JV, hvala na komentaru. Naravno da postoji opcija da ih vidjam na rucku. A što se nihovog oca tiče, nazalost jeste susta istina i surova pre svega. Jedino sto nisam razumeo ovo u vezi Serbiancafea i njegovu nenaviknutost i Facebook... pa bih te zamolio da mi malo detaljnije objasnis šta si mislila sa tim. Hvala, naravno.

Maslacak... jako lep komentar, ali zaista.
Vidi, nisam dobio otkaz od mog oca, naprotiv. Već sam dobio otkaz od mog zeta, kada je moj otac prepisao firmu na mog zeta. Neposredno posle toga, par meseci je samo prošlo, dobio sam otkaz preko poruke.

Srodna dusa... ahhh to je tek tema za sebe koju sam hteo da postavim, ali verujem da bi otisla u sasvim drugi pravac. Mislim da je to danas jaaako teško naći. Ali bas jako. Ne znam za druge i gde ste ih vi nalazili, ali mislim da je objektivno jako teško naći neku osobu, a kamoli srodnu dusu... sve u svemu lep komentar.

Pusta zelja, hvala i tebi na lepim rečima i saosecajnoscu. Pokusavam i sam da sabiram neke utiske od vasih komentara i manje-visevasih iskustva..

XJKX plavuso... nemam šta da ti kažem osim i da sam ja tako mislio do pre dve godine. Ali zaista. Nisam mogao da verujem da može neko tako da pukne i uradi nešto saaaassvim suprotno od ocekivanja svih nas. Pa sestra i ja smo bili vezani kao crevca. Nisi svesna bre. Pomagali jedno drugima, zezali se, telefonom caskali po sat vremena, davali jedno drugom kintu ako je bilo potrebno, automobile da se ode na odmor, do prodavnice ili na izlet sa decom, kad neko ode na putovanje neko, tu se obavezno da po koja lova, svi dzumle dodju i ispratise jedno drugog... ma nisi svesna...

Obično...pusticu te da sama (mislio sam da si muskarac) budes u svojim mislima i caskas sama sa sobom. Komentari su ti zaista podrugljivi. Uzivaj u tome. Cmok.

Snezana... ne znam šta da ti kažem... ali zaista...ocigledno je da si u pravu i da nikada nismo bili stabilni, a ni slozni, jer se ovo ne bi ni desilo onda...verovatno je to bila lažna snaga i sloga. Ne znam cime izazvana. Ne znam...

Baxus... jaako, jako jako lep komentar. Ali zaista. Jeste vise seretski napisan ali mislim da ću bas to da uradim. Majke mi. Hehehehe hvala ti, puno!

Vitava, zaista ti hvala na lepom komentaru i detaljnom pre svega. Jeste, prolazilo mi je svasta kroz glavu, majke mi. Da mu natovarim batine, da poludim i sve isamaram, da se posvadjam sa svima, da oteram sve u PM pa i dalje... ali onda nekako se smirim i kažem... u redu je, biće bolje. Jedan od lepsih komentara koji sam danas čuo. Hvala ti puno i zaista ću pokusati neke stvari da shvatim od vasim saveta i mišljenja.

Pusta zeljaaa... auuuuuuuuu nemam reci. Ostadog bez komentara...Druga tacka ti je bruka. Pogodila si u epicentar. Razmišljao sam se da li da ispricam pricu, odnosno stavim sve karte na sto, ali izgelda da ću ipak morati jer me bas zivo interesuje šta ko misli. Baska što se ne poznajemo, pa mi je lakse.

Ne mogu da verujem da imaš ovoliku moc zapazanja. A da čitaš pazljivo je zaista suvisno sada reci. Odakle si? Koliko imaš godina, cime se bavis? Odusevljen sam tvojom memoirjom zapazanja.

Pišem uvece ali malo duže i sve karte bacam na sto.

XJKX, naravno da se ne ljutim. Zašto bih? Samo sam rekao istinu i razumem te, odnosno znam šta si htela da kažeš. Ono sto sledi će tek neke sokirati, pa mi je totalno sve jedno šta ko pricao sada i mislio o meni.

Sve ću napisati ali tek kasnijel. Objasnicu i tebi u vezi moje sestre i caleta, zbog čega mislim da su bolesni u vugla.

Uhhh, evo i mene.

Ajmo redom, da ne gubimo vreme. Pokusacu najkracu moguću verziju i možda neće zvucati elegantno, prikladno i seriozno ali zaista hoću da objasnim zašto sam postavio ovaj topic.

Bili smo jaka porodica. Zaista jaka porodica. U pravom te smislu reci.
Moji su se trudili da imamo sto bolji zivot i naravno sve to nije ništa cudno, jer svako aman bas svako želi manje-vise iste zelje sebi i svojoj porodici.

