, ipak je to pre 450 godina bilo..
(melograf je onaj Pera iz Starigrada)

Petar Hektorović:
Ribanje i Ribarsko prigovaranje
(Drugi dan)

HEKTOROVIĆ:
Pojdoše vozeći kude sami htihu,
Luku obhodeći gdi ju našli bihu.

K Suletu gredihu daržeć se varh vitra,
U tom višća bihu ona dva i hitra.

Bud da vitarac mal, lipotom ča znahu
Odzdol biše ustal, još vekši čekahu.

Malo provozivši prî ner se umori.
Riči potočivši Nikola govori:

(Jutro drugoga dana nađe već ribare na moru, kako idu ka Suletu. Čekajući jači větar, vozali su se Nikola i Paskoje, pa da prěkrate vrěme, Nikola reče)

NIKOLA:
Recimo po jednu, za vrime minuti,
Bugaršćinu srednu i za trud ne čuti,

Da srpskim načinom, moj druže primili,
Kako meju družinom vasda smo činili;

HEKTOROVIĆ:
Kako da se utiče, jer biše od volje,
Sam Paskoj pokliče ča može najbolje:

-----------------------------------------------------------
PASKOJE:
„Dva mi šta** siromaha dugo vrime drugovala,
Lipo ti šta drugovala i lipo se dragovala,
Lipo plinke dilila i lipo se razdiljala,
I razdiliv se opet se sazivala.

Već mi nigda zarobiše tri junačke dobre konje dva siromaha,
Tere šta dva konjica mnogo lipo razdilila.
O trećega ne mogoše junaci se pogoditi
Negli su se razgnivala i mnogo se sapsovala.

Ono to mi ne bihu, družino, dva siromaha,
Da jedno mi biše vitez Marko Kraljeviću,
Vitez Marko Kraljeviću i braćen mu Andrijašu, mladi vitezi
Tuj si Marko potrže svitlu sablju pozlaćenu
I udari Andrijaša brajena u srdašce.

On mi ranjen prionu za njegovu desnu ruku
Tere knezu Marku potihora besijaše:

Jeda mi te mogu, mili brate, umoliti,
Nemoj to mi vaditi sabljice iz sardašca, mili brajane,
Dokle ti ne naručam do dvi i do tri beside.
Kada dojdeš, kreže Marko, k našoj majci junačkoj,

Nemoj to joj, ja te molim, kriva dila učiniti,
I moj dil ćeš podati, kneze Marko, našoj majci,
Zašto si ga nigdar veće od mene ne dočeka.
Ako li te bude mila majka uprašati, viteže Marko:

Što mi ti je, sinko, sabljica sva karvava?
Nemoj to joj, mili brate, sve istinu kazovati
Ni naju majku nikako zlovoljiti,
Da reci to ovako našoj majci junačkoj:

Susrite me, mila majko, jedan tihi jelenčac
Koji mi se ne hti sa drumka ukloniti, junačka majko,
Ni on meni, mila majko, ni ja njemu.

I tuj stavši potrgoh moju sablju junačku
I udarih tihoga jelenka u srdašce,
I kada ja pogledah onoga tiha jelenka
Gdi se htiše na drumku s dušicom razdiliti.

Vide mi ga milo biše kako mojega brajena, tihoga jelenka,
I da bi mi na povrate, ne bih ti ga zagubio.
I kada te jošće bude naju majka uprašati:
Da gdi ti je, kneže Marko, tvoj brajen Andrijašu?

Ne reci mi našoj majci istine poništore,
Ostao je, reci, junak, mila majko, u tujoj zemlji
Iz koje se ne može od milin'ja odiliti, Andrijašu;
Onde mi je obljubio jednu gizdavu devojku.

I odkle je junak tuj devojku obljubio,
Nikad veće nije pošal sa mnome vojevati,
I sa mnome nije veće ni plinka razdilio.

Ona t' mu je dala mnoga bilja nepoznana
I onoga vinca junaku od zabitja, gizdava devojka.
Li uskori mu se hoćeš, mila majko, nadijati.
A kad na te napadu gusari u čarnoj gori,

Nemoj to se prid njimi, mili brate, pripadnuti,
Da izglasa poklikni brajena Andrijaša
Bud da me ćeš zaman, brate, pri potribi klikovati
Kada mi te začuju moje ime klikujući, kleti gusari,

Taj čas će se od tebe junaci razbignuti
Kako su se vasdakrat, brajene, razbigovali
Kada su te začuli moje ime klikovati,
A neka da ti vidi tvoja ljubima družina

Koji me si tvoga brata brez krivine zagubio!
Vesel budi, gospodaru, i vesela ti družina, naš gospodaru!
Ova pisan da bude tvoj milosti na počten'je”.

