Moj omiljeni film„Mi nismo andjeli 2”;)

Ne,samo mislim da roditelji previse zmure i zavaravaju se nekim stvarima,a kada se nešto desi-svi su drugi krivi.
Niti ucim dete da manipulise,niti da me laže.O svemu pricamo otvoreno tj. onoliko koliko je spremna da mi kaže.Mislis da je mene pubertet preskocio?Ne znam šta sve tu može da se desi?Nisi shvatila ili ne želiš da shvatis.Ona ima slobodu i pravo da istrazuje,isprobava,uci,gresi i popravlja se,gubi i pobedjuje,raduje se i tuguje,upoznaje i druzi se sa decom koji joj odgovaraju.Nasa kuca je uvek otvorena i ona zna da može da se uvek osloni na mene.Bez da mora da laže,manipulise i trazi neke zaobilazne puteve.Ja ne osuđujem i ne kritikujm,ja samo slusam,korigujem i PRATIM!!!:)))

Nije joj zabranjeno.I moj kompjuter joj je dostupan ako želi.Ne shvatas-ona ima 13 godina,a ne ja.I ja sam njoj majka,a ne ona meni.Uloga majke nije samo to da servira rucak i opere ves.
Imaš li ti dece uopste?

Ne bi valjalo da smo svi isti.Razliciti ljudi,razliciti modeli vaspitanja,razliciti zivotni uslovi,razliciti temperamenti.
I nisam zelela da se ovoliko zadržavam na ovoj temi,ali mi je prosto zasmetala ta tvoja osuda svega sto ima za cilj da zastiti dete.Nemaju svi „sreću” da dobiju dete koje će cuceti na polici i cekati da ga roditelj skine i malo se poigra sa njim.Ili da imaju dete koje će sa 10 godina moći da raspolaze platom,sa 12 da mu daju kljuceve od auta...Sve u svoje vreme.
I ne vidim vezu između pravilnog razvoja i (pro)pracenja u nekom periodu zivota.

Moje su još male za takvu vrstu spijuniranja. Inače, nemam ništa ni protiv takve metode ako bih osjetila potrebu za tim ili stekla neke sumnje. Kad već država može sve da nas spijunira, sto i ja ne bih mogla svoju djecu? Pa i ja sam država u svojoj kuci! :)

Svakako da sam proveravala decu dok su bila mladja. Nikad se nisam zanosila time da smo mi drugari i da mi sve kažu. Kao i sva druga deca, govorili su mi samo onoliko koliko su smatrali da treba da znam.

Nisam im gledala mobilne, ali sam još kako znala da im pregledam fijoke i ranceve. I bas sam se ponekad iznenadjivala;)

Ja nisam drugarica nego majka. Svako ko misli da ga dete dozivljava kao ortaka, da mu sve prica, da može da se osloni na to što mu klinac kaže, grdno se vara...

Aom, da li pregledaš izvestaje iz banke na šta ti je dete potrosilo novac?

Aom, nije problem u tome sto ima karticu...Isto je da li mu das novac ili karticu.

Ali ako gledaš gde je provukao karticu, e to je već spijuniranje;)

Apsolutno se slazem...moja deca su uvek znala da imaju mobilni zato što meni treba a ne njima;)

Vidis, i taj mobilni je jedna vrsta kontrole a možda i spijuniranja.Pod uslovom da nam zaista kažu gde su;)

Svi mi kontrolisemo svoju decu Aom, samo svako ima svoje sisteme...To je prosto tako. Da bi stekao poverenje u dete, prvo moras da ga proveris nekoliko puta;)

Ma ne sto nije lepo, nego može da bude i neprijatno;)

Pa, ako to obavis fino i strucno, da dijete nikad ne sazna, ne vidim u cemu je problem. Ne može da skodi i nije na odmet, pogotovo dok su tinejdzeri. Ma kako bili dobri s djecom, ne mislim da će nam sve reci.

-------
anketa sa NZ heralda
Should parents spy on their children's phone calls and text messages?

1. Yes (66%)
2. No (34%)
-------

Pa di da ne podržavanju spijuniranje kad su tako izdre-sirani. Cela ova zapadna „civilizacija”.

Spijunira država, spijuniraju poslodavci, žene spijuniraju muzevi, taste spijuniraju zetovi... to im je bre u krvi.

Nije to kao kod nas, di ga dokona komsinica viri kroz vrata da li je Sretjko, neki novi klinac što se upravo zaposlio i doselio u kraj, tamo, krajem prošlog veka, pri-veo istu ili neku drugu. Pa posle uz kafu, sa drugu komsinicu, verovatno prepri-cava svaki zvuk što se čuo.

