08. 07. 2012

Press

Sprečite toplotni udar

Toplotni udar predstavlja stanje pregrejanosti organizma, pri čemu unutrašnja temperatura tela prelazi 40 stepeni, pa je prva pomoć hitno snižavanje telesne temperature potapanjem u hladnu vodu, vlažnim oblogama, uz pojačano strujanje vazduha ili pakovanjima leda

./.

Ne tako davno, na Olimpijskim igrama 1984. godine bili smo svedoci smrti atletiČarke Gabrijele Anderson Sajs, koja je preminula usled toplotnog udara neposredno nakon zavrŠene trke u maratonu. Koliko toplotni udar može biti opasan, zbog čega se javlja, kako se manifestuje, kao i kako ga možemo sprečiti za ZiN govori načelnik Sektora za preventivnu medicinu Vojnomedicinske akademije (VMA) profesor dr Sonja Radaković.

Dve ugrožene grupe

U ovim vrelim letnjim danima, kada zvanične temperature dostižu 40. podeljak, naša sagovornica podseća da se poslednjih godina sve češće može čuti da su se klimatske prilike izmenile, da su leta sve toplija, da traju sve duže i da je primetan sve veći broj ljudi koji se žale na zdravstvene smetnje zbog visokih temperatura.

Prema njenim rečima, na osnovu podataka koje beleži savremena medicina i njihovog istraživanja, jasno se mogu razdvojiti dve grupe koje su ugrožene ekstremnim temperaturama. U jednoj grupi su mala deca, starije osobe i hronični bolesnici, a u drugoj radnici koji borave na otvorenom, sportisti...

- Deca, starije osobe, oboleli od hroničnih bolesti, pogotovo ako stalno uzimaju određene lekove, gojazni i nepokretni spadaju u rizičnu grupu tokom takozvanih toplih talasa, odnosno perioda visokih temperatura koji traju po nekoliko nedelja. Visoke temperature kod njih izazivaju pogoršanje osnovne bolesti poput oboljenja srca, krvnih sudova, insuficijencije moždane cirkulacije... Tome doprinose mali toplotni kapacitet ovih osoba, manja sposobnost znojenja, njihova slaba pokretljivost i dehidratacija - navodi prof. dr Radaković.

Dehidratacija nastaje kao posledica malog unosa vode, sa jedne, i uzimanja lekova sa druge strane, koji kao nuspojavu imaju povećano izlučivanje vode iz organizma.

- Neki lekovi koje uzimaju hronični bolesnici imaju još jedno neželjeno dejstvo - sprečavaju znojenje. Zato je bitno da se radi sprečavanja toplotnog udara starije osobe i deca ne ostavljaju u toploj sredini, na primer, u automobilu, gde se temperatura može popeti i preko 50 stepeni Celzijusovih, kao i da se na vreme preduzme rashlađivanje i obavezna nadoknada tečnosti - upozorava naša sagovornica.

Toplotna bolest, međutim, može se javiti i kao posledica unutrašnjeg „pregrevanja” organizma, koji nastaje nagomilavanjem metaboličke toplote, oslobođene radom mišića u toku fizičke aktivnosti.

- Čovekov organizam se trudi da održi toplotnu ravnotežu. Ali u uslovima kada toplota koja se nakupila u organizmu prevaziđe tu mogućnost, nastaje toplotni stres, koji može dovesti do nekog oblika toplotne bolesti. Najdramatičnija posledica je toplotni udar sa smrtnim ishodom u toku i nakon napornih takmičenja, rada... - kaže prof. dr Radaković.

Kao i svaka, i toplotna bolest ima lakše i teže oblike, a u teže naravno spadaju toplotna iscrpljenost i toplotni udar.

- Kod oba poremećaja dolazi do povišenja unutrašnje telesne temperature, do metaboličkih i cirkulacijskih poremećaja, uključujući i promene u bilansu vode i elektrolita, a koje su posledica toplotnog opterećenja organizma usled fizičkog napora, visokih temperatura i termoregulacijskog odgovora organizma.

Žrtve toplotne iscrpljenosti zadržavaju sposobnost spontanog hlađenja organizma ukoliko se uklone iz tople stredine, ali se ipak preporučuje aktivno rashlađivanje hladnim oblogama ili tuširanje mlakom vodom, do postizanja, odnosno pada unutrašnje temperature ispod 38 stepeni. S druge strane, toplotni udar predstvalja stanje pregrejanosti organizma, gde unutrašnja temperatura tela prelazi preko 40 stepeni. To je stanje izuzetne medicinske hitnosti, sa smrtnošću između 17 i 70 odsto, u zavisnosti od težine oboljenja i uzrasta obolelog. Najstaje usled otkazivanja termoregulacijskih mehanizama, koji se ne mogu spontano ponovo uspostaviti bez preduzimanja mera aktivnog spoljašnjeg rashlađivanja. Osim povišene unutrašnje temperature, kod obolelog se mogu javiti konvulzije, a koža je topla, crvena i suva. Može izazvati komplikacije na bubrezima, jetri, mozgu i drugim organima. U teškim slučajevima dolazi do šoka, kome i otkaza funkcije unutrašnjih organa sa smrtnim ishodom - navodi prof. dr Sonja Radaković.

Neurološke komplikacije

Osobe koje prežive toplotni udar mogu imati neurološke ili druge komplikacije, koje se mogu sprečiti ili ublažiti ako se tretman lečenja započne na vreme. Naša sagovornica kao najefikasniju metodu prve pomoći ističe snižavanje telesne temperature potapanjem u hladnu vodu, vlažnim oblogama uz pojačano strujanje vazduha ili pakovanjima leda.