HEKTOROVIĆ:
Uz toj odgovorih: Paskoje, hvala ti!
A pak Nikoli rih: bugari sada ti.

i usput „bugarski ” (tatarsko-turkofoni) način u i pevanja ne postoje.Video li si ti nekad Tatare i Čerkeze kako ugadjaju glasove na prelima ili sedenćama??

Mesas neke stvari,ali nisi ti potpuno kriv.
Prvo, proveri rečnike..iako sam ti napisala, i tebi i drugima jasno „Bugariti”= tužno pevati, razvuceno..Izraz je stariji nego pojava Tataro/turkofonih Bulghara u Evropi...Možeš da uporedis metriku stihova i dužinu, sama poetska forma zahteva kantabilnije melodije i duže fraze, to je jasno,Ako imaš sluha i književog znanja.

Drugo, pogresna i često prepisivana greška drevnih kratkonogih grka je da su Blgare (tataroturkofoni narod iz Azije)zvali Skitima, a Rašane Blgarima..

Ove su pesme fin putokaz vama Hrvatima da shvatite koliko vas političari lažu falsifikujići vam istoriju i praveći od vas samo „vatikanske janjičare”, ubice po papinom hiru
Kriju iod vas cirilicna dokumenta kojimse pisalo , sasvim prirodno i zvanicno, sve do 1939.godine..Mnogo vas lažu, bolesno i bezobrazno.
Sa naše strane, to dodje tragikomicno.

O „sarpskom nachinu” ,kako je Petar H.zapisao na venecijanski način pisanja naših slova, teško ćeš naći podatke na netu (posebno ne u wiki..)Ali na drugim mestima hoćeš..

Naprotiv, Šimune, šimnula te majka, ne može se naći nijedan dokument gde bi ijedan Dubrovčanin rekao za sebe da je Hrvat..No, zato su pune arhive i knjige svedočenja da su Srbi i samo Srbi. Čitaj, nije mama htela šipmanzu da gaji no Šimuna.Zasluži to smešno ime.

НА ВРХ СРЂА ВИЛА КЛИЧЕ
ЗДРАВО СРПСКИ ДУБРОВНИЧЕ. ''

Сваким територијалним проширењем, Дубровник је постајао све српскији. Професор Хенрик Барић, и сам дубровчанин, главну улогу у овом процесу додељује ''племенима природног српског залеђа Дубровника''. У град је, са ближег или даљег острвља, стигло и нешто чакаваца (читај: Хрвата), али због малобројности они нису битније утицали на карактер Дубровника. У граду никада није било чакавске целине, одлучан је дубровачки рагузолог Милан Решетар, професор Бечког а касније и Загребачког универзитета...
''За наше се оце не може рећи ни по чему да су били Хрвати. Земље наоколо које су држали у току вјекова, припадале су бановима и краљевима племена српскога'', па онда и не треба питати ''што су сељани дубровачки? Народ српски који пребиваше у околини града''. Ово су речи Ивана Стојановића, ''последњег госпара Дубровника'', католичког свештеника и вође дубровачких Срба с краја 19. века. Једнако прецизан је и Луј Леже, професор Славистике у Паризу: ''Становништво Дубровника је словенско српске расе''...

http://govori.tripod.com/dubrovcani.htm
http://www.rastko.rs/rastko/delo/12785
http://www.czipm.org/dub rovnik.html

Натко Нодило је, уз Фрању Рачког, утемељивач хрватске историје. Красила га је приврженост истини. Закључке је доносио само на основу поузданих извора и није подлегао притисцима хрватских државотвораца 19. века, који су од научника тражили да своје радове прилагођавају „историјским доказима” о присуству хрватског народа и хрватског језика „диљем” Далмације, Славоније, Срема, Лике, Кордуна, Баније, Херцеговине, Босне, Барање и Дубровника.
Доследност истини Натко Нодило је доказао и својим делом „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка” (ЈАЗУ, Загреб, 1883. свеска 65, стране од 92. до 128), где је, о језику Дубровника, написао овако:
„У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски: говорило - како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик.”

