Да у наставку размотримо, има ли каквих античких документа о старости српског писма.

Пребацимо се стога за око две хиљаде година унатраг! Између осталих, ево једне интересантне личности из тога времена - Диодора са Сицилије.35 Сигурно је, да су га латинисти и хеленисти по ко зна колико пута читали, анализирали, проучавали, не проучивши га никада до краја и не придавши апсолутно никакав значај неким његовим сведочанствима. Тај Диодор Сицилијски тврдио је у својим списима, да су најстарије митолошке приче, које се односе на Амазонке, Атланте, Аргонауте, итд., преузете од српских песника, Хомерових савременика, који су ПИСАЛИ СВОЈЕ ПЕСМЕ НА ПЕЛАЗГИЈСКОМ ЈЕЗИКУ И УЗ ПОМОЋ СТАРОГ ПИСМА36. Као првог песника, који је писао ПЕЛАЗГИЈСКИМ ЈЕЗИКОМ И СТАРИМ ПИСМОМ, Диодор је навео Орфеја.37 По њему, Орфеј је, дакле, претходио Хомеру и - као и Хомер - једно време је провео у Египту. Но Емил Бирнуф је мишљења, да је Орфеј живео више векова пре Хомера и да је писао на једном језику, по коме се не би дало закључити, да се служио и певао језиком Грка, нити да је припадао грчким прецима. Ево тачно навода Емила Бирнуфа, чији текст је резултат озбиљног, дугог, преданог и зналачког рада тог опште признатог француског санскритолога:

„La haute antiquite de la periode des hymnes orphiques nous permet de croire qu'a cette epoque si reculee, la langue grecque n'existait pas sous une forme voisines de la langue classique, et qu'ainsi Orphee a peut-etre compose sos chants dans la langue primitive elle' même. En će cas les traditions helleniques, relatives a une periode antique remplie par des hymnes, ne prouveraient pas que ćeš hymnes aient appartenu en propre a des ancetres grecs.. .38

Ево проницљивих примедби Емила Бирнуфа, о којима се - по свему судећи - није водило рачуна:

”Велика старост периода орфичких химни, дозвољава нам, да верујемо, да у то тако давно доба, ГРЧКИ ЈЕЗИК НИЈЕ ПОСТОЈАО У ОБЛИКУ БЛИСКОМ КЛАСИЧНОМ ГРЧКОМ ЈЕЗИКУ, ТЕ ДА ЈЕ ОРФЕЈ - МОЖДА - КОМПОНОВАО (ПИСАО) СВОЈЕ ПЕСМЕ НА САМОМ ПРВОБИТНОМ (тј. ВЕДСКОМ) ЈЕЗИКУ. У ТОМ СЛУЧАЈУ, ГРЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЈЕДНО ДАВНО ВРЕМЕ ИСПУЊЕНО ХИМНАМА НЕ БИ ДОКАЗИВАЛЕ ДА СУ ХИМНЕ СПАДАЛЕ У ВЛАСНИШТВО ГРЧКИХ ПРЕДАКА „

35. Диодор Сицилијски је грчки историчар, који је живео око Христова рођења. Био је писац ”Историјске Библиотеке„, једне врсте опште историје, у којој има података и о српским земљама античког доба.

36. Диодор Сицилијски, књ.III, гл.67.

37. Понајпре, име Орфеј је грчка изобличена форма. Грубишић у свом напред споменутом делу пише:

”Solebant enim graeci veteres et Aegyptit barbarica nomina in propriam linguam convertere.„

Toће рећи:

”Стари Грци и Египћани су уобичавали да изврћу варварска имена према њиховом сопстрвеном језику.„

(О.ц.,стр.57.)

Тако Емил Бирнуф у своме изванредном ”Есеју о Ведама„, (Emile Burnouff, Essai sur le Veda),тврди, стр. 174-175, да је име Рибу, које се у Ведама односи на припаднике једне породице, која је извршила реформу ведске жртве:

”...lettre pour lettre identique a celui d'Orphee,''

„...слово по слово једнако имену Орфеј...”

Но полазећи са становишта српског језика, ми се не бисмо потпуно сложили с Бирнуфом. Познато је, да је српско „Б” у грчком замењено консонантом „Ф”, као, нпр., грчко „феро”, према српском „берем”, или грчко „офр-ис”, према српском „обр-ва”, далеко, са истим значењем. Према овоме је јасно, с чим се слаже и Бирнуф, „Орф-” из имена Орфеј, дало би „Орб-”...

Међутим, с обзиром на грчку непрецизност при писању „варварских” имена, сасвим је вероватно, да је дошло до метатезе и да је уместо „Офр-” на грчком написано „Орф-”; уколико би се ово доказало једном продубљеном анализом, Орфејево право, негрчко име било би присно чак и данашњем српском језику, који поседује и особна имена, и заједничке именице, глаголе, итд., који почињу слогом „обр-”. Но то је посебна тема. На овом месту - међутим - да се вратимо још на нека обавештења о трачком краљу, песнику, певачу и мудрацу Орфеју, сачувана у списима Дионисија Сицилијског, по коме никако не бисмо могли да закључимо, да би Орфеј био само митско, измишљено лице. Јер, у својој књизи IV, гл. 25. Дионисије са Сицилије пише: Орфеј је био Трачанин (дакле, не Грк - наша примедба). Он је својим познавањем певања и поезије надилазио све људе, о којима је сачувано сећање. Састављао је славне песме и особито дивне по складности стихова. У том је погледу он достигао такав ступањ савршенства, да му је приписивана моћ, да је лепотом својих песама деловао на животиње, па чак и на дрвеће. (Зар у наше доба не постоје студије о деловању музике на биље?) Пошто је посветио много времена учењу, одликовавши се особито познавањем теологије, Орфеј је отпутовао у Египат, где је стекао још велики број нових знања. Захваљујући свему томе, он је постао најславнији човек свога времена, како својом теологијом, тако и својим доктринама о мистеријама, а уједно је био и највећи песник и музичар доба, у коме је живео.„

38. E.Burnouff, ”L'essai sur le Veda„, p.99.
http://srbinarodnajstariji.blog.com/4498878/”