cao,

ja imam i testament i zivotno osiguranje. posto su mi djeca jedini naslednici zivotnog osiguranje a obojica su maloljetna, imam i the trustee koji će da stiti djecu ako bude zatrebalo. inače the trustee mi je advokat po profesiji tako da mi to sluza kao dodatna garancija u slučaju da zatreba.

E blagodarim za taj potez Baksuze...Isti smo po tom pitanju.Ja sam svojoj gospodji takođe rekao,ako se danas sutra meni nešto desi a ti još u cvijetu mladosti,nek neceka ni da me iz kuce iznesu već odma nek zapika nekog.
Ona meni to netreba ni govorit :)))

odlichna tema i topik

temudjin,

Da li si siguran da je bas tako, ja sam čuo da je ovako kod „ne-prvih” naslednika (sve sto nisu žena i deca).
Jel imaš neki link ili tako nešto o ovome. Bilo bi mi malo cudno da je bas tako.

Kažem, ne znam, sve je moguće, ali opet valja proveriti dobro.

Zahvaljujem.

Evo još nečega o testamentu, zašto je bitno imati ga, ali nigde se ne pominje taksa, kao sto neko već pomenu,

http://www.doyourownwill.com/why-do-i-need-a-will.html

Možda najvaznije je upravo to što na taj način određuješ ko će da brine o detetu, u suprotnom brigu, tacnije odluku o tome ko će da brine o njemu, preuzima država.

verujem da u svakoj državi u usa postoje odredjene razlike, kao i u nekim provincijama ovde, ali ovakva prica je moguća samo ako su ljudi bili nepromišljeni i nisu imali testament, nisu pametno sredili vlasnistvo nekretnina dok su bili živi; nisu platili porez za prethdonu godinu (najviše 3 po zakonu ne moras da predas papire o prihodu ovde gde sam ja); razni krediti...ako preziveli clan porodice zna da sada od jednog prihoda ili čak bez (ako preziveli supruznik ne radi) ta dugovanja ne mogu da budu placena, onda sam preziveli supruznik mora neke stvari da proda da bi se dugovi namirili.

zato se kupuju polise osiguranja dok su ljudi živi. za kucu na kredit, za kredit kupis osiguranje u slučaju smrti, bolesti...razna osiguranja koja nisu jeftina kada se skupi, ali mnogo znace kad se nešto ruzno desi.

ako su oba supruznika bila navedena kao vlasnici kuce, kuca definitivno ostaje vlasnistvo prezivelog, osim ako testamentom nije drugacije naznaceno. to se odnosi i na sve ostale nekretnine, biznis itd.

ako su na krstenici deci navedena imena roditelja, kada jedan umre, deca ostaju sa drugim roditeljem. može biti komplikovano ako su deca iz prethodnog braka osobe koja je preminula, a nisu bila zvanicno usvojena od strane supruznika koji je preziveo, ali to su već detalji.

ako oba rodtelja nastradaju, imenovani izvrsilac testamenta (nimalo zahvalan posao jer srediti papirologiju je nocna mora!) je legalno duzan da sve uradi u skladu sa zakonom i najvecim delom prema uputstvima u testamentu. recimo, troskovi sahrane moraju biti razumni iako je preminuli imao neke druge zahteve koji bi bili skupi.

najgore je sa decom ako nema testamenta, odnosno izvrsioca testamenta u zemlji u kojoj su deca živela, posebno ako su deca državljani te zemlje. zato treba otici kod advokata i to pamatno i brizljivo uraditi na vreme jer se može pretvoriti u veću tragediju od samog gubitka clana porodice.

ako su oba supruznika bila navedena kao vlasnici kuce, kuca definitivno ostaje vlasnistvo prezivelog, osim ako testamentom nije drugacije naznaceno. to se odnosi i na sve ostale nekretnine, biznis itd.
====================================

ovo definitivno nije tačno

Primer
Kuca je 1milion
Po praviu sve se legalno deli pola-pola između supruznika(ako drugacije nije navedeno ili je upliv sredstava kao i vlasnistvo striktno definisano)
Ali da krenemo pola-pola

Ako tip nije ostavio testament a na njemu je dakle 500,000 dolara od te kuce, država iz pika potrazuje da joj se plati odma nešto iznad 250,000

Ako žena nema novac da plati kuca ide na bubanj, kad se proda država uzima to nešto iznad 250,000

samo u slučaju Testamenta, državi je jasno ko je naslednik i ne potrazuje 54%
Bez testamenta, DržavA JE TReće LICE koje potrazuje svoj deo

temudjin,

ja te još jednom pitam i tražim od tebe da svoje tvrdnje podkrepis nekim zvanacnim citatima (linkovima). Koliko sam video, taksa na smrt je u USA 45% za svu imovinu preko 3.5 miliona dolara. Za ono ispod nije, da sad ne prepricavam linkove koje sam stavio.

