Kad ti ona onda na mene poce, šta tii se smijes, jel ti ovo smijesno, zašto držiš moju mamu za ruku, to je moja mama nije tvoja i poce da place od bijesa.
________________________

Ne može se komentarisati neko na osnovu ovih par recenica ali ovde nešto ne stima.Ovo jednostavno nije normalno ponasanje za osobu od 20 godina. Šta se tu desilo, postoji li neki dogadjaj u proslosti koji je posluzio kao okidac za ovakvo ponasanje?
Možda razvod roditelja?

ovo su dva roditelja koja su omanula u vaspitanju ne jednog već dva deteta...

zalosno...

Da, da, samo lemati. Kozu odrati. Ahaa.. kriva je sto joj da da dise... to što je to njena genetika i njen odgoj napravilo od djeteta, nema niiikakve veze. Sako m u ogledalo rjesava sve probleme ;)

A sada bez sarkazma, samo terapija i savjetovanje. Ona, tj okruzenje u kome su/odrastaju djeca je razlog takvog ponasanja, zato ona i ne može da rijesi te probleme, već samo neko sa strane, objektivan i strucan. I ne postoji prevelika cijena za to!

Zg, niko ne kaže da je majka trebalo da je lema, ali ocigledno je nije dobro vaspitala. Previse joj je dozvolila i razmazila.
Verujem da bi strucna terapija u ovom slučaju pomogla, ali šta ako osoba ne prihvata bilo kakvo lecenje i smatra da su njeni postupci ispravni?

Ja znam šta bih radila da sam na mestu ove majke, jednostavno bih svojoj cerki odrzala lekciju, obavila bih sa njom ozbiljan razgovor i dala bih joj doznanja, tj. zabranila bih joj da se tako ponasa prema meni.
Izricito bih zahtevala da me postuje i da prestane da se bahato ponasa prema meni.
Ako ne prihvati i dalje nastavi po svom, daleko joj lepa kuca, ne mora ni da me vidi vise, pa da znam da ću umreti od tuge!

I ja poznajem jednu vaspitacicu koja radi u obdanistu.
Posao joj je da vaspitava tudju decu, a njeno nevaspitano do zla boga.

Da krenem od zada, :) od poslednjeg komentara. Da, nazalost obično tako biva, tu ste potpuno u pravu, korumpiran sistem i radja korumpirane radnike i treba ih.

labudice, mislim i da jeste najpametnije da se izvlacis iz takvih situacija, a i smanjujes kontak sa tako problematičnim ljudima, cisto radi sebe. Mislim da ti tu možeš jako malo pomoći, nazalost. U principu možeš tu majku malo osvijestiti, reci joj na najfiniji mogući način da mislis da to nije u redu i da treba traziti strucnjake da joj pomognu. To bi bio definitivno moj stav.

Dalje pominjanje discipline i poslusnosti, te predlozi da se postavi cvrsto, da bude autoritet i slično, mislim da mogu samo da budu kontraproduktivni, iz prostog razloga sto to ocigledno i jeste sam problem, autoritet! Djevojka odrastra, osamostaljuje se i ne zna i nije naucena svoju tugu, bijes ili bol da izrazi na pravi način pa pribjegava onom cemu je direktno ili indirektno naucena.
Daleko je logicnije, a i produktivnije razgovarati, pokazati interesovanje za drugoga, uloziti trud i vrijeme, a da ne govorim koliko je produktivnije. Znam da je to svakom prvo palo na pamet i da je sigurno pokusano, ali ako nije dalo rezultate sigurno je radjeno na pogresan način... e zato mislim da prvo majka treba da se obrati nekome ko je obucen za takve stvari, nekome ko će joj pomoći da prepozna svoje greške i pokazati joj put ka djetetu! A onda, kada već bude znala kako treba da se postavi, ponasa, šta da ocekuje, onda može da jednostavno dopusti, ponuka dijete da samo istrazuje, rjesava svoje probleme i slično.

