ja mislim da ti to previse primas k srcu...

moj brat je mladji od mene 4 godine... nadobijao se batina od mene kao klinac, i dan danas ih pamti i uredno me zayebava na tu temu...

moj muž ima starijeg brata zbog koga je uredno dobijao batine od mame i tate... i kad je bio kriv i kad nije...

danas smo svi u odličnim odnosima i te decije razmirice i nesuglasice nemaju ama bas nikakvog uticaja na naše odnose...

Veliku grešku pravis sto histerises pred djecom, a pogotovo, zbog djece. Time im jasno dajes do znanja da su mentalno jači od tebe i za sve buduce stvari gubis autoritet. A bez autoriteta, pred djecom, si samo pola mame. Vjerovatno nisi, ali probaj, da predstavis cosak kao vaspitno sredstvo. Vjeruj mi, cuda čini.

Razlika između mojih cura je 8 godina. I prije jedno godinu-dvije, pocele su tako s tim nekim svadjama. I jednoj od tih svadja, ja im fino kažem da idu u cosak obe. Ne zanima me ko je kriv. Prvo su se nasmijale, jer, zaboga, nikad nisu bile u cosku. Prije toga, nije ni bilo potrebe. A pogotovo je to bilo smijesno starijoj, kojoj je tad bilo 15-ak godina. Cuj, da ona ide u cosak. Ubrzo im je osmijeh s lica iscezao, kad su shvatile da sam ozbiljna. Bilo je to u dnevnoj sobi. Svaka u cosku od zida i ormara. Ja fino nešto poslujem po kuhinji, a njih dvije nosom zabodene u cosak 15 minuta. Malo-malo pa su pitale, koliko još trebaju da budu tu. Fazon je sto su je bilo prostora između tog ormara i zida, pa su se one mogle gledati. Solidarnost. Zajedno su u corki. Nakon 15 minuta ih pustim i kažem da će iduci put kad se posvadjaju ići u cosak, ali sa podignutim rukama u vazduh. Iducu godinu dana kad krenu da se svadjaju, dovoljno je bilo samo da pomenem cosak. Naucile su da rijese svoje probleme bez histerisanja i povisenog tona. Ne branim da se posvadjaju, ali neka pravila ima da se postuju, pa i u svadji.

Hehe, bax, bas sam se nasmijala.
Ja sam svoju stariju, dok je imala, tako, 3-4 godine, i u fazi pokusaja histerije, rekla joj da je ne mogu slusati, neka izadje iz sobe, u hodnik, ja fino zatvorim vrata, i kažem joj da kad se smiri može uci i normalno ćemo pricati. Bude ona tako nekih par minuta, prestane plakati, onda fino udje i mirna kao bubica, fino prica i sve.
Ne trpim histerisanje, pa to ti je. :)

Tuca među dece ne mora da bude pokazatelj bliskosti. Ja imoj brat smo stalno odmeravali snage, cisto da se zna ko je jači i ko koga mora da slusa. Svakodnevno po 3 puta pa udri,bez grbanja, cupanja i ujedanja:))
Mom caletu jednom dosadi i lepo nas postavi jedno naspram drugo i rece ajde sad udarajte samare jedno drugome, izmlati te se i da zavrsimo jednom zauvek. Mi kao ukopani...posle smo se tukli samo krisom, kad nam roditelji nisu bili kuci.
Da li smo bliski -jesmo,da li se volimo -volimo se! Još uvek prva saznam za njegove probleme i radosti, kao i on za moje!
Nisam bila u Srbiju 6 godina, letos nismo mogli da se ispricamo ...a najlepsi trenutci su mi bili kad smo ja i brat sa nasom decom otisli u poslasticaru gde su nas vodili mama i tata.

Razlika između ova dva moja decaka je 11 godina. Pre par godina , u kuci mi je bio haos, veliki u pubertetu, mali ko ovcica , ništa nezna a sve hoće a ja u klimaksu ( salim se):)) Evo ih sad jači nego ikada, ne smes ni jednog popreko da pogledas odmah drugi skace u odbranu.
Mali trazi da mu se kupi nešto, ja ne dam ali zato bata otrci i od svojih para ispuni mu zelju, a mali mu cuva strazu ispred vrata da ne naidje neko od nas , dok se ovaj ljubi sa devojkom:)))

Pusti decu nek se celice ;o)

Samo da ne pocnu da grabe za nozeve, gajtane...

