kako god okrenes ne valja pa nemoj ni da se brigads, vremena su teska a ljudi sve naopakiji. kod mene blagajnica drma čitavu firmu ko da je zavrsila 100 koledja a sve jer je žena od glavnog i preti fakultetlijama :-)))))))) nemoj da se love misevi dok macke nemaaa ahahaaaa

Sto starija, to mudrija.
Ne kažem uvijek sve sto mislim. Ne lažem, ne „uvlacim” se ali znam često precutati i „zagonetno” se osmjehnuti (toliko zagonetno da i lud vidi šta mislim), ali osmjeh gotovo sve ledove topi... shvatila sam (statistika potvrdila) da mnoge stvari dodju na svoje mjesto i bez mnogo rijeci.

zašto moras da istjerujes mak na konac?
sa religijozne tacke gledista ponos tj gordost je jedan od smrtnih grijehova, jer se iz ponosa uglavnom cine nepromišljene i glupe stvari.

elem ,radi svoj posao i ne filozofiraj puno, svako zabadanje nosa u stvari koje nisu tvoja nadlezonost,ili svako ispravljanje krivih drina je nedostatak opste kulture, nemogućnost suradnje i konfliktnost.

kada vidim da nešto nije o.k izmaknem se i posmatram,jer stvari obično dodju na svoje mjesto i bez moje „intervencije”
čak se i ne smjeskam zagonetno, gledam svoja posla i radim- tako je najbolje,kada izadjem sa posla za mene posao ne postoji.

dalje, ako tvoj sef i njegova rodjaka(kakav je to posao uopste??? gdje je sefova rodica glavna sefica???) maltretiraju sve oko sebe,mislim da je vrijeme da potrazis neko bolje radno mjesto.

daj nastavak,nema veze:)svi smo punoletni:)

e kako pišes i razmišljas ko sama da sam pisala..pozzzz mama :)

Vidis ti dada neki su za grupljak a ne bi da ispricaju jedan masan vic :))

ne daj mama2 niko da te gazi. ovje gdje ja živim i radim ima mnogo kopleksasa i mrzitelja imigranata. ja im uvijek dam „piece of mind”..

kod mene je sef dobar covjek,

on je sam osoba koja nema u zivotu problema i koji i kad ih ima zna da ih rijesi samo tako,

ima fakultet ali nema psihologiju, ali je prirodno nadaren da saslusa ljude bolje nego neki pravi psiholog, zaista je cudo od covjeka

Ima li šefova da njih čujemo? :-)

obično
(.)
2011-12-22 09:28 AM
Bila su vremena kad sam posao iz firme nosila kuci i sa njim i sve probleme iz firme, kad sam se trudila da je sve perfektno uradjeno, kad sam diskutovala sa sefovima, kolegama, pokusavala rjesavati da sve firmine probleme... Onda pocnes uvidjati koliko je to sve suludo: koliko utice na zdravlje, na familiju i jednom kažeš dosta i presijeces.
-----------

Ma naravno bre...covek često pravi sebi sam probleme

E tako sam i ja jednom dobila komentar„ ne siri nam socijalizam ovdje”
Zavisi gdje si, na našim prostorima je još gore nego vani.
Znaš kako se otkaz dobiva-pozove te sef, kaže od danas ne radis vise, ne daju ti ni da se primaknes kompjuterima, čak ni svoje lične stvari da pokupis. Spakuju ti i posalju postom.

Normalno da ne treba dozvoliti da te neko gazi ali n treba ni ispravljati „krive Drine”.

Moj shef je moj drug od pre. Upoznali smo se kad smo pocheli raditi na ovom poslu. Mnogo je ok lik, pozitivan, opusten, barem je takav bio. Od kad su ga unapredili za 'shefa', on je totalno pobudalio. Ne snalazi se u ulozi bas najbolje, i uporno pokusava svima da dokaze da ja kod njega nemam povlastice samo zato što se znamo.To nema nikakve potrebe da dokazuje, niti ja to od njega ochekujem, ali eto. Sve se neka koplja lome na meni, a ja nemam pojma šta da radim. Uporno od mene pravi primer i ako ja nisam kriva. Mislim da ću morati poduzeti nešto po pitanju ovoga, ali nemam pojma odakle da pochnem.

