Odvrnem do daske:)

http://youtu.be/2VaDLCpGt8k

;)

http://youtu.be/bu1tbo_Lojg

Bilo koju!))

legnem da spavam...

Znaci pomirili smo se))

postavio sam dole neke slike na 'onoj' temi

koje govore 1000 reci...pozz.

pozdrav i tebi iz mracnog beograda :))

ja kad sam tuzan onda uzmem cekic i lupim se po prstu, tako da mi bol skrene paznju sa tuznih misli.

Aaaa vrijeme je mjestimicno djelimicno...

Ja mislim ni Cedo Orlovic nebi znao bolje :))

BTW - Toma Zdravkovic??? Ko još slusa TZ?!?!

velika-mala, moracu da te razocaram ali tugovanje s patosom nije balkanski specijalitet. iako ga svojatamo od kad je sveta i veka, savremena sredstva komunikacije i svet kao globalno selo pokazuju nešto sasvim drugo. SVE nacije i narodi imaju tendenciju ka tugovanju i valjanju u nostalgiji, srcobolji, statijaznam. zitelji Indije, Sri Lanke, recimo. da ti vidis njihove svadbe i sahrane... Libanci, arapi raznih boja i velicina. jedna Vijetnamka na poslu, recimo, znala je totalno da se zaroza kad je stigne nostalgija.

ljudska vrsta iz odredjenog razloga (qc bi ga znao kojeg) voli da pati.

Kako ga Lea pojednostavi :)

Ja kad sam tuzna, pustim tugu da prođe, nemam specijalan tretman.
Kad smo već kod vremena, ovde kod mene je najcrnje i najmrachnije.. Uzasi :)

A šta radite kad vas tuga obuzme?
____________________________________

Osisam se

Trenutno pustam kosu, ima skoro 4,5 cm ...
Izgleda da nisam tuzna, ali me zato muž pita zašto djelujem tako zapusteno.

Svrboguz me daaaavno prosao.

Ubijem se ko vaska ;)

http://youtu.be/9zLvJ3zQ-WA

Od ove moje ne može da se rikne... na zalost!

Čitam pjesme Desanke Maksimovic, Čitam price Branka Copica... smijem se Izokrenutoj Prici, A Jezevu Kucicu tek sad razumijem i osjecam.

******
(Ova je priča pretrpjela zemljotres, pa je u njoj sve ispreturano. Pokušajte vi da svaku riječ vratite na njeno pravo mjesto.)

Tek je brdo izišlo iza sunca, a krevet skoči iz prostranog čiče, navuče noge na opanke, stavi glavu na kapu i otvori kuću na vratima.

– Gle, noćas je zemlja dobro pokvasila kišu! – začuđeno progunđa brk sučući čiču, pa brzim dvorištem požuri niz korake, istjera štalu iz krave i reče:

– Rogata livado, idi pasi u zelenoj kravi, a ja ću noge pod put, pa ću poći u drva da donesem šume.

Čiča stavi rame na sjekiru i namignu babom na svoje oko.

– Bako, skuvaj u jajetu četiri lonca dok se posao vrati s čiče. Danas će ručak slatko pojesti starca.

Put raspali niz čiču dižući svojom širokom prašinom oblake opanaka. Od toga se uplašiše neka kola, pa u trku izvrnuše konje, a uzda ispusti kočijaša i bubnu ledinom o leđa.

Događaj se uplaši od ovoga neobičnog čiče i opruži polje preko nogu jureći brže nego brdo preko zeca. Najzad, kad je bacio sebe ispred pogleda, od zuba mu zacvokota strah i glava mu se diže na kosi: iz obližnjeg vuka virila je krvoločna šuma!

– Au, sad je bostan obrao čiču! Obuzet ludim starcem, naš ti strah preskoči preko čakšira i podera trn, pa brže od polja potrča preko zasijane zvijezde.

Pred kućnom babom dočeka ga vjerni prag.

– Tako mi svetog vuka, eno nedjelje u šumi! – viknu glasina hrapavim čičom.

Kuća se prepade, uskoči u babu i zabravi ključ vratima, a siroto drvo pope se na čiču i gore se uhvati granom za ruke očekujući dvorište da dojuri u vuka.