Odgovor je J.B.Tito

Комунистички «маршал» и његов ратни «Врховни штаб» су од почетка добро знали да од англо-америчког бомбардовања највећих градова у Србији и Црној Гори највише страда недужна српска нејач, а да су губици немачког окупатора занемарљиви. Ова чињеница се јасно види из писма које је најближи Титов сарадник, Словенац Едуард Кардељ, 29. јула 1944. са Виса упутио Централном комитету КП Словеније, као одговор оним неодговорним друговима у Титовом Главном штабу у Словенији, који су тих дана предлагали да се бомбардује Љубљана. Кардељ у овом писму љутито пише: ''Не разумем које вас потребе терају на то и у чију корист би било то бомбардовање. Нема сумње да би у Љубљани било на хиљаде наших мртвих људи, а непријатељ не би претрпео готово никакве губитке. У томе имамо искуство из целе Југославије. Имајте на уму да савезнички авиони бомбардују на посебан начин, тако да покривају целе површине. Можете лако замислити како би то изгледало у Љубљани. Била би крајња лакомисленост и неодговорност пред својим народом немати у виду све те моменте. То важи не само за Љубљану, него и за све друге тачке.''
Тако је словеначки комуниста Кардељ спасао свој народ од геноцидног бомбардовања, али Србе није имао ко. Једини Србин који се обратио писмено владару Велике Британије краљу Џорџу Шестом десетак дана после празничног бомбардовања Београда на први и други дан Васкрса 16. и 17. априла 1944, био је Београђанин Божидар Ђ. Недић, члан Међународне организације бивших ратника и ратних војних инвалида. Ово писмо, написано у четвртак 27. априла 1944. завређује да буде објављено готово у целини:

''Његовом царском и краљевском величанству Ђорђу VI,

Ваше Величанство,
(...) Што сам се усудио да се и на Вас обратим, имам један велики и оправдан разлог који ћу Вам одмах рећи.
Над мојим народом, који је окупиран од једне од ратујућих странака, па према томе налази се ван рата, обезоружан и покорен, извршен је страховит злочин, кога светска историја не познаје ни по мотивима, ни по жестини. Тај злочин извршен је у име енглеског народа, на чијем се челу Ви налазите. Ето, зато што Ваша личност симболише енглески народ, ја се на Вас обраћам, што значи да говорим истовремено и енглеском народу. (...) И због тога ја се обраћам Вама, а не Черчилу, дакле, обраћам се енглеском народу.

Величанство!
Огромни напори авијације, натоварени тешким бомбама са ознаком на својим апаратима енглеске тробојнице, изручили су свој страховит товар над Београдом, најмногољуднијим градом моје земље. То су чинили на сам дан православног Ускрса, који је један од највећих хришћанских празника. Уместо радости нејакој деци и женама за свој празник, Ваши авијатичари разнели су утробе и обезглавили телеса у масама. Само мртвих побијено је око 2000, а са рањенима број жртава прелази више хиљада. Можете мислити, Величанство, каква је несрећа задесила мој народ, који је у савезништву са Вашом војском водио рат, упропастио земљу, изгубио државу, и за три године по саветима Ваше одговорне владе саботирао окупатора борећи се по шумама, па је нанизао још милион гробова. Сад је дочекао да га његови ратни другови и савезници, Ваши авијатичари, награде на тај начин што су му побили 10.000 невиних жртава и разрушили хиљаде домова.

Величанство!
Дозволите једно питање: Је ли овај злочин извршен по Вашем наређењу, или бар са Вашим сазнањем? То што питамо односи се и на енглески народ. Је ли он преко Вас дао свој пристанак?
Знам унапред Ваш одговор: Није. А ипак је српски народ поднео невине жртве. Ми не верујемо због тога што смо били савезници и пријатељи, па колико јуче Ви сте венчали нашег младог краља, па смо се и ородили. Затим, у Вашој престоници седи једна емигрантска влада коју Ви још признајете, јер са њом општите. На послетку, у нашој земљи имате симпатизере, да би овакав један вандалски акт био потпуно неразумљив. Па онда зашто је бомбардован Ниш, Никшић и Београд и зашто је уништено неколико десетина хиљада Срба?
Тај одговор очекује мој народ, очекујем га и ја, њен грађанин, некада радо виђен у енглеском кругу српских пријатеља у Лондону. Ма како била драга круна једном владару на глави, она не сме бити упрљана крвљу невиног света, нарочито кад је тај свет српски народ, који је био пријатељ и савезник у овом рату. У противном, шта ће Вам круна упрљана крвљу невиног света, која ће Вас потсећати на злочине извршене над њом. То би Вам узнемиравало савест и чинило Вас врло несрећним, а то Ви нећете дозволити.

Опростите што се Вама обраћам, али нас раздире бол сазнања да је са стране енглеског народа и у Ваше име извршен један акт кога хуманост и цивилизација називају злочином. Па ми је жеља да на време скренем пажњу Вама, енглеском народу и светској јавности на овај злочин, јер би било смешно позивати се на правду, културу и цивилизацију, кад дела која врши Ваша авијација враћају нас у доба Хуна и Авара, дивљака и незнабожаца.''