U mojoj kuci je jasno da privatnosti nema :):) znaci telefon se može pogledat i moj i muzev i djeciji :):) torba se može pregledat sa il bez njihovog prisustva .Postu otvaram ja (jer se nikom drugom ne placaju racuni) ee sad dal ih pustim da me lažu neke gluposti ...pa pustim dal ih pratim u stopu jokkk al ako se desi nešto da poljulja moje povjerenje ee eonda budem ki lovacki ker :):):):)
Jednostavno znaju da ću ako zasluže da ih pratim stoga nema frke još im nako i priprijetim nemoj da ti se pojavim :):):)

Ti si makro bas optimista...i što se tiče povjerenja u djecu i mobilnih telefona. :)

Inače, i ja se cas posla pretvorim u psa tragaca, ko Goga.

Moja deca kada postanu tinejdzeri sigurno mobilni neće imati. Ako će da imaju neka ga kriju od mene.
____________________________________________________________________
Covjece, nasmija me!
--------------------

To mogu roditelji da rade koji nisu uspostavili pravu vezu i stekli poverenje u svojoj deci od malih nogu.
___________________________________________________________________
Evo, upisah se od smijeha!
--------------------------

Makro, kad porastes kast´ će ti se samo.

Ako ih izdvajsa iz trenda, okoline... odgajas cudake i ti si sam roditelj-cudak. Ako im pustis da budu u „trendu” odgajas „ulicare” (ovo je nas starinski izraz, moderni psiholozi imaju kulturnije rijeci za to) a ti si onda neodgovoran roditelj.
Ja sam sretna, i to neograniceno, sto je moje dijete preraslo sve te faze. Sada se vodi kao „odrastao covjek” pa ga vucem za usi kad mi sjedne u krilo.
Naše neograniceno povjerenje (jer mi imamo „dobro odgojeno, inteligentno dijete”) smo platili, mislim bukvalno platili. Kad nam je stigao poveci racun za mobilni, a sva tri mobilna imaju isti racun koji nikada nismo kontrolisali, sokirali smo se kad smo vidjeli kako često i u koje doba dana/noćisu zvani oni „extra brojevi” (čitaj sexi talafon). Onda nekako istovremeno stize poveci racun za online iznajmljene filmove (nisu bili crtani).
Aha, mi se sokirali: zar je on u toj fazi? Muž rece: sto ti je moderno vrijeme, ja sam bio sretan ako dodjem gdje do duplerice iz Playboya-a... i „pozakljucava” pristup tim „extra uslugama” na sva tri mobilna (ne znam sto meni?).Onda udari tajni kod na elektronskoj videoteci, na pristupe internetu... Dragi sine, i ja sam d... ali to niko nije placao. Onda je malo bolje pracen put dzeparca ne zbog pomenutih stvari, već zbog onih koje nisu pomenute a bile su odjednom u vazduhu... ma u tom periodu je sve u vazduhu.
Izdrzasmo tako godinu-dvije dok ne prođe taj „vrhunac” puberteta i dok ne nadje prvu djevojku...Pa se sve nakako okrenu.
Sada kad mu pomenemo neke stvarcice, kaže to nisam bio ja... i smjeska se. Šta je sve isprobao, gdje i sa kim, saznali smo mnogo kasnije, od njega samog (i da ne povjerujes gdje i sa kim! tamo gdje mislis da je dijete „na sigurnom”). Mada, ništa nije bilo toliko drasticno, sve u granicama „pubertetske znatizelje”, ali tak kasnije shvatis da je moglo i da se oklizne i ode drugim putem (kao sto su neki i otisli). Jedino nije ništa radio na tijelu: nema mindjusa, tatovaže...nekako se uvijek „bojao” da mu nešto neće svidjeti, a povratka nema. Jednom me ptao, ako ofarba kosu preko raspusta pa mu se ne svidi, šta da radi. Ništa sine, sacekas par mjeseci da izraste pa osisas. To „par mjeseci” mu se nije svidjelo.
Bilo pa prošlo, a bilo je uzburkano.
Kontrola mora biti i sto neko rece nismo mi prijatelji, mi smo roditelji a on je dijete. Čak i kad poraste on je dijete i zato i onda dodje kod roditelja po savjet jer oni su STARIJI I IMAJU ODGOVOR NA SVE.

Staatsanwalt,SVAKA TI CAST!!!Ako si to napisao!!!

Softver nije kreiran u na jugu Srbije već u jednoj zapadnoj zemlji. Zašto? Zato sto iako su razvijeni imaju probleme ove vrste kao i svi drugi, u manje razvijenim zemljama. Ovaj problem tema je mnogih debata na zapadu.