Moj sef je dusa od covjeka - i pravi i ovaj kobajagi. Pravog nisam vidjela još od juna 2010, a ovog kobajagi vidim tako ponekad, u prolazu. :)

Pokusala baksuze ali on je sve zakljucke izvukao iz konteksta, kao ja njega napadam da ne radi svoj posao kako treba. A opste nije bilo tako. Možda me zaebava sto sam navikla s njim da komuniciram drugacije, jer rekoh nije mi bio „shef”. Možda trebam na drugi nachin da mu se obracam, stvarno ne razumem.

Mora da je to :)

ja sam radio kao student po nekim firmama i uvijek se zavrsavalo sa svadjama i dreknjavom, skoro do tuca, jednom sam i tuzio poslodavca i uzeo mu neke pare, sad sam sam svoj sef i smijem sve. dodjem u pola dba na posao ostanem do ponoci ili vise, odem 6 puta na godisnji, ne vjerujem da bih nekoga mogao slusati ---

jeste zeljka, ali kad imaš radnike onda to poprima malo drugaciju dimenziju...

jedno jutro dodje jedan mrzi ga da radi, drugi besan sto mu žena nije dala, treci otvorio bolovanje jer je vikend bio dug, četvrti je meteoropata pao mu pritisak, peti je popio kafu na brzinu pa je nervozan, sesta zove dete 8 puta u 2 sata kao da nije u skoli nego na ulici, sedmog boli doope, osma ima probleme u braku, devetu svekrva iznervirala sabajle, deseti radi za sve njih...

kako god okrenes ni biti radnik a ni privatnik ne valja... sve ima svoje mane i vrline...

Ljudi koji sa mnom rade su svi OK. Svi se vladaju po pravilu. A kako I nebi kad nam stalno drže predavanja uzivo a I putem informacija na njihovim web strani , koje su pracene testovima koje svako mora da prođe I tako svake godine. Test o raznim situacijama, vatra, katastrofa, ponasanje jedni prema drugima I prema pacijentima. Stalna treniranja u vezi posla, samo uci, pamti, primenjuj... :) I kad se svi tako ponasaju Manje vise može da se radi bez konfliktna I da se ide kuci bez stresa.
Sa Tim ljudima se svakodnevno provede vise vremena nego sa familijom pa je najbolje probation da izbegnes nepotrebna nerviranja. Slazem se kako Obično razmišlja na ovu temu.

da bi mi neko bio sef i da bih postovala tu hijerhiju, osoba koja mi je sef mora da ima bolje kvalitete od mene. Ako smatram da moj nadredjeni/nadredjena nemaju pojma o poslu, ako ne želim da ih pitam za savjet da ih ne brukam u njihovoj nesposobnosti, ako me nerviraju, e onda ću se na glavu nasaditi da im vidim ledja jer znam da će da izbije rat između nas.

Iznad svega cijenim rad i pozrtvovanost na poslu. A onda pamet, inteligenciju, manire. Brez toga nema sefovanja nada mnom:)

e onda si los manager i ne znaš da osmislis radno mjesto pa ljudi mogu da luftaju.
Kada sam radila bivši posao, radila sam puno puta vise nego moji prethodnici. ALI time na sebe navuces ljubomoru neradnika pa onda pocnu smicalice, laži, sabotaze dok uporno uzimaju tvoj kredit pod svoje plus kradja ideja. To radno mjesto nije imalo strukturu nego si sam morao da osmislis poziciju i da donosis pare za produkciju. Kreativnost i domišljatost plus znati sa ljudima je bila pod Must Have.

Eh, onda sam se ja umorila i pocela da vozim u leru i da živim na lovorikama dok sam razmišljala kuda dalje. I naravno da su na mene rezali jer su bili navikli da ja nosim organizaciju na sebi.

Novi posao ima sve organizovano, ne moras da se mislis šta i kada. Samo ubacis u brzine srce i pamet i vozi.

Naravno svako pravi greške ali kada se greške prave jer se neko svojski trudi i radi srcem onda te greške nisu ni izbliza iste kao kada neko ne daje ni pet para za ono šta radi.

A od sefa ocekujem da zna bolje od mene, da me nauci, da mi objesni, i da me preispita kad udarim u zid. Ako to nije u stanju a pogotovo na lijep način da uradi, onda ja ne priznajem sefa.

šta bi bilo da nema tog ogledala :))))

eto da je M.M. tu on bi se odmah slozio sa tobom da sam los menager, reko bi vidis o tome ti pricam, sve to treba nogom u doope:)
A tebi želim sreću u trazenju svih novih poslova pa ako ti se posreci na nekom i da te zadrže :)