Da PustaZelja, mislim da bi mnogi trebali da traže pomoć, a znam kolika je to stigma, posebno kod nas... ,a na prostorima pregazenim svim i svacim. Prosto to je ovim ljudima posao i ako ti je auto pokvaren ne legnes pod njega i ne trazis po netu kako se popravlja, već ga vozis mehanicaru, iz proste efikasnosti i preciznosti ;) zar ne?

Neverovatno je kako se mora naći krivac. Koliko će pojedinima mozak da prokljuca na pomisao da su svi pomalo krivi u ovoj prici?

Ne kaže se dzaba da je put do pakla poplocan najboljim namerama. Ja ne znam ni jednog roditelja da namerno postupa loše prema detetu (ne pricam ovde za roditelje sa ku-ku dijagnozom kojih ima ali su u značajnoj manjini). Takođe ne znam ni jedno dete koje voli da mrzi svoje roditelje.

A opet, desavaju se scene i to svakodnevno poput ovih koje opisuje labudica. Kako je to moguće? Čini mi se da je glavni razlog nedostatak komunikacije. Majka povredjena ponasanjem cerke i ophrvana sopstvenom krivicom nema petlju da istera stvari na cistac jednim (ili vise od jednog) otvorenog razgovora. Za ponasanje cerke tipujem da je osecaj odbacenosti glavni krivac sto je pretvorio u vrecu gorcine i ozlojedjenosti.

Mislim da je osudjivanje jedne ili druge potpuno gubljenje vremena jer u majcinoj kozi svi bi mi slično reagovali (dozvolicete da ona ima najbolji pregled u svoj zivot i najbolju predstavu šta joj se desava i kako da reaguje). Majcin problem je sto sa onim što ima može da pruzi sve sto je do sada pruzala (znaci: ništa novo). Verujem da je zaglavljena u stalno istim pricama žrtve i krivice. Kad ides po jednim sinama stalno malo je teško krenuti u novom pravcu. Majci treba malo da je se pogura, kao kad preskace ploca pa treba da se malo gurne igla da nastavi dalje.

Cerku je opet greota osudjivati jer mrznja majke može da nastane samo i jedno iz prevelikog bola. Ta devojka nije ni zla ni nevaspitana, komentare o batinama bolje da ni ne komentarisem koliko su moronski. Devojka nosi ranu u svom srcu previse dugo i njena bol je izasla iz Pandorine kutije i sad se siri kroz njeno agrersivno ponasanje.

Odnos majke i cerke je u očajnom stanju, kao predivna zgrada oronula jer je niko nije održavao.

Ja mogu da vidim samo dva rešenja u datoj situaciji a to je iskren i pun ljubavi razgovor prvo. Majka mora i ponavljam MORA cerki da kaže dve stvari a to su 1) koliko je voli i 2) da zna da je gresila i da joj je zao zbog toga. E, da i 3) da želi da se stvari isprave. A zatim treba da sledi i konstruktivni razgovor majke i cerke.

To bi bilo postavljanje skela oko zgrade, a zatim bi regularno morale na tome da rade konstantnim razgovorima, odlascima u setnju zajedno (samo njih dve), pricom, pozoristom, bioskopima, ruckom u restoranu, sivenjem jorgana, zavisi šta vole.

Drugo rešenje bi bilo sve ovo isto ali uz strucnu pomoć.

I jedan i drugi način ima svoje prednosti i mane, zavisi koji bi njima dvema odgovarao.

Ispravno, ispravno i usput, kad god možeš, nauci iz tudjih gresaka po nešto ;)

Da bi se izbjegli slični problemi treba imati ispravan pristup i znati po nešto o djeci, odgoju i prije svega djecijoj psihologiji. Toplo preporucujem da se pogleda šta je peaceful parenting, ima pregrst informacija na netu. Isto je jako dobar, freedomainradio.com , tamo možeš naći dosta materijala, raznovrsne teme i korisne linkove.
Svako dobro.

ne veruj ni toj ženi sve, ko zna gde je ona skiksala i u cemu gresi a vamo predstava ja javnost...dete kad radi takve scene pred drugima je očajno i privlaci pozornost