Zašto deca u obecanoj zemlji beze od kuce u tolikoj meri? Onoliki zakoni o zastiti.

Проф. Џералд Дејли о животу у Канади

SvetlostVostoka
(Venceremos)
27. april 2011. u 04.00

„Много пре него као стамбени проблем, природа и сложеност бескућништва може се у потпуности сагледати испитивањем политичке економије државе и одлука донетих о дистрибуцији ресурса. У Британији, Канади и САД видљиве су блиске везе међу глобалним економским променама, сиромаштвом, незапосленошћу, стамбеном политиком и социјалном помоћи, и бескућништва. Оне који су угрожени обично не дотичу јавне политичке одлуке које теже томе да помогну појединцима који су релативно добростојећи, гласни и способни да извржавају политичке одлуке.

...

Промене у социјалној политици су индикативне за скретање од консензуса о држави благостања ка одлукама да се смање програми социјалне помоћи.

...

У Торонту, на пример, иако две трећине домаћинстава у градској зони поседује куће, преко половине градског становништва живи у приватним јединицама за изнајмљивање. Више од једног у три станара зависи од социјалне помоћи, која је строго редукована током деведесетих. Смањење социјалне помоћи од 21.6% крајем 1995. довело је до деложирања од 25%. Станари можда постају бескућници након што су их застрашили кућевласници, који желе да их иселе да би претворили своје зграде у кондоминијуме. Неки власници искључивали су грејање и воду, илегално закључавали станарима врата и подметали пожаре или нападе да би убедили станаре да оду. Несвесни својих станарских права, неки су можда постали жртве нелегалне деложације, злостављања и насиља, јер су сами и немају политичку моћ.”

Ово је написао професор Џералд Дејли, редовни професор на Факултету за студије животне средине Универзитета Јорк у Торонту.

Ако овако нешто напише један канадски Професор Емеритус, зашто би онда неко негирао чињенице о сиромаштву у Канади? Погледајте само шта пише професор Дејли. Из првог пасуса цитата директно следи да стамбени проблем и бескућништво зависе од политичког система држава које професор анализира, а не од личне способности или неспособности становника ових држава. И не само то. Професор Дејли даље отворено каже да политичке одлуке које се доносе, то јест закони, иду на руку добростојећим грађанима Канаде, а да не дотичу оне који нису добростојећи. Каква је то онда политика? Какав је то онда друштвено-политички систем?

Погледајте, молим вас, податак о томе да половина градског становништва живи у приватним јединицама за изнајмљивање, то јест у зградама где се станови изнајмљују. Па, људи моји, то се потпуно слаже са мојим запажањима. Ја сам увек причао да већина Срба у Торонту живи у зградама за изнајмљивање и то сада потврђују истраживања професора Дејлија. Наравно, да и већина Срба емиграната, спада у оне који живе у тим зградама где се станови изнајмљују. А ако погледате податак да више од једног на свака три становника зависи од социјалне помоћи, онда вам је јасна моја прича о стварном животу у Канади.

Због чега се онда износе неистине о животу у Канади? Због чега онда Срби не кажу поштено да живе по становима у зградама за изнајмљивање где се веш пере и суши у истим машинама за прање и сушење где то раде и њихове комшије? Па зар је то тај бољи живот коме емигранти треба да теже? Зашто се прикрива истина?

Уједно позивам све Србе националисте који живе на западу да почну да износе негативне ствари о земљама где живе са циљем да се Србима у Србији отворе очи о стварном животу на западу и да се тако сломи комплекс ниже вредности који је Србима набијен у односу на запад.

Коме се не свиђа ово што је написао професор емеритус Џералд Дејли, може да му пише или да га посетио лично на Јорк универзитету у Торонту. Ево његових података:

Daly, Gerald P.

BA (History and Liberal Arts), MCP (Urban Planning) Harvard, MBA (Economic Planning and Analysis) Pennsylvania, PhD (Urban Studies) Cambridge, MCIP, AICP.

Professor Emeritus in Environmental Studies.

Areas of Academic Interest: Urban and regional planning; Housing; Homelessness; Comparative planning; Social policy.

Email: [email protected]

SvetlostVostoka
(Venceremos)

27. april 2011. u 06.42

А ево и још једног текста о психолошким аспектима односа западне идеологије и емиграције:

Изађи на црту, реци не западу: Присиљавање на „живот по западу”

„Морамо да размислимо о имиџу Америке - о имиџу који увек представља имиџ савршенства, који је идеалан и победнички. Међутим, каква је судбина онога што испада из тог славног имиџа? Јер, оно што испада из њега искључено је и, према томе, непознато. Те искључене елементе, у које спадају нагонски пориви, немоћ, некохерентност, зло и изопаченост, треба да носи онај други. Овде мислимо на процес пројективне идентификације.

