Mnogo me nerviraju oni koji bi da me smjeste uz nekog muskarca pa da se rijese brige! Ja im kao briga? More bit al u pogledu njihovih cojkova. Ja se nekad bacim u razmišljanje kao hoću I ja da sam u paru, kao da se zagrlimo pred spavanje, kao da imam nekog koga ću da gnjavim sa svojim poslovnim I socijalnim problemima I da mu tuzekam svakoga ko me krivo pogledo. A onda se sjetim ko sam I šta sam. Nisu svi ljudi klesani da žive u dvoje a kao jedno.
Yebiga, ja ne mogu u dvoje a kao jedno. Meni je moja sloboda mnogo draga I nisam ti ja bas za „ a šta ćemo danas”? Kod mene je sve „ kako mi je cejf”

I onda zamislim nekog macana pored sebe I sve mi ide do jutra. Vecera, romantica, dobar sex, zagrljeni u krevetu, budjenje, protezanje, mazenje na jutro... I tu se masta zavrsava. Dizanjem iz kreveta njega treba da nestane sve dok meni ne naumpane opet da budem privremeno u dvoje. U međuprostoru bi bilo poželjno da se povremeno čujemo I da mu se ja malo pomazim kako me neko sekirao, on se pojavi nakratko da mu se uvalim u krilo I opet noga. Nema šta da mi pametuje I oduzima vrijeme!
Nije brak za svakoga, za mene definitivno nije.
Kakve osobe su klesane za brak?