Божидар Ђ. Недић

Питање је да ли је ово писмо-вапај уопште дошло до краља, јер су се бомбардовања по српској нејачи наставила, али сада много жешће: Београд је бомбардован трећи пут већ 18. маја 1944, и овај напад је био много разорнији од претходна два. Овог пута варвари су се обрушили на београдску сиротињу која је становала по периферији - на Пашином брду, у Котежу, Неимару, Чубури... Оргијање «савезничких» бомбардера је трајало пуна два сата; у неким деловима предграђа бомбе су падале на сваких 100 квадратних метара! Само испод једне куће извучена су тридесет и два беживотна тела, а из куће инжењера Василија Марковића извучено је чак 48 мртвих! У овом трећем бомбардовању Београда изгинуло је близу 2000 људи, жена и деце! Истовремено, Радио Бејрут је у извештају на румунском језику обавестио слушаоце да су у многим енглеским авионима који су сејали смрт по Београду и Србији биле југословенске «партизанске» посаде које је Тито почетком те 1944. године послао на обуку у англоамеричке базе смештене на југу Италије!

Престоница Краљевине Југославије је последњи (једанаести!) пут била мета англо-америчких ваздушних варвара 18. септембра 1944. Тада је «Маршал» већ био сасвим задовољан ефектима бомбардерске «мисије», па је са острва Виса, где се тада налазио, тајно отпутовао у Москву да од Јосифа Висарионовича Стаљина тражи копнену инвазију. Са званичним образложењем да истерују немачког окупатора, Тито и Стаљин су већ следећег месеца (у октобру 1944) на бомбардовану, измождену и у црно завијену Србију упутили Црвену армију са неколико стотина хиљада совјетских војника!

Dragan Mlađenović
__________________

Kad te sin ponovo upita isto, kaži mu SINE MOJ, SRBIJA JE U DRUGOM SV RATU SVE DO PRED KRAJ BILA SASTAVNI DEO NEMACKE HITLEROVE EVROPSKE TVRDJAVE,,ZATO JE NA NJU SASUTA POPRILICNA TONAZA BOMBI,,,ZASTO BAS NA USKRS,,ZATO STO SU NAS I OVI ZAPADNJACI ISTO VOLELI KAO STO SU NAS VOLELI ONI KOJI SU NAS OKUPIRALI..RAZLIKE POSTOJE I POSTOJALE SU SAMO U NIJANSAMA...

DOBRI I LOŠI OKUPATORI

Nije bilo nijednog četnika i nijednog partizana koji je želeo da okupatori ostanu u zemlji. Jedino što su komunisti i Engleze i Amerikance smatrali okupatorima, pa tako zajedno s Nemcima spremali „odbranu” od savezničkog iskrcavanja na Jadran.

Pogledajmo Fotke Hitlerovaca i Brozovih komunjara
-------------------------------------------------
http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story& id=50855§ionId=63

Ove su slike iznenadjenje,Trofo..

Srbija i dalje, na žalost, prećutkuje genocid koji su partizani počinili posle rata

http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=599&editionId=63&articleId=273

A ova izdajnička sadašnja vlast, preko svoje espoziture RTS-a, večeras je, uoči još jednog Vaskrsa, pustila film „Otpisani”-- kako su Prle i Tihi klali noću po kućama bogate Srbe i otimali im imovinu, to nije bilo u kadrovima.

Interesantno je da se gotovo identican teror provodio u Hrvatskoj protiv „narodnih neprijatelja”, a izvrsioci terora su bili „Srbi”.

Takodjer je interesantno da cijenjeni posjetioci ove kafane zlurado likuju i odobravaju taj teror jer tamo se sve „ustaše”, a ne vide da su i Srbi i Hrvati bili jednako prevareni i obmanuti, i da su te iste snage provodile sličan teror u svim krajevima Jugoslavije.

Obmana još uvjek traje. Potomci onih koji su izvrsivali ta zlodjela i koji su odrasli i okoristili se na „tekovinama revolucije”, uspjesno podmecu mitove da su za sve to krivi ustaše i Vatikan, a onima na drugoj strani za sve su krivi naravno, Srbi.

Svaka sličnost sa našim Pentom/Liberom posve je slučajna.

/////Dr_Jojboli
(u penziji)20. april 2009. u 06.10

Interesantno je da se gotovo identican teror provodio u Hrvatskoj protiv „narodnih neprijatelja”, a izvrsioci terora su bili „Srbi////

da, da, svakako, Brdjo, a pritom ćemo zaboraviti ko je imao vrhovnu vlast... ali možemo ih barem nekoliko nabrojati: Josip Broz, Vladimir Bakaric, Josip Manolic, Franjo Tudjman, Jure Bilic, Mika Spiljak, Spegelj, Bobetko... sve po redu Srbi koji su provodili teror...”