*deca nisu identicna jedno prema drugom ko jaje jajetu.

Ugraditi im cip čim se rode, kao kucnim ljubimcima što se ugradjuje :-P

Moja deca su još uvek mala da bih razmišljala o tome ozbiljnije, ali sigurno da će i kada porastu neki vid kontrole (da ne kažem spijuniranja) postojati. Šta zna dete od 12, 13... 18 god.(pa i vise)o zivotu? Ništa. Mozete godinama vaspitavati svoje dete i davati mu smernice, šta je dobro a šta ne, šta se sme a šta ne, ali pubertet ili adolescencija je jedan jako kritican period, kao sto svi znamo. Da ne spominjem i vreme u kojem živimo...

Dacu sve od sebe da sa detetom izgradim takav odnos i uzajamno poverenje, da nikada ne dodjem u situaciju da ih spijuniram. Jer to je polazna tacka i osnova svega -doro vaspitanje. To je i sustina roditeljstava, da dete pripremite za zivot najblje sto umete, a ako to podrazumeva da ponekada zavirite u njegovu privatnost jer ne postoji drugi način da doprete do njega, (zbog osetljivosti perioda u kojem se nalaze) onda je i to u redu. Ne vidim losu stranu te price ako se nadje mera i odgovarajuci pristup problemu.

Eto npr. kod nas u familiji. Decko 13 god. Na kraju prvog polugodista majka mu trazi zakljucne ocene a on kaže da je izgubio knjizicu. Nešto kasnije ona cisteci prasinu nadje knjizicu, lepo sakrivenu ispod kompijutera. Znaci nema sanse da je tu slučajno zapala. Imala je i šta da vidi. Sve same jedinice, dvojke, trojke. Dete koje je do juče imalo samo petice i poneku cetvorku! Ode ona na trening ranije po njega a on -nije tamo. Sacekala je da zaspi da bi mu proverila telefon. A u telefonu poruka: „Ljubavi moja, ne možemo se vise vidjati u mom podrumu...” Piše mu devojka. :))) Ljubi ga majka! ;) I da, još jedna poruka: „ Ljubavi, pa ti si meni prebacio sav svoj kredit, i sada ti nemas :(.”

Ti mu dopunis kredit na mobilnom, a on ga prebaci devojcici. Uplacujes sportski trening, a on trenira ljubav :). Skolujes, a on bezi sa casova i redja loše ocene. I sad će meni neko da kaže kako je loše „spijunirati” svoje dete? Ono jeste, nije nimalo prijatna sit. ali bolje sprečiti nego leciti. Naravno, samo u slučaju da za to postoji osnovana sumnja, preko toga je samo nesigurnost roditelja a ne znaci i deteta.

Eto, a „covek” se samo zaljubio, pa je još i simpaticno, a šta bi bilo da je u pitanju loše drustvo, pa cigarete, marihuana... A jooj toliko problema i zla u svetu a neki se brinu za ugrozenu privatnost deteta. Zaboga, pa možda će se dete i naljutiti, ali će jednog dana biti zahvalno, kao sto sam ja danas svom roditelju.

kada ste stigli do „treniranja ljubavi” u tudjem podrumcetu kako rece loly dragi moji vi ste ODAVNO ZAKASNILI da od svog deteta napravite nešto
-------

kakvo crno spijuniranje, taj koji ume da sakrije knjizicu ispod komjutera i ne ume da se nosi sa svojim jedinicima, NIKADA NEćE BITI DRUGACIJI
ta majka je propustila sve svoje sanse da utice na dete, sada još samo može da moli boga da mu se nešto posreci u zivotu, jer kao sto znamo ovaj je svet, svet LOšIH DJAKA koji uspevaju u zivotu
--------

Pretera ga ali bas bas:)

Deca su ipak samo deca, imaju pravo da grese dok se uce zivotu.
Gresimo i mi odrasli pa dobijemo priliku da se ispravimo, zašto ne bi i oni.
Sve su to faze u razvoju deteta, decije bolesti koje se preleze u hodu a roditelji su ti koji treba da prate svoje dete i usmeravaju u momentima kada primete da nešto nije ok.
Na razvoj licnosti najviše utice porodica ali samo u periodu do polaska u skolu. Kasnije je uticaj okoline isto tako vrlo bitan.
Niko svoje dete neće tek tako pustiti „niz vodu”, posmatrace već od onog trenutka kad pocne sa klincima da se igra ispred zgrade, ako ništa bar pogledom kroz prozor, pa do kasnijih nekih novih situacija.
Svako dete je razlicito, dusica za sebe, jedno će po dolasku iz skole ispricati sve samo do u detalje desavanja, drugo će mama „ispitati” kroz bezazlen razgovor... Svako će od roditelja to prilagoditi na najbolji način.
Pratili su i „spijunirali” i nasi roditelji nas, to što danas tvrdimo da nisu znaci samo da su bili odlicni spijuni pa i danas verujemo u njihovu lagodnost ali da li je bilo bas tako?:)