(Католичанство исповедају и Шпанци, и Французи,и Немци... па их нико због тога не сматра Хрватима)

Дубровачки документи откривају да је званични језик Републике био латински, али се, поред њега, помиње и домаћи језик; некад као српски, некад као илирски, некад као славински, некад као влашки, али никад као хрватски.

То што су Дубровчани исповедали католичку веру, као и Хрвати, не говори ништа о сродности Дубровчана и Хрвата.

osim ako, Šimune ne priznaš ovu katolkinju za Hrvaticu i majku:
http://cache.daylife.com/imageserve/05suadOani4cj/610x.jpg

Trazis pravdu i fer- play, Šlimune??

Vidi Hrvaticu, isto je hrvatske nacije

http://cache.daylife.com/imageserve/05suadOani4cj/610x.jpg

I Hrvata iza Papinih leđa (e sad i Papa je hrvat samo folira da je Nemac)

http://cache.daylife.com/imageserve/0cCP1Fw9Zq4eE/610x.jpg

Tol'ko o Janjevcima

mandalino, ne vrijeđaj papu. kako stvari stoje, uskoro ćete biti u istoj crkvi kao i papa.
...
Konacno da imamo isto mišljenje,Šimune, šimnula te majka, da je uvreda biti Hrvat..

Yeremijah, čitaj malo..POnašaš se kao hrvatski Ciganin.. Imaš i knjige o srbima katolicima, imaš i temu na ovom forumu baš o ovome što pitaš.
Kako li bog diše od ovolikog mentalnog smrada Hrvata, nije mi jasno.

Ako tebi u toj ciganmali, mnogo daleko od Ilice, nisu rekli još da nacija i ispovest nije isto, onda je i tebi vreme za Djulin ponor.Just Jump!!! da manje smrada bude na planeti.

Sad si počeo i imena da mešaš, brico tuco hurvatico...
Mandalina, tupčo, bjela vila Mandalina..ona što sa Srdja kliče: Zdravo, srpski Dubrovnice;))

Jeste da mi znamo da su bricooo i jojboooli ista osoba u dupliranim nikovima, ali trebalo je kriješ da Dragec, zvani delfine, ljubavnik Jojbolija i tvoja rak.rana..

Jesi video onu debelu crnkinju, i ona je hrvatica, jer ljubi Papu..
U papski papak.

Pošto sam ja počella temu o kuurvatskoj zloupotrebi srpske zemlje .. i belom gradu Belovaru ..red je da je završim citatima čoveka iz Belovara..Pisao je ovo 1912.godine , i objavljen mu je rad u Zborniku Srpskog geografskog društva, iste te 1912. znači u Kraljevini Srbiji..
Govori o srpskim naseljima u severnoj „Kreaciji”...Da prepričam malo unapred, srpska naselja se broje mnogo pre 16.veka, naziv „Hrvatska” počinje tek od 18.veka..
Citiram.

NAJSTARIJA SRPSKA NASELJA PO SEVERNOJ
HRVATSKOJ (DO 1597. GOD)

Pregled prvih odlomaka jednoga povećeg rada, u kome se na osnovu pouzdanih istorijskih dokumenata i tradicije, te etnografskih, somatoloških i drugih antropogeografskih polataka detaljno obrađuje problem migracija našega naroda u ovu oblast.

od Rad. M. Grujića, Belovar

Današnju severnu Hrvatsku sačinjava prostrana oblast između Save i Drave. — Na zapadu deli je od Štajerske reka Sutla i gora Macelj, a na Istoku graniči sa Slavonijom dužinom rečice Ilove.

U pređašnja vremena i ova oblast nazivana je Slavonijom, s dodatkom gornja — za razliku od današnje ili donje Slavonije, s kojom je nekada sačnnjavala jednu oblast; a južna granica njena išla je tada do reke Kupe, gde je počinjala Hrvatska. Nemci su ovu oblast zvali Windischland, a Mađari i drugi u latinskim ispravama nazivali su je Sclavonia. — Glavni gradovi njeni behu Zagreb, Križevci, Varaždin i Koprivnica.

