Ne znam Dragane kako ti sebi dade taj dodatak „propalica” kad si tako sve lijepo i pozitivno opisao o sebi i svom drustvu.
Meni u sustini pade nešto drugo u oci: živis u Svicarskoj i kažeš roditelji su uvijek pazili sa kim se družiš i da su to bila sve „nasa djeca”. Zar je zivot u nekom zatvorenom, po pripadnosti odredjenom krugu nešto pozitivno? Onda smo mi sa odgojem sina totalno promasili, a on je tu negdje tvojih godina. Njegovo drustvo nisu iskljucivo nasi, cinjenica je da ta omladina gotovo ne pije kafu, rijetko ko pusi (čak stalno vode neke kampanje protiv pusenje), jako su disciplinovani kad je hrana u pitanju šta, jako dobro su informisani o tome šta kada i koliko jesti. U njihovim godinama a ni kasnije to meni nije bila tema, možda tek poslednjih par godina. Alkohol konzumiraju ali koliko sam ja primijetila u granicama, pogotovo koji voze auta (0 promila tolerancija!), ali auta ne voze svi i to definitivno nije njihova glavna preokupacija.Droga mi još nije doprla do usiju pa ne mogu ništa reci. Politicki su daleko obrazovaniji nego sto smo mi bili u njihovim godinama (kod nas bio po koji azurni komunista, ostali bili operisani od politike). Iznenadim se kad sa sinom pricam o tome jer on, iako naizgled nezainteresovan, jako dobro uocava razlike u partijama, čak se i nasa „politicka” mišljenja ponekad razmimoilaze. Ima još mnogo toga sto je drugacije nego u naše vrijeme. Neću sada reći da su nešto zreliji nego sto smo mi bili u to vrijeme ali imaju mnogo vise interesovanja ze ozbiljnije teme nego sto smo mi imali.
Cinjenica je da mnoge stvari nije „pokupio” iz roditeljske kuce, jer mu mi nismo tako ili nismo uopste o tome pricali. To je bas ono sto me uvijek iznenadi kod njega.