Nisam ih spijunirala ni kao male ni sad kad su veliki. Ali sam im pricala i pricala i onda ih pustila da idu gde hoće. Mene su pustali da budem dosta samostalna i da sam htela da radim gluposit , mogla sam ali nisam jer me je njiho pricanje zaustavljalo da cinim dosta toga sto su druga deca radila. Tako sam i sa mojima postupala i eto ih , dobra deca ispadose, ne puse ne opijaju se, ne dorgiraju se. Bave se normalnim aktivnostima. Ja ih hvalim ovde jer ih neznate ali u stvanrnosti ih durgi hvale ja slusam.
Ne hvali sam svoje dete previse pred drugima, cekaj kad ga drugi hvale( uskoli, rodjaci, prijatelji) onda znaš da je zaista tako dobro.
A ti ga uvek pohvali privatno kad god nešto lepo uradi još od momenta kad pokupi svoje igracke.

MillyV, zar toga nema van Srbije?

Obično

Da nema tebe ne bih ni znala koliko sam ustvari savrsen roditelj, ovdje na zapadu. :)

nikad i i ništa me nije vise povredjivalo nago kad bih otkrila da me majka spijunira...pretura po mojim ličnim stvarima, pismima, casopisima, knjigama i sl.

Joj precious ja jesi i ti povrijedljive prirode.

Inače, ja nisam imala taj dnevnik, ali jesam tako neku svesku gdje sam pisala pricice, pjesmice, itd. Nekad tudje prepisivala, nekad i nešto svoje bih naskrabala... Nisam ni krila vala tu svesku. Ostavim je ja tako jednom na stolu u dnevnoj (greškom doduse). Kasnije kad sam se vratila kuci, a moja mama u zemlju da propadne. Uzela žena svesku, pa valjda bas potrefila na neku erotsku pricu, procitala. Kaže :„Šta ti ono pišes? I još ostavljas na sred kuce da ti otac nadje.”

Reko', jbg ostavila sam greškom, a ti ako si već uzela da čitaš, onda si trebala da budes spremna i da procitas unutra sto-šta sto ti se možda neće svidjeti... Šta ću ti ja sad? :)

Ah pa nisam se ni ja lijepo osjecala znajuci šta mi je mama procitala, ali šta da se radi... Zivot ide dalje.

Kako se uopste dogodi da tek u knjizici saznate kakve ocene ima?
Kako se dogodi da vam situacija sa skolskom knjizicom koja je izgubljena ne bude sumnjiva?
-------------------------------------------------
Ako je pitanje upuceno meni a ne ovako uopste, odgovor je: ne znam. Jer, kao sto rekoh „kod nas u familiji...” a ne kod nas u porodici.

Svija mi se ovo sto je bombica gore napisala.

Inače ja nisam za citanje dnevnika, sms poruka, e-mailova... Ne bi me zanimao sadrzaj istih. Ali bih volela da znam gde mi je dete, kad odlazi-dolazi, s kim se druzi. Znaci trebao bi mi privatni detektiv za pracenje. ;)

Pricate tu prazne price-
postoje normalna deca i problematicna-

sa normalnom nije problem biti roditelj ali sa problematicnom je horor-

Duznost roditelja je da svoje dete izvede na pravi put-duznost-znaci

a ne da okrece glavu na drugu stranu-
nebirajte sredstva kako da to učinite-važno je da uspete da napravite od tog deteta-coveka koji će sutra da vredi-

Ko je imao priliku mogao je juče na RTS-u da gleda emisiju koja je inače deo serijala iz policijskih dosijea. Tinejdzer, uzoran po svim parametrima i obasut duznom paznjom i postovanjem od strane roditelja, zaljubio se na FB u nepoznatu devojku. Usled nekih trzavica koje su kasnije otkrivene decak je pobegao od kujce i digao ruku na sebe. Možda bi ova tragedija bila sprečena da se diskretno pogledalo u njegov nalog na FB, u njegov mobilni. Jer, tamo je bilo poruka i one sad nazalost mogu da posluže samo kao opomena drugima.

Uplakana majka uporno je tvrdila pred TV kamerama da ništa sumnjivo nije primetila.