...

Године 1946. Мелани Клајн увела је појам пројективне идентификације и од тада он има суштински значај за клајновске психоаналитичаре. Једноставно речено, у свом патолошком облику, он означава цепање Ја и присиљавање његових лоших делова и објеката да пређу у други објекат. Тај други је онда присиљен да то прихвати и да носи ту пројекцију на начин којег често није свестан. Та капа скројена је сасвим по мери.

...

Говорећи о рату у Вијетнаму, Норман Мејлер рекао је да је америчка култура садржала тако много деструктивног гнева да је морала да га извезе, те је Вијетнам у периоду крајем шездестих и почетком седамдесетих година постао средиште пражњења тог гнева.

...

Изражено терминима пројективне идентификације, ово представља масовно фекално избацивање деструктивности - напад који изазива цепање и који има за циљ да уништи и сасвим потчини оног другог.”

Ово су речи британског психоаналитичара Роба Ведерлија из његове књиге „Колапс културе”.

Исто се дешава и данас и то фекално избацивање траје и дан данас и трајаће, јер то је Америка. Несхватљиво је да Срби емигранти тако олако прихватају „живот по западу”. Несхватљиво је да Србин може да тврди да му је добар живот у, на пример, Канади где пере и суши веш у машинама за прање и сушење веша где то раде и његове комсије и где не може да напусти стан ако, на пример, промени посао у току трајања уговора за стан, већ мора да плати кауцију као да излази из затвора пре времена. Несхватљиво је да Србин емигрант може да тврди да му је добро у Канади, ако сваки дан једе генетски модификовану храну или месо пуно хормона и анти-биотика и још тиме храни и своју децу. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да му је добро у Канади, ако му деца сваки дан у школи стоје слушајући канадску химну и уче да је нормално бити педер или лезбејка. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да добро живи у Канади, ако вози половна кола. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да добро живи у Канади, ако живи у кући од иверице, ако је имао пара да уђе у кредит за куповину куће. Несхватљиво је да Србин емигрант може да каже да добро живи у Канади, ако му деци свакодневно испирају мозак да је једини животни циљ да постане способан да купује производе и да тако треба да живе и деца његове деце и тако у бескрај.

Иако је све то несхватљиво, то се, ипак, дешава. Зашто? Због испирања мозга које је трајало деценијама и и даље траје. Али, то мора да престане. Мора! Ради се о систематски набијеном комплексу ниже вредности, који се сада преноси са генерације на генерацију. То мора да престане! То мора да престане, јер је нереално! Мора да се сруши зид лажи, који је направила западна пропаганда и Срби емигранти који свој успех на западу граде на србофобији!

И управо се ради о томе да је под присилом западне пропаганде дошло до цепања Ја Срба емиграната који су да би превазишли силом наметнут комплекс ниже вредности почели да прихватају имиџ Америке и запада уопште, не би ли уздигли себе у својим сопственим очима и тако се спасли искомплексираности. Али то је само имиџ и ништа више. То је само маска и ништа више. Имиџ и маска управо зато и служе да прикрију стварност, која је поражавајућа. И онда Срби емигранти са имиџом и маском коју им је навукла Америка, избацују америчке фекалије на све што је србско, не би ли олакшали себи, не би ли себи доказали да су се променили, да су постали Америка и да су се, на тај начин, спасли србства. Они желе да оно што им је Америка силом сугерисала да су, то јест да су ништа зато што нису као Америка, одбаце, да то истоваре у неког другог. Али, то је резултат присиле, од које се нису бранили, него су допустили да буду савладани и понижени. И сада, тако савладани и понижени, они који су постали неко други, они који су постали Америка, то јест они који су постали имиџ и маска, јер Америка је имиџ и маска, високо држе у својој руци заставу на којој пише „Србофобија”.

Poznato, zar ne?

tz..pa ne odnosi se na posten i korektan svet. Već na one koji upravo tako nešto i cine ko sto stoji u tekstu. Toga je oduvek bilo, i nas vladika Velimirovic još od davnih dana pecalbe svedovi o tome. Ne znam sto si se osetila prozvanom ;)

Da oponira, jel :)

Pa jeste, i sama znaš kolika su usta hvale ovde kod nas razjapljena. Nas svet još uvek razmišlja kako je dovoljno samo da preklorace granicu. Odlaze dakle nespremni i nepripremljeni, naoruzani poluistinama.

A tek „tesla” :p , valjda ko energetska nadogradnja umnoj „aha” ;)