Moj otac je jako razuman i tolerantan covek ali ujedno i veoma strog. Tako da smo svi mi bili veoma strogo vaspitani. Niko od nas nema poroke niti nešto sto bi neko od nas zazalio ili postideo se.

Ova nismo nikada smeli da gledamo u oci dok smo razgovarali sa njim, ne zato što nam je to zabranjeno bilo, već zato što je isuvise bio autoritativan. I sa ogromnim i duznim postovanjem smo mu se obracali. Zauzvrat smo dobijali bezbrizno detinjstvo i kako je on to uvek voleo da kaže, bicevi i sibanje zivota je uvek bilo prepusteno njemu i njegovim ledjima, a nama onaj ostatak koji ma iz kojih razloga, nije mogao da ih zakloni od nas... bilo to besparica, svakodnevni ili ekstra ordinarni problemi ili razne smicalice zivota koji je uvek na podrugljiv način umeo ljude da iznenadi.

Majka kao majka...uvek nezna, cutljiva, tiho uzdise sa strane ili nocu kada niko ne cuje (ma iz kojih razloga) i ne vidi, nikad umorna, nikad tuzna i nikad sa problemima, i uvek za nas tu... bila je kucna domaćica i vaspitavala nas je. I to veoma uspesno. I hvala joj na tome.

Otac je bio veoma snalazljiv i promocuran. Otvorio je u novom milenijumu svoju firmu sa majkom i imao je jednog radnika.
Firma je zaista bila super. Mala i skockana. Neposredno posle toga, posao je cvetao i sirio se, pa sam i ja usao u njoj, nesvesno. I od tako male firmice, postao je pravi porodican bisnis. Godine su odmicale, svi smo radili u njoj, pocev od mene, najmladjeg, do mog caleta, najstarijeg, preko zeta, majke i sestre. Kao sto rekoh, posao se i dalje sirio jer smo nudili kvalitet, pa je od onog jednog radnika firma prerasla u 17, a ponekad i preko dvadeset. Ja sam 2005 kada sam imao nešto jače od 23 godina otvorio takođe svoju samostalno firmicu u sasvim drugoj bransi. I sve je cvetalo ali zaista.

Priliv novca je bio zaista na zavidnom nivou, da ne kažem imponzantan, pa smo ubrzo cale i ja, imali po sest automobila, jer smo oboje gajili strast prema automobilima. Putovalo se, gradila se kuca, oblacilo u skupocenoj garderobi, obilazili gradovi i zaista kao sto rekoh, bili smo veoma jaki i mocni. A kao porodica neverovatno kompaktni i stabilni.

Ja sam sa 25 godina poklonio ocu i majci jednog veeelikog Mercedesa. Pa su ga posle tri godine prodali, a ja sam sebi kupio najnoviju Mercedes E-Klasu, narucenu iz Stuttgarta. I dok sam ga kupovao, prepustio sam majci i ocu da biraju boju i enterijer, jer sam duboko u sebi znao da ću im opet pokloniti kola za koju godinu kada ga budem izgustirao.

Tako se i desilo. Poklonih im i ta kola.

Ocu se blizilo 60 i sve je vise bio umorniji od trke za zivotom pa je polako pripremao teren da napusti firmu i prepusti je nama.

Prošle godine u maju, otac resi da prestane sa poslom i prepisuje bez ikakve saglasnosti firmu mom zetu...!!??!!
Zaprepasnjen tom odlukom, gutao sam svasta u sebi, a najviše bes, nepravdu i jedan veeeliki rebus koji nikako nisam mogao da progutam.

I posle par meseci, odnosno tri meseca mog cudnog i zaista bezobraznog ponasanja, otac resi da me smiri vikom i drekom kao u mladjim danima. Ali to vise nije bilo moguće.

Te veceri sam kleknuo ispred njega i zamolio ga da me ne isprovocira u toj meri, jer ne želim da se ogresim pred Bogom. I kao sto sam pretpostavljao, pale su neveeeerovatno teeeske reci. Mahom sa moje strane! Grdio sam ga svakojakim rečima, govorio mu nedolične stvari i vredjao ga. Ja, koji nikada nisam smeo da ga pogledam u oci dok je pricao sa mnom, ja koji sam mu pre dva meseca pozajmio 17.000€ jer mu je trebalo za kucu da isplati radnike, ja koji sam mu poklonio dva auta, ja, koji sam mu svu svoju ustedjevinu od 53.000€ izvadio iz banke i dao mu od srca, bez da mi je zadrhtala ruka, ja koji mu nikada reč ruznu nije rekao i koji je za mene bio i heroj, a i jedan veeeliki autoritet... molio sam ga da me shvati, da shvati moju poentu ali ocigledno nije. Dok majka jeste.