Turske provale u XV. i XVI. veku učiniše, da su mnogi Hrvati iz Like, Krbave, Primorja i severne Dalmacije uklonili se stalno sa svojih ognjišta i nastanili po ovoj oblasti. Zbog toga je Zagreb ubrzo postao središte nove etničke Hrvatske, a granice gornje Slavonije znatno se pomakoše na Sever – do reke Lonje. I u glavnom, od srednjeg a docnije i od istočnoga dela tako sužene oblasti, kada se u nju oko 1540, počeše stalno naseljavati mnoge srpske pravoslavne porodice, osnovana je prva vojnička — Slovinska Krajina, koja je kasnije prozvana Varaždinskim Đeneralatom. A kada je Karlovačkim Mirom 1699. god. i donja Slavonija ponovo ušla u sastav Austro-Ugarske Monarhije, počeše predstavnici vlasti sve više identifikovati i Đeneralat Varaždinski sa Hrvatskom, nazivajući Slavonijom samo novo zadobivenu donju Slavoniju. – Tako eto, malo po malo, tokom XVIII. veka, konačno se utvrdilo ime Hrvatska i za celu ovu oblast nekadašnje gornje Slavonije...

Narod je, međutim, od pamtiveka pa sve do prve polovine XIX. veka celu ovu oblast nazivao Slovinijom, a sebe Slovincima; dok su joj Štajerci i drugi okolni narodi, naročito zapadnom delu njenom — Zagorju i Prigorju, dali ime Bezjačka, a narodu Bezjaki ili Bezjaci, — slično Šijačkoj i Šijacima oko Požege u donjoj Slavoniji. Međutim, kada su Srbi naselili sredinu ove oblasti, dadoše joj i oni jedno novo ime — Vretanija ili Vratanija, te je tako, bar od 1609.—1704., nazivahu naši crkveni predstavnici i moldavski vladaoci u svojim spisima, a srpski slikari na ikonostasima; dok su u isto doba i još nešto docnije (do polovine XVIII. v.), ruski vladaoci i crkveni predstavnici redovno i ovu oblast nazivali „Srpskom zemljom”.

Oblast je ova danas raznovrsne etnografske kompozicije, jer je i poreklo današnjeg njenog stanovništva vrlo različito. — Pored osnovnog starosedelačkog stanovništva Slovinaca, koji samo u zapadnom delu prevlađuju, nalaze se tu mnogi Hrvati, Srbi, Štajerci, Kranjci, Česi, Moravci, Nemci i Mađari, a ponešto ima i Jevreja, (većinom poljskih), Talijana, Cigana i Rumuna, Stari Slovinci, Hrvati, Kranjci, Štajerci i svi rimokatolički Srbi, a i jedan deo Čeha i Moravaca, etnografski se gotovo izjednačiše, te žive danas pod zajedničkim imenom Hrvata, dok su ostali narodi očuvali svoju individualnost.

Među ovim narodima pravoslavni Srbi su najbrojniji, ali njihova naselja ne obuhvataju danas celu ovu oblast. Ona se pružaju samo po onom četvorougaoniku, što ga čine gorske kose i ogranci Bilogore sa Severa, Kalnika sa zapada, Marčanskoga humlja i Moslavačke gore sa Juga, te rečica Ilova sa Istoka; a tek nekoliko malenih sela naših prelazi te granice i spušta se u ravnu Podravinu...

...Nu, i iz drugih krajeva Srbije ima u ovoj oblasti znatan broj porodica. Tako su na pr. Bubanovići, Grubači, Grubačevići i dr. od Temnića; Beljaci, Bogavci, Gvozdenovići, Bogojevići i dr, od Ibra; Selakovići, Štrbci, Čavići i dr. od Staroga Vlaha; Vitanovići, Klisurići, Keserići, Keserini i dr. od Poljanice, gde se i danas, pored gorske kose Vitanovice, nalaze i oranice Vitanovac i Klisura, kao i selo sa najstarijim tamošnjim plemenom Keserci. — A to nam donekle potvrđuju i neke stare rukopisne i štampane knjige iz manastira Sarandapora (Osogova) i sela Petnice (niže Čačka, pisana 1488. g.), te manastira: Čokešine, Bogovađe i Radovakščice, koje se nalaze u manastiru Lepavini i drugim crkvama ove oblasti.

Na sličan način saznali smo za poreklo mnogih porodica i iz drugih oblasti naših Balkanskoga Poluostrva, proveravajući resultate i somatološkim osobinama tih porodica.

Tako su na pr. iz Stare Srbije poreklom: Šiljci, Crljenice, Brnjice, Grbe, Grbići, Žile, Dlake, Šarci, Rončevići, Strainići, Dragaši, Dragaševići i dr. od Novopazarskog Sandžaka: Kuštrići, Mirići, Kodići i dr. sa Kosova: Korše, Goranovići, Rajnići, Nedići i dr. od Metohije, Šara i Podrimlja.

