I ne zna kako je sretan: interesanto dok je mlad i „lud” poslije mu od tih silnih brojki, aksioma, teorema bude muka. Nekada (ili nikada) shvati kako mu je zanimanje suvoparno, nekreativno... Pa pomisli: „kako bi bilo lijepo i mnogo sarenije da sam bio nadareni umjetnik”.
A naći bracnog pertnera je traziti iglu u plastu sijena, jer svi oni „normalni” ne idu rado sa integralima i vektorima u krevet... Izjava moga muza na vjencanju je bila: „tražio sam ženu sa kojom mogu u krevetu pred spavanje odigrati partiju saha naslijepo ili bar rjesavati diferenzijalne jednacine i sva sreća nasao je.” Mada to nismo radili u krevetu znam 100% da sa nekom koja ne bi bila spremna na te „zahtjeve” ne bi ni mjesec dana braka sastavio.
Tezak je zivot „uvrnutih” ljudi i zivot sa „uvrnutim” ljudima.

Nikola, mnogo sreće... ponekad se napravi i malo „priglup” bićeš srećniji.
Sad se sjetih filma „Little Man Tate”, dobar za pogledati!

Imati sklonost za metematiku, jezike, muziku ... i sl. i ne mora biti znak neke velike inteligencije. Jer covjek može za druge stvari biti „dibidus glup”. Genijalci su oni koji imaju sklonost i interese za stotinu razlicitih oblasti i svagdje imaju šta da kažu, a takvi su rijetki.
Objasniti jednom dobrom tehnicaru kako funkcionise ekonomski sistem, ili jednom vrsnom matematicaru šta je dobra baletska predstava je često teško ponekad i gotovo nemoguće.
Sa druge strane znati „svasta po malo” a ništa dobro, a ovo je najcesce, isto ne dovodi do nekog velikog rezultata.
To je tipicno za naše podneblje da spominjemo samo neke „vrsne strucnjake” koji kada odu na zapad nemaju bas nekakav uspjeh (cast izuzecima!). Dodje doktor, vazi kod nas za dobrog strucnjaka, u jednu veliku bolnicu, ne govori tecno najmanje dva jezika pored maternjeg, ekonomiju slabo poznaje... i zaglavi kao neki „obični” doktor uprkos strucnosti. Za odgovorniju funkciju fale mu bas gore navedene „sitnice”, slučaj iz prakse.
Znaci talenat za samo jednu oblast, na znaci automatski i veliki uspjeh u poslovnom svijetu.

@obično - (van)bracni partner se ne trazi, on(a) se nadje i to onda kada se najmanje nadas i kad to još manje želiš. Provereno i u praksi! :) I tu ni matematika ni druge nauke ne igraju ama bas nikakvu ulogu. Jednostavno to se desi. Ili je kriva hemija? :)

Drugo, ne nose svi matematicari debele naocari, masnu kosu i bradu do pupka, niti su bas svi oni socijalno neprilagodjeni „nerdovi” smotani za udvaranje devojkama. Ima među njima sasvim običnih momaka i devojaka, čak i veoma zgodnih, koji se redovno doteruju, idu na fitnes ili sport, izlaze, druže se itd.

Osim toga talenat u jednoj oblasti ne znaci i totalni antitalenat u drugoj. Svaki živi covek ima barem još poneko interesovanje, hobi, talenat. Samo je pitanje vremena kada će to otkriti i u tome uzivati. Po mogućstvu sa nekom voljenom osobom. To je onda najlepse!

Na kraju talenat ne garantuje uspeh u bilo cemu. Za uspeh su potrebni „klikeri” - sposobnost, prodornost, samopouzdanje i mnogo, mnogo krvi, suza i znoja!

Znam nekolicinu tih takvih wunderkindova koji danas rade sasvim prosecne, pa i jezivo loše poslove, i to za sefove ciji je IQ daleko ispod njihovog. Samo zato što su, lezeci na lovorikama, u jednom trenutku prestali da ulazu u sebe. Nisu imali nekoga pored sebe da im objasni onu cuvenu Edisonovu: rad = 99%, talenat 1%. Ili tako nešto ... Prakticno su ubacili menjac u ler i krenuli nizbrdo. Drugi oko njih, manje talentovani, ali radni i sposobni su za to vreme ubacili u treću i presisali ih.

Jer lepo je sto ti poznajes rocket science u prste, ali to danas sefovima nije dovoljno! Sefovi danas traže soft skills: preuzimanje odgovornosti, laganje klijenata, vestinu prezentacije, pregovaranja i ubedjivanja, lobiranje, self-marketing ... Ko to ne ukapira gledaće kako mediokriteti napreduju pored njega i plakace kao Kalimero.

Ispravka: u Egiptu bilo nešto drugo, ali slično...
Zahvaljujem se za minus!

Umerenost još nikog nije ubila.

I ja sam bio odličan djak, u osnovnu, u srednju, među boljim studentima ali nikad sve desetke. Bilo je ocena prakticno od 6-10, u moj index. Isto danas ucimo i decu, jer i Lepa je bila slična, a to je da ne treba da robuju najvetjoj oceni iz svih predmeta, da ne treba (ako vetj mogu, a vidimo da mogu) da budu u sredini ili donjoj polovini... Moja petica na kraju godine nikad nije bila cista petica, uvek se tu naslo nekoliko cetvorki, jer me mrzelo da ucim. Vise vremena sam provodio napolju nego sa knjigu, pa evo... zavrsio nešto. Da nije bilo onih na-bubrelih srednjoskolki, možda bi imao i sve petice... ali ne bih se ni danas menjao za to :)

Evo mostru plus od mene za izjavu, cisto da anuliram one minuse. Ne razume šta je rekao sto nije istinito, a istina zna da zaboli, jel tako?