Toplotni ospa i edem

- Takođe, treba nadoknaditi tečnost forsiranim oralnim unosom vode, ukoliko je oboleli svestan. Inače, toplotni udar se najbolje može sprečiti ukoliko se najpre identifkuju rizične osobe, a to su kao što smo rekli deca, gojazni, stariji, koji već boluju od bolesti praćene povišenom temperaturom, radnici koji obavljaju posao u toploj sredini, posebno ako nose nepropusnu odeću... Takve osobe treba da što više piju vodu, a fizičku aktivnost, ako je neophodna, da obavljaju u hladnijem delu dana ili po smenama, gde se u pauzama treba obezbediti rashlađivanje i odmor.

Pažljivo treba da prate pojavu prvih znakova toplotne iscrpljenosti, a to su razdražljivost, gubitak koncentracije, usporenje refleksa, glavobolja i da se na vreme rashlade i nadoknade tečnost. Ukoliko se propusti da se reaguje u tom momentu, pregrevanje organizma će napredovati do pojave toplotnog udara, kada je lečenje hitno i neizvesno, a svakako zahteva bolničke uslove - upozorila je prof. dr Radaković za ZiN.

U toplotni udar se, međutim, mogu pretvoriti i lakši oblici toplotne bolesti koji često prođu nezapaženo.

- Toplotna ospa i toplotni edemi se često podrazumevaju na početku tople sezone. Toplotna ili „paradna” sinkopa nešto dramatičnije izgleda, pošto dolazi do gubitka svesti. To je posledica izmeštanja krvi u periferne vene nogu u toku dugog nepokretnog stajanja u toploj sredini, što dovodi do smanjenog priliva krvi u srce. Još jedan od lakših oblika ove bolesti jesu i toplotni grčevi. Najčešće se javljaju kod sportista i nisu toliko vezani za toplu sredinu, koliko za intenzivan fizički napor i intenzivno znojenje kojim se gube elektroliti iz organizma - objašnjava naša sagovornica.

./.

-Deca, starije osobe, oboleli od hroničnih bolesti, pogotovo ako stalno uzimaju određene lekove, gojazni i nepokretni spadaju u rizičnu grupu tokom takozvanih toplih talasa

Sonja Radaković,
Načelnik Sektora za preventivnu medicinu VMA

Pitanje za stručnjaka - Nada Macura, kardiolog

Kako da nakon sunčanja bezbedno uđem u vodu a da moj organizam ne doživi šok?

- Ne ulazite naglo u hladnu vodu, posebno ako ste pre toga bili nekoliko sati na suncu. Ne skačite ne glavu i izbegavajte kupanje sat vremena nakon ručka. Pre ulaska u vodu postepeno ohladite telo kako organizam usled nagle promene temperature ne bi doživeo šok, koji može biti fatalan. Bitno je da dobro rashladite gornji deo tela, posebno grudi. Tek kada ste sigurni da se organizam adaptirao, pokvasite celo telo.

Preventiva pre svega

Često kažemo da nam je zdravlje na prvom mestu, ali zbog manjka vremena kod lekara odlazimo tek kada obolimo. Ipak, treba da znamo da je redovna kontrola najbolja prevencija. Tim lekara u domu zdravlja „Jedro”, uz najsavremeniju dijagnostičku i terapijsku opremu renomiranih svetskih proizvođača, u prilici je da kroz organizovan timski rad pacijentima pruži najviši nivo usluge.

U savremenom, organizovanom i udobnom prostoru „Jedro” građanima Beograda i Srbije pruža kvalitetnu negu, pravi savet i stručno mišljenje iskusnog i efikasnog tima, koje čine vrhunski lekari i univerzitetski profesori.

Znoj

U uslovima pregrevanja organizma, prema rečima prof. dr Sonje Radaković, jedini efikasan način za eliminaciju toplote jeste isparavanje znoja.

- To znači da se eliminacija toplote postiže isključivo isparavanjem znoja. Znoj koji se skuplja na površini kože, curi ili natapa odeću uopšte ne doprinosti gubitku toplote iz organizma i to uvek treba imati na umu.

Lakši oblici toplotne bolesti

toplotna ospa
toplotni edemi
toplotna ili „paradna” sinkopa
toplotni grčevi

Teži oblici toplotne bolesti

toplotna iscrpljenost
toplotni udar

Znaci toplotne iscrpljenosti

opšta slabost
zamor
gubitak ravnoteže
vrtoglavica
glavobolja
mučnina
povraćanje
snižen krvni pritisak
ubrzani disanje i rad srca
mišićni grčevi
osećaj „velike vrućine” u glavi
jeza
prolazne izmene psihičkog stanja, najčešće razdražljivost
temperatura iznad 38 stepeni (ne prelazi 40,5)

Znaci toplotnog udara

temperatura koja prelazi 40 stepeni
konvulzije
topla, crvena i suva koža
šok
koma
otkaz funkcije unutrašnjih organa sa smrtnim ishodom

Šta raditi u slučaju toplotnog udara

snizite temperaturu potapanjem u hladnu vodu
stavljajte vlažne i hladne obloge, pojačajte strujanje vazduha
nadoknadite tečnost što većim unosom vode

Voda je spas - Dehidriranost treba nadoknaditi unosom što više tečnosti