Molim te, nadji nešto cime ćeš da dokumentujes to što tvrdis, sve ostalo je naklapanje po principu rekla-kazala.

mrsolj1971
Zivota ti el ti znaš ukucati na Google „Death Tax”(bez navodnika)

petkana,

zamisli tek kako je bilo nama kada smo dosli u te razne zemlje i poceli da saznajemo jedno po jedno!

a cena osiguranja zavisi od mnogo toga. firmi ima ko kusih pasa, ides u nekoliko, smore te sa milion pitanja i daju ti predracun. za zivotno je važno koliko ima godina osoba koja se osigurava, zdravstveno stanje, broj dece i njihovo godiste, posao (rizik) kojim se bavis i sto šta još. pusaci imaju veću premiju jer su veci faktor rizika; bolesni (zavisi koja bolest) mogu biti i odbijeni (nakon lekarskog pregleda ili će premija biti mnogo veca zbog rizika) ili dobiju neki minimum na koji se koji mogu osigurati.

za razne bankovne kredite zavisi od iznosa, roka na koji se kredit vraca (manji je rizik ako je na 5 godina nego na 20,35 godina recimo); da li je u pitanju biznis ili kuca (biznis je veci rizik jer može i da propadne) itd.

ma komplikovano do zla boga. kada shvatis da su ti advokati i knjigovodje vazniji od bilo čega, a tek koliko njihove usluge kostaju, glava te zaboli.

nema sansi da ti se da neka cifra osim svako pojedinacno u odnosu na to šta sve poseduju, da li su već otplatili ili su pod kreditom; koliko imaju dece, imaju li ženu/muza ili ne; vrednost nekretnina koja se u trenutku smrti „zamrzava” pa ako je trziste prodaje kuca, recimo, u tom trenutku loše, možda će kuca vredeti mnogo manje nego sto bi godinu dve ranije ili kasnije...

kanada je zemlja statistike i sve, pa i cene osiguranja su zasnovane na tome. Za samo par stvari (auto, zivotno, stan) je oko 3.000$ godisnje, a sto vise „posedujes” (poseduju ih banke dok si pod kreditom), vise placas osgiranje.

ovde gde sam ja su mnoge stvari skuplje nego u nekim drugim provincijama. Moj rodjak za noviji auto od mog placa 470$ godisnje u Torontu (kasko), a ja 1.200$. Plate nam skoro iste.

petkana,

zamisli tek kako je bilo nama kada smo dosli u te razne zemlje i poceli da saznajemo jedno po jedno!
-------------

zamišljam i divim vam se...doduse posle xy godina oguglas i shvatis to kao potpuno prirodnu pojavu...

ipak potpuno sam iznenadjena takvim sistemom i totalno mi je nepoznanica...

fakticki covek treba da misli na svoju smrt a još nije dosao ni do polovine svog zivota...

inače ako ti je za utehu osiguranje mojih kola (x2) kosta 500e + 200 porez a nije ni kasko :)

bas tako. polako pocnes da prihvatas. doduse, prvo psujemo, ljutimo se, uzasavamo se nekih stvari, a onda polako prihvatas da je tako. za mnoge stvari shvatis zašto je tako, za neke ne, ali nemas izbora. tako je, verujem, u svakoj zaemlji u koju odes da živis. i svakog dana nešto novo cujes i naucis. nekada kasno, nekada na vreme :)

kako bre da se utesim kad je kanadskih 1.200$ = 907E!? Za jedan auto star 7 godina! Nije najvaznija starost već statistika koja kaže da Tojote traju dugo pa su i mogući ucesnici u nesrecama u duzem periodu i bla bla. Aj sad pomnozi to x2 ako oba partenra imaju auto, pa im i odraslo dete kupi auto (krntiju ili dobar sve prema mogućnostima). Nije bas simpaticno :)ovde su smislili da ne placas godisnji porez na auto ali ga placas kad ga kupis, uracinato u cenu benzina, delova za auto, cenu rada mehanicara,...porez na porez na porez.

kada mi dodju racuni, ja ponavljam mantru: zdrava, si prava si i možeš da radis da zaradis. ta mantra mi ne pomaze mnogo kada mi dodje plata i vidim koliko ima odbijanja za sto šta. a najviše volim što se naše plate uvek izgovaraju u bruto iznosu. zvuci tako veliko i pompezno da je to milina. ali kada na dnu vidis neto iznos dodje ti da pojedes onaj cek!

ma razumem, nego i ja tražim utehu :) održavanje, gorivo, parking = cetvoronozni ljubimac koji mnogo kosta. ali bez njega ne mogu. bez osiguranja ne smem ni u garazu da ga parkiram. znaci cuti i placaj. i ja imam maksimalne popuste, srećom.

nema logike porediti cene zbog razlicitog standarda ovde i u srbiji. jasno ko' dan. kako ljudi uspevaju sa prosecnom platom da voze tamo, ostaje enigma zvana snalazenje.

