Kako da pocmem, nova sam ovde što se tiče pisanja al godinama čitam diskusije. Dakle pitam se zašto neki ljudi imaju potrebu da sole tudju corbu. Moja prica u skracenim crtama bi bila, udala sam se i shvatila nakon kratkom vremena da sam napravila grešku i da nismo jedno za drugo ustvari oboje smo to shvatili ali dete je bilo na putu pa smo pokusali da promenimo sami sebe nebi li opstali međutim nije islo. Niti krivim njega niti krivim sebe jednostavno spoj nespoivog i razisli smo se posle 2 godine, ostali u normalnim odnosima zbog deteta itd. Prvo se on ozenio, potom sam se i ja udala za drugog mada nije ni bitno, elem ta njegova žena je po meni normalno se odnosila prema mom detetu i znala sam da mu ništa ne nedostaje kad je kod njih i bilo mi je mnogo lakse jer se nisam brinula dal je gladno zedno boso golo itd. E sad ja sam se udala moj muž ima dvoje dece iz prvog braka i jedno moje, njegovu decu gledam kao i moje, kad pricam o njima kažem moja cerka moj sin jer tako ih i dozivljavam, možda je nemoguće voleti kao svoje vlastito al sva su deca draga i mila. Sasvim mi je normalno da ih tako gledam i dozivljavam ako već tog coveka volim a oni su deo njega.

E sad svi ne svi ali vecina okoline mi se podruguje i kaže mi da im to nije normalno da tudju decu tako pazim i brinem o njima kao da su moji pa onda ima i onih koji kažu kako glumim i kako to radim da bi kupila mog muza, pocelo je to da mi smeta i da me pogadja jer jedostavno nije istina, ali ne znam kako da takvim ljudim objasnim ili pak zacepim usta a stvarno mi je muka vise da to slusam. Možda sam budala sto uopste obracam paznu na to i što ne ignorisem takve ljude al i što ne gledam ko mi kaže pa tek šta mi kaže al ne mogu jednostavno me zaboli kad čujem to „nisi normalna” ili „ kupujes ga”. Možda je i vama ovo glupost sto pišem ali vidim da ovde ima ljudi koji imaju uvek nešto pametno da kažu, pa eto kazite i meni kako da se odbranim od takvih.?