;o)

Pozdrav

Не знам да ли сте ви осјетљиви и како гледате на ту појаву али ја добијам нападе хистерије! Нема ми ништа горе! За очи скачем!
*******************

nije to strashno, sachekaj da porastu onda će i oni dobijati napade histerije i skakati za ochi

shalim se:)

Moja braca od tetke, kad su bili klinci tukli su se, ne pitaj koliko.
Ovaj mladji je bio prefrigan i lukav, pa uvek nešto zezne starijeg.
npr. majka im naredi da kad dodje sposla kuca mora da bude sređena i ostavi im spisak namirnica koje ujutru treba da kupe.
Mladji kaže starijem bratu:
„Ajde ti namesti krevete i usisaj, a ja ću posle da idem u pazar.”
Kad ovaj stariji sredi kucu, mladji neće u kupovinu i opet sve ovaj stariji mora da uradi, jer ako im dodje majka i zatekne nered i da nema hleba, obrali su bostan obojica. Ne pita ko je kriv.
Redovno su se tukli, ja sam starija od njih i koliko puta se desilo da odem da ih obidjem, još ispred zgrade čujem viku i lupnjavu, kao da leti namestaj po kuci.

Sad kad se setim smesno mi je i nedostoje mi bas to, sto nisam imala brata ili sestru sa kim da se posvadjam i potucem.

Svađaju se jer se ne zna ko je domaćin u kući. Kod mene se slažu pas i mačka. Nema histeričnih ukućana.

Како постижеш то газдовање у данашње вријеме права, уважавања и демократије? :-)

******

Žena sam, to potižem ljubavlju. Kako nemam mušku glavu u kući, nedostaje nam autoritet muškarca, njegova pamet, zaštitništvo i mudrost prilikom uspostavljanja pravila igre u porodici.

Kad je reč o pravima, ona se ostvaruju kad su ispunjene obaveze. Svaka ispoštovana obaveza je pokriće za realizaciju prava onih koji u izdržavana lica. To važi i za mene, kad ispunim obavezu prema detetu tad imam pravo da od njega tražim ne samo da poštuje moje pravo, već i da ono samo ispuni svoju obavezu.

Uvažavanje je nesporno. Tu nemam šta reći, uvažavam svoje dete od momenta začeća, a ono mene takođe, sa izletima preko granice koja jesu svojstvena mladosti koja se traži - ne dao bog da čeka da joj ja odredim šta je za nju dobro i kakva bi trebalo da bude.

Demokratija je odlična pojava jer postoje pravila procedure koja osiguravaju odsustvo haosa.

I prava, i uvažavanje, i demokratija postojali su mnogo pre današnjice. U domu moga dede i babe po ocu, npr, ili oca moje majke (veoma mlad ostao je udovac, nije se ženio, sam podigao šestoro dece). Nisu jedini. Ni u ona doba niti danas.

Eto, tu sam ako treba za još. Zaista je sklad i mir u kući moguć. Nesloga među decom je nešto nad čim moramo staviti prst na čelo, sagledati sve okolnosti i uzroke - posledica je očigledna, i videti šta to u našem odnosu prema sebi, partneru i deci moramo menjati u interesu dece. To važi i za majku i za oca. Postići interes dece, znači dići nivo supružanskih odnosa na ono što godi, prija, osnažuje i ispunjava. Partnere. Ako toga nema, deca su nesrećna. Njihov interes su nasmejani mama i tata, ne histerični.

Znam, u moju dobronamernost ne sumnjaš, ne srećemo se prvi put, samo mi je nik zbog banovanja promenjen. Bivša MBM, tj eskimko:)

Sačuvaj me bože takvih autoriteta! Fuuuuj!

U krnjim porodicama treba mnogo energije da se izniveliše ono čega nema, a što je priroda kao svojstvo dala onom polu kog u kući nema. Ma, ne može se to nadomestiti nikako, da imaš sedam glava i sto mozgova. Nije u stvarnosti uvek lako, naprotiv, potrebna je velika samokontrola i samodisciplina. Problem je u tome što u tim porodicama deca ovladaju principima onog pola kog je roditelj sa kojim žive, dok princip suprotnog pola moraju da otkrivaju u svojim korelacijama sa drugim ljudima, umesto sa biološkim roditeljem.

Sve bih ja to u apsanu, bez suđenja. I one koji posle razvoda podbace kao roditelji, zajedno sa onima koji imaju „sve koze na broju” a u kući im pretpotovski haos kad je reč o deci. Za čije su se babe zdravlje razmnožavali? Da imaju za CV neizostavnu stavku „oženjen/udata, otac/majka dvoje, troje, petoro dece”?!

Ja sam vijek bio miran i fin ali kad mi je bilo 13-15 god, sve sam rodjakinje i komsinice izgubio nevinost