i sa testamentom može udovica postati sirotica ako nije bila upucena u finansije koj je muž vodio. živi supruznik postaje pravno naslednik dugova ako ih ima. nekada su dugovi (krediti) tako veliki da ti se za krartko vreme dogodi jevrejska kletva: da bog da imao, pa nemao :( ako žena radi, testament uredan, i tada može ostati bez kuce i/ili biznisa jer sama ne može da pokrije troskove te htela ne htela prodaje kucu i nalazi jeftinije rešenje. neki iz divnog zivota zavrse kao podstanari. ali može se covek oporaviti finansijski. to traje, ali može.

ako su polise zivotnog osiguranja bile dovoljno velike one mnogo pomognu da se ne izgubi kuca, da deca ne moraju u druge skole i da ne oskudevaju. malo je takvih. dok smo živi, radimo i mislimo tako će uvek biti (da tako ne mislimo svi bismo se za drvo obesili!), ali moramo i planirati za nedaj boze. ovde sam, čim dosla, naucila jednu frazu koja je zaista primenljiva: on nije planirao da pogresi, već je pogresio sto nije planirao.

sahrane su i ovde za dobijanje vrtoglavice. siromasniji stariji ljudi mogu da kupe malo osiguranje koje će pokriti te troskove tako da ne bace decu u bedak ili da ih država ne sahrani ko zna gde i kako.

Prije par mjeseci sam imala sličnu temu na ovim diskusijama, sjecam se da sam od mnogih diskutanata bila iskritikovana (da ne kažem ispljuvana), osudjivana (crne teme i sl.!) ismijavana... Ali čini mi se da se razmišljanja brzo mijenjaju, valjda ih konkretni slučajevi koji se nazalost sve cesce desavaju navode da se i o ovakvim stvarima trezvenije razmišlja.

obično,

ne znam ko se zatekao na toj temi i kako su komentarisali, ali me ne cudi to što kažeš. mi nemamo tu naviku. imamo kult smrti koji je deformisan, paganski, a isto tako skup.

ovde ti lekar, ako ti otkucavaju poslednji meseci zivota, to kaže (neko lepse neko ruznije), i to bukvalno kaže: da biste imali vremena da sredite svoju situaciju-papire! surovo, ali neophodno.

ja sam 16 godina igrala pipirevku sa mojima ne bih li dobila makar usmeno, kako žele da budu sahranjeni, gde i sl. ovog leta sam ih sve zajedno sa stricem i strinom koji nemaju dece, dovela u situaciju da su morali da mi kažu. rekla im šta ja hoću ako umrem pre njih, da imam testament, da neće snositi nikakve troskove...tajac i očaj na licima! gde ja toliko mladja od njih prva da umrem! rafalno su mi rekli šta hoće, šta je ko već obezbedio...da bih im razbila nelagodu i očaj, dodam u sali: i da mi kada umrem sviraju cigani! nasmejase se i to nekako prođe. meni pao kamen sa srca jer 16 godina to nisam mogla iz njih da izvucem jer bi samo odmahivali rukom i govorili: ma neću o tome da pricam!

:)

Ja se izvinjavam temudjine a i ostalima ovde, možda sam ja zalutao, vidim da ste svi zabrinuti za takse, sto znači da imate prihode i nekretnine koje prelaze 1 milion u vrednosti. Skidam kapu i pozdravljam. Ja nemam toliko, a nisam ni previse star, tako da pripadam grupi koja je exempt iz ovoga. Taksa je za one koji imaju estate od preko 1 milion (u 2011, koliko sam ustpeo da vidim na brzinu), dok je pre bilo 3.5 miliona.

petkana,

nije daleko od istine to što si zakljucila o zaradi ovde.zaradis, ali

za cetvoroclanu porodicu samo avio karte su oko 5.000$, a gde su pare za troskove tamo, poklone i sl. hoćeš da obidjes rodbinu, malo na planinu ili more. brdo para.

naravno da ima i onih kojima to nije mnogo, ali sve vise ljudi želi da ode na pravi odmor. da ih neko sluzi, pazi i mazi; da ne putuju po 20 i vise sati i budu nedelju dana bolesni zbog vremenske razlike (i tako u oba pravca), ali mnogima su roditelji tamo, braca i sestre i onda i želiš i moras.

Da li je u USA obavezno da testament bude napisan od strane advokata ili postoje neke opcije da sami sastavimo i potpisemo pred nekim svjedocima?
Šta je sve obično obuhvaceno u testamentu, osim toga kuda sa djecom u slučaju smrti?

Vltava dole te niko ziv nerazumije...Ja sam pre nekoliko godina takođe dao za karte 5.000$(cetveroclana porodica) i još toliko sam dao obilazeci rodbine, a umesto da se odmorim ja se vratim kuci polomljen ko konj,neispavan,razocaran ma syeban do bola.
-------

e to bi već mogao da bude poseban topic...

jedne godine je mom muzu pukao film nakon 1500 eura potrosenih na poklone za obe porodice...sledeći put nikom nismo odneli ništa...
kako su se tad mnoge stvari iskristalisale...

:)))

http://www.youtube.com/watch?v=BHc3cURhUyo