A poenta je bila, da se sve ovo ne desava i ne ljutim se sto firmu nije prepisao meni... neeeeeeee, to je zaista zadnja rupa na sviralu koju sam hteo da dohvatim, već zato što firmu nije prepisao na nekog od nas, a toliko nas je...! Majka moja, pa moj brat, pa moja sestra...pa i ja čak, a sto da ne! A zet je tudja kost. I rekoh mu da hrani vuka koji će ga kad-tad ujesti.

Majka se takođe cudila da jedan onakav covek nije mogao da shvati tako jednostavne, ciljane i odlucne reci.

Te veceri sam izasao sa 55€ iz stana i na molbu da me odveze do mog stana, koji sam nasao pre nedelju dana, jer sam osetio da će do ovog doći, on je odbio. Platio sam taksi 15€ i usao u praaaazan stan, ne znajuci da će moja intuicija tako brzo da se ostvari.

Pošto nisam imao para, jer sam sve njemu dao, uz obevanje da će mi vratiti ubrzo, nisam imao gde da prenocim pa sam otisao kod brata.
Sutradan sam nasao polovan krevet od trideset evra, kupio pastu za zube, sampon i cetkicu i sve to stavio u stan.

Zbunjen i u neverici da se meni sve to dogadja, nabasam na nekog studenta koji zbunjeno gleda zgrade i koji želi nešto da me pita. Naravno, ponudih mu da kunta kod mene dok se ne snadje. Trebalo je da se snadje za par dana, ali ostao je 4 meseca :) Svidelo mu se kod mene i nekako smo zajedno te trenutke prolazili, on svoje, ja svoje. I ako je i ta prica veoma interesantna, ipak ću je zaobici, jer želim da stavim akcenat na ovu moju pricu.

Majka je bila rastrgana i u neverici nije znala šta se dogadja sa ocem. I tu je pocelo sve. Svadje, raspad sistema... i sve ostalo.

Kada je zet preuzeo tu firmu, pozvao me je na razgovor i ponudio mi je kolektivnu platu, odnosno plata koja je bila za sve radnike, a i ja sam bio uvrstan u to. A ne neko, odnosno sin ciji je otac dao njemu tu firmu. Naravno, ne treba da pricam da su i zet i sestra imali zaista ali zaista velike plate i plus, stan im je bio placen kao i mnogo privilegije koje me zaista mrzi da pišem. Jedna od tih je poklon crne E-Klase mojima pre dve godine, je bio prosledjen poklon mom zetu. Bez moje saglasnosti, naravno!

Uvidevsi gde sve ovo vodi, opet ona intuicija, posle samo par meseci dobio sam otkaz preko poruke. U ruzne reci smo se rastavili i tu je poceo raspad broj dva.

Sestra en govori vise sa mnom, ne znajuci zbog čega.
Dogovor sa ocem je bio da mu zet daje oko dve ipo hiljade evra dve godine, kao zahvalnost sto mu je ovaj dao firmu. To se desilo samo tri meseca. Posle toga je sve prestalo.

I da ne udugovlacim vise, jer je zaista ovo najkraca moguća verzija, a da vas nekako barem uvucem u pricu, Moj auto koji sam mojim roditeljiam poklonio, bio je poklonjen zetu. Kuca koja je nova, biće prepisana mojoj sestri, zbog koje sam se opet posvadjao sa oce, i rekao mu uz najiskrenije namere da mi Ništa ne treba od njega ali da pokloni kucu barem mom bratu ili da prepise na moju majku, jer će je zet oteti od sestrinih ruku, kao sto je sve oteo.

Moj novac, sva ustedjevina je pozajmljena mom ocu i ne sluteci da će se ovakva situacija odvijati. Bio sam godinu ipo dana na socijalnom i racun države, izgubio sam devojku sa kojom sam bio dosta dugo, odnosi sa ocem i majkom su toliko niski da majka želi da se rastavi od njega, sa sestrom kada se vidim na rucku, okrecemo jedno od drugog glave, sa ocem komuniciram samo zato što sam hteo da majci bude barem malo bolje, jer znam koliko je emotivna... i sve u svemu otislo je u Honduras. I na kraju, kada sam ove godine osnovao svoju firmu ponovo i pokusavao da stanem na klecave noge, od maja do sada sam uspeo da toliko dobro poslujem da kupim sebi nov radnicki auto. Ne Mercedes, ne Jaguar ili BMW. Već Ford Transit, radnicki auto. A i dalje vozim Gof II iz 85 godiste. I pozvah brata, snaju, njihovog sina, majku, oca i sestricine moje...a dobih sipak od zeta uz opasku da nemam prava vise da ih vidjam...

Auuu al se raspisah :) Sami ste hteli.