Да је грчки језик измењен, да не кажемо изобличен српски језик, то ћемо врло лако открити, консултујући савесно најбоље издање грчко - француског великог речника „Баји”: А. Ваillу, „Dictionnaire Grec-Francais”, redige avec le concours de E. Egger; edition revue par. L. Sechan et Pierre Chantraine, Professeurs a la Faculte des Lettres de Paris; Librairie Hachette, 1963., 26. edition. .

При овом закључку и у вери у њега учвршћује нас „отац историје”, Херодот, који пише у књ. I, гл. 58:

„Затим је настао грчки језик, увек употребљаван заједно с њим (тј. пелазгијским), како се мени чини. Пошто су се отцепили (Грци) од Пелазга, будући слаби, од малог броја у почетку, повећали су се у мноштво народа, захваљујући особито прилажењу многих Пелазга и многих других варварских народа.”

- Ево Херодотовог текста у оригиналу - реч по реч:

„Το δε 'Ελληνικον γλωσση μεν, επειτα εγενετο, αιει κατε τη αυτη διαχραται, ωζ εμοι καταφαινεται ειναι, 'Αποσχισθεν μεντοι απο του Πελασγικου εον ασθενεζ, απο σμικρου τεο την αρχην ορμωμενον ανξηται εζ πληθοζ των εθνεων (Πελασγων) πολλων49 παλιστα προσκεχωρηκοτων αυτω και αλλων εθνεων βαρβαρων συχνωζ” (у књизи нејасан последњи ред)

49. Херодот, 1,58.

И да додамо још само један мали, али значајан Херодотов одломак, одвише речит, а да би га требало занемаривати, као што је то уобичајено:

''... το 'Αττικον εθνοζ εον Πελασγικον 50 ...''

„... атички народ будући пелазгијски... ”

50. Херодот, 1,„57.

А тај исти пелазгијски народ живео је пре доласка Грка у целој Грчкој, тихо, мирно и бавећи се земљорадњом... Одвећ је познато, да су се Грци од њих научили земљорадњи, усвојивши упоредо с тим знањем и речи у вези с њом... Грчки писци су с дивљењем писали о пелазгијским путевима. каналима, па чак и о њиховим подземним каналима, који су били резултат стрпљивог рада Пелазга...

Пелазги су познавали прераду метала, њихово добијање, или - како бисмо ми данас рекли - металургију. Грци су се од Пелазга научили и архитектури... Укратко, није било НИ ЈЕДНОГ ПОДРУЧЈА, У КОМЕ ПЕЛАЗГИ НИСУ БИЛИ ГРЦИМА УЧИТЕЉИ, ПА СЕ НАМЕћЕ - како на основу тога, тако исто и на основу свега до сада. изложеног - ЈЕДИНИ МОГУЋИ ИСПРАВАН ЗАКЉУЧАК, ДА СУ ПЕЛАЗГИ НАУЧИЛИ ГРКЕ И ДА ПИШУ, А ТО ЈЕ ТВРЂЕЊЕ КОЈЕ СЕ НАЛАЗИ И У ИЗВЕСНИХ АНТИЧКИХ, УПРАВО ГРЧКИХ АУТОРА

УЗ СВЕ ТО, ГРЦИ СУ УЗЕЛИ ЈЕДНО ПИСМО, КОЈЕ ЈЕ ПРЕ ТОГА, А И ПОСЛЕ ТОГА БИЛО И ОСТАЛО НАЈСЛИЧНИЈЕ ЊИХОВОМ! ЧАК ЈЕ И РЕД СЛОВА КОД ЊИХ ОСТАО ИСТИ, А И ЊИХОВА БРОЈНА ВРЕДНОСТ. А ДА ТО ПИСМО НИЈЕ ЊИХОВ, А НИ ФЕНИЧАНСКИ ИЗУМ, СИГУРНО СВЕДОЧИ ЧИЊЕНИЦА, ДА НИ ТУ, НИ ТАМО НАЗИВИ СЛОВА НЕ ЗНАЧЕ НИШТА, ДОК НАЗИВИ СЛОВА СРПСКЕ ГЛАГОЉИЦЕ, А И ЋИРИЛИЦЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ЧИТАВ ЈЕДАН МОРАЛНО – ФИЛОЗОФСКО - ВЕРСКИ СИСТЕМ, УЗ ГЛАВНЕ И ЈАСНО ИЗРАЖЕНЕ ПРИНЦИПЕ СВАКОДНЕВНОГ ЖИВОТА!

Није нам познато, да је ма ко од научника, који се баве проучавањем разних подручја старе Грчке узео и тумачио у овом смислу напред наведени Херодотов текст.

http://srbinarodnajstariji.blog.com/4498883/”