Iz Maćedonije su: Smoljanci i Smoljanovići, za koje tradicija veli da su iz Grčke; pa Sedramci, Kirovići, Dimići, Zake, Avirovići (po tradiciji iz Kazanluka), Pandovići, Šovići, Komlenci, Komlenovići, Šešići (od Velesa) i dr.

Iz Hercegovine su: Ljubišići, Komadine, Odžići, Radmilovići, Raići, Rađe, Ćaćuge i dr. od Bilećkih Rudina; Vrankovići, Ratkovići, Počuče, Inići i dr. od Šume, Površa, Zubaca i t. d., te: Božovići, Vujičići, Kukići, Mandići, Nježići, Radoševići, Dobrenići, Kovačevići, Vujanovići, Sabolovići, Stojnići, Vukmirići, Domazeti i dr. koji ovde slave Sv. Savu kao Krsno Ime svoje. — zato sam u ovoj oblasti našao, pored nekoliko rukopisnnh knjiga, i tri knjige goraždskih i dvanaest mileševskih izdanja.

Iz Crne Gore su: Bajčete, Ždrale, Obradovići, Banjani, i dr. od Banjana; Balote, Zorići, Raketići, Drobnjaci i dr. od Drobnjaka; Bastašići, Devići, Murgaši i dr. od Vasojevića; Koruge, Purići i dr. od Kolašina; Brdari, Proje, Kljajići i dr. od Bjelopavlića; Heraci, Herakovići i dr. od Njeguša; te Martinovići, Radičevići, Đuraševići, Hasanovići (od Rovaca), Dodoši i dr. A iz tih jugozapadnih krajeva naših jesu i Bani, Kobasice, Oluje, Karari i dr., kojih i danas još ima po Boci i Dalmaciji; kao i: Jagodići, Danilovnći, Dukići, Čavčići, Đuričići i dr., koji slave Sv. Stefana Dečanskog (Mratin-dan), te Bakići i Utješenovići, koji slave Sv. Srđa kao Krsno Ime svoje. — Stoga sam i našao po ovome kraju, pored rukopisnih knjiga (iz Slatine od Bjelopavlića jedna) i sedam komada skadarskog, a jednu cetinjskog izdanja bogoslužbenih knjiga...

Ponešto porodica vodi svoje poreklo i iz Arbanije, kao na pr.: Lemići, Lekići, Magoši, Magovci, Peleši, Đinđići, Dobrići (pređe Dobre iz Muskopolja) i dr.

Iz Bosne su: Sirovice od Dervente, Hrgovići od Maglaja, Kokiri od Prnjavora, Godeči, Dobrinići, Slavujevići i dr. od Sarajeva, te Šamići, Sokolovići, Kozarci, Zmijanci, Usorci, Prusci, Kuprešani i dr.

Najposle ima nešto porodica iz Srema, kao na pr. Sakulji (Sakule, staro pusto selo kod Zemuna i Sakulje selo kod Smedereva), Tandare, Tandarići i dr. — Oni su osnovali i selo Srem blizu manastira Lepavine, gde je još u početku XVIII. v. živela jedna porodica s prezimenom Sremac...



*

Tako smo u glavnim potezima izneli preglednu sliku najstarijih naselja naših u današnjoj severnoj Hrvatskoj. — I kao što smo videli ta su naselja završena u glavnom već krajem XVI. v., ali je bivalo znatnih priliva novih migracija i u početku XVII. v., dok su docnije pridolazile samo pojedine porodice i to mahom preko Turopolja i Zagorja iz Dalmacije, Like, Krbave i Banije. Pa i danas neprestano traju te male migracije. Nu pored Ličana, kojih svake godine doseli se po nekoliko porodica, od novijega vremena dolaze ovamo i Bugari i Maćedonci. Prvi su većinom od Vidina i bave se baštovanstvom, a drugi od Ohrida, te su mahom lebari i alvadžije. Maćedonci ovi uvek vele da su Srbi; a jedni i drugi žene se ovde Srpkinjama, te su već osnovali i nekoliko novih srpskih porodica.

Belovar je središte trgovine za ovaj kraj, pa se u novije doba naselilo u njega i nekoliko mladih trgovaca, većinom iz Banata (od Vršca); a od poslednjih nekoliko godina internirani su u njemu i neki vojni begunci iz Srbije, od kojih su neki i sa porodicama došli, ili se ovde poženili i stalno nastanili u ovome kraju.

http://kovceg.tripod.com/1912_grujic_srpska_naselja.htm