Ja ne osuđujem one roditelje koji su duboko ubeđeni da su uspostavili apsolutni kontakt poverenja sa svojom decom. Ali, statistike nas uz psiholosko socioloski presek nemilosrdno demantuju da je to ujedno i pravilo. Kao sto pravilo nije ni nekakva mracna pertpostavka. Dakle, ako ne osuđujem prve onda neću da osuđujem ni one druge koji iz predostroznosti prevashodno i brige potezu i dodatne mehanizme. Ne može da skodi posebno ako se sam pristup oslanja na diskreciju i preventivnu nameru.

U svakom slučaju, i jednima i drugima želim zajedno sa svojom decom miran i bezbrizan zivot, Nut :)

Aom,nije neka novina da se dete vaspitava već od prvog dana.Nije ni novina da mu treba ljubavi,paznje...kako ono napisa-ljuljanja,lego kockica i sl.Nije ni novina da dete najbolje uci iz primera,pa ako se mi kao roditelji ponasamo odgovorno,strpljivo,otvoreno...verovatno će i naše potomstvo biti takvo,osim ako ne bude.Ti si imala sreće(splet gena,natalna karta i šta sve uz to)pa nisi kontrolisala,a možda ti je Bog pomogao jer je video da na tebe ne može da se osoni.
Ovde je reč o kontroli i niko nije toliko lud da to radi tako ocigledno i nametljivo da bi detetu nametnuo neki osecaj krivice i srusio njegovo samopouzdanje,pa da nam dete sa 19 ode od kuce ,kako rece advokat.
Advokat,da sam napisala NEK´ da li bi bila onda Istocna Srbija?Ne ,nisam se prepoznala u tvom postu i lično me nije pogodio.

Šta će ikakvi programi )))) Dok spava ja mu pregledam poruke na telefonu, a njegov facebook znam lozinku, koju je lako pronaći ako se koristi Firefox))) I to sve radim zato što ga volim , i veoma sam iznenadjena da njegovi prijatelji koji su toliko dobra deca , tj pretvaraju se da su dobri, su najgori...Moj sin meni dosta kaže, ali ne sve , ovako znam skoro sve ))) Jednostavno radim ovo , jer moj sin nekoliko puta mi nije reko gde je bio šta su radili, dok drugi roditelji su znali sve , i ispadala sam takoreci budala , šta nisam bila u toku, ovako znam vise od drugih roditelja...I mislim da svaki roditelj treba da spijunira svoje dete ... Koji nije andjeo kako izgleda ...

Sad se setih komsinice i vremena kada smo mi pa i njena deca poceli da izlazimo. Srednja skola. Ceo komsiluk joj se smejao kada pocne kategoricki da tvrdi kako njena cerka nikada ne bi stavila cigaretu u usta. A kako tamo neka deca, sram ih bilo, puse krijuci od roditelja. A mi znamo da i njena cerka pusi, jer smo videli rođenim ocima.

Opet se slazem sa bombicom, jako je lepo napisala o „poverenju, ulogu i riziku”.

Tako je Modesty, to je ono sto i sama sugerisem.
Ako provodite puno kvalitetnog vremena zajedno...znacete sve sto treba da znate.

ako roditelj ima potrebe da ovako (ili na bilo koji način spijunira) znači da je zakazao kao roditelj.

Zaista interesantna tema kao i tako velika razlika u mišljenju.

Za mene postoji samo jedno pravilo - a to je da učinim sve da izvedem svoju djecu na pravi put, žive i zdrave ;)

Privatnost je privilegija koja treba da se zasluzi kad si dijete (a dijete je sve do svoje 18-te godine). Dosta sam toga vidjela, dijete svasta radi a kad to roditelji saznaju onda ne valja taj sto je rekao jer njihovo dijete je perfektno, a kad ga uhapse, onda se hvataju za glavu i traže krivca u svim drugima. Zato je moj zakon: kriv si dok se ne dokaze suprotno.

Ne mislim da ih ucis ničemu pogresnom ako ih monitorujes, jer prvo, oni to i ne moraju da znaju, a drugo i ako saznaju, kad odrastu vidjece da si to radio iz ljubavi. I jedinu lekciju koju mogu da izvuku je da ne rade ono čega će se sramotiti ako iko zazna.

Osim toga, živimo u svijetu gdje ne moras samo da se brines o karakteru svoga djeteta već i s kim to dijete stupa u kontakt. Kasno je kad se već nešto desi, zato moras da napravis zasigurno da znaš sve. Previse djece je ukradeno, silovano i šta sve znam da bi roditelj imao luksuz da pusti sve da ide svojim tokom.