Lijepa prica o tome kako je nekada bilo. Danasnjoj djeci je Bozic postao materijalni praznik... samo odbrajavaju dane do poklona. Moji malisani vole nas Bozic zato što će da vide sve svoje male rodjake i rodice i ostalu familiju, ali i zato što svi od njih donose djeci po poklon. Sa muzeve strane su nasa djeca jedini malisani, tako da je jedino sto ih za ovaj decembarski bozic interesuje - pokloni. Ne pomaze ni to što oko nas na sav glas bruje reklame i prica o kupovini, poklonima, Deda Mrazu, itd.

Ali da ne ulazimo u probleme konzumeristickog drustva :), nešto me drugo ineresuje kad se već spominje Deda Mraz - da li ste vi vjerovali u Deda Mraza kad ste bili mali i da li ucite svoju djecu da vjeruju u njega? Ja nikada nisam vjerovala da je on stvarni lik, nego jednostavno ciko koji se obukao u kostim i dijeli paketice u maminoj/tatinoj firmi :)

Glupo mi je da lažem svoju djecu, tako da njima kažem da je Deda Mraz lik iz Bozicnih prica i da je postao iz price o jednom jako darezljivom covjeku koji je davno živio i poklanjao siromasnima za vrijeme bozica. Jednostavno sam ga predstavila kao jednog od simbola Bozica. Znaju da poklone dobijaju od nas, baka, deka i ostale familije, a ne od nekog debelog dede u crvenom odijelu :)

Kako vi?

Pa na Bozic se i daje,.i to 6 januara po Novom kalentadu.

Čak u Nemackoj i sirom Spanije i Portugala iako su rimokatolici postoji obicaj da se deca daruju 6 januara novog kalendara koj pada na 25 Decembar starog iz razloga TRI Mudraca sa Istoka koji su darovali Isusa Hrista u kolevci
Odatle i sva prica o darivanju za Bozic

Ovo danas i taj Deda Mraz sa tom belom bradom i crvenom odecom, saonicama itd itd je bukvalno izum Koka Kole.

Jao kriska, sad si me potsetila kako smo i mi, sestre i brat, dugo verovali da nam dolazi deda mraz, dok jedne godine tati nije ostalo malo vate na bradi pa smo ga provalili...:)))
Doduse, nije ni cudo sto je uspevao kad smo mrtvi pospani cekali da odzvoni ponoc, naše vreme za krevet je tada bilo posle crtanih a to je bilo negde oko pola osam...:)

Nemam ja ništa protic toga,..ali ovo danas je tolika komercijala da prosto pocinje da smrdi

Secam se da smo se mi kao deca radovali snegu i samoj novoj godini, radi igra, raspusta, kicenja jelke, svog tog sarenila i sjaja
Nekako bombona je bila u to doba godine u mnogo sjajnijem papiru nego obično,..ili nam se to cinilo
Pokloni su bili u korpici zamotani u nešto sjajno, ali nije bio bitan poklon koliko taj praznicni osecaj

danas je to sve nekako izgubilo dusu i pretvorilo se bukvalno u potrosacki 'krejz'. Deci vise nije bitan osecaj nego 'to je ono kada se dobije mnogo poklona'

Ne kupujem u prodavnicama gde bilo gde postoji natpis „Happy Holidays”,..samo „Happy Christmas”
Vidim ove godine ovamo je izbila prava frka oko toga. Ljudi su vise isfrustrirani tim politickim podobnostima da se eto zaboga neki musliman, budista, ili qrac-palac ne nadje uvredjen ako ima samo Happy Christmas.
Sve vise nestaje ono „Happy Christmas” a sve vise „Happy Holidays”.
Izgleda kako primecujem ove godine takođe ogromna vecina bojkotuje prodavnice sa „Happy Holidays”,..sto me i iznenadilo i obradovalo

evo nisam pravilno ni spelovala – valjda je Kwanzaa, a ne Quanza :)))

nije bilo djeda mraza kojeg nisam mogao prepoznati, mada sam vishe obracao paznju na pakete

kako su samo mirisale narandze, tih 70-tih godina:))

A zašto neko Temudjinu dade minus na konstataciju da je Deda Mraz izum Coca Cole? To jeste tako, negde početkom 60tih, čini mi se, on je bio jedna od prvih reklama Coca Cole. Posle toga se ustalio u americkom narodu, pa proširio na celi svet.
Deda Mraz, inače, nema nikakve veze sa Bozicem, ideja je bila u Svetom Nikoli (Santa Claus od Sant Nicolaus), koji je bio poznat u dotadasnjem hrišćanskom svetu kao neko ko deci donosi poklone. Opet po predanju po kome je Sveti Nikola pomagao sirotinju i krisom joj ubacivao novac u kucu. A onda prebacen u vreme Bozica, jer je u tom istom hrišćanskom svetu (koji je u Americi tada bio vecinski) darivanje na Bozic bilo deo tradicije.
Pa sad da se pomire svi imigranti koji su naselili Ameriku u poslednjih nekoliko decenija, da se komercijalizuju stvari, da se prodaje roba porosackom drustvu i sto vise svi izjednace, a niko ne oseca povredjen, imamo Deda Mraza kojeg poznaju sva deca sveta, imamo Happy holidays a ne Christmas itd...tim putem valjda covecanstvo ide napred...

I ja sam tačno djeci prikladno za uzrast ispricala o Svetom Nikoli, pojednostavljeno kao sto gore rekoh: „tako da njima kažem da je Deda Mraz lik iz Bozicnih prica i da je postao iz price o jednom jako darezljivom covjeku koji je davno živio i poklanjao siromasnima za vrijeme bozica.”

A ovog crvenog Deda Mraza sam predstavila kao jedan od simbola Bozica koji je proizasao iz price o Svetom Nikoli. On je danas bukvalno dio Bozicnog branding-a. Kao takvog meni je glupo da varam djecu da je ta komercijalna bajka istina.

Znate šta je meni najgore od svega – to što roditelji najcesce ubjedjuju djecu da je Deda Mraz pravi da bi bili poslusniji. „Ako ne budes dobar nećeš dobiti ništa od Deda Mraza”... ili „Moras da me slusas ili će te Deda Mraz staviti na listu nestasne djece”... umjesto da uce djecu pravilnom ponasanju iz pravih razloga (npr. „ne smijes da tuces sestru jer to nju boli i ima bolji način da rijesite svadju”, kažu „ako budes tukao sestru Deda Mraz ti neće donijeti poklon”).

Samo da potvrdim da je Temudjin u pravu.
Dzed Mraz je stvoren od industrije koka kola.
I dan danas ima amerikanaca koji vjeruju u njega i do svoje 17-te god.

Sv. Nikola je bio vrlo bogat covek a svo svoje bogatstvo tajno je podelio siromasima,...ali to nije prica o bozicnim poklonima.

U to vreme Judeja je bila pod rimskom vlascu, pa je rimski car naredio da se popisu svi stanovnici Judeje. Zato je svako morao da ode u mesto svoga rođenja, kako bi bio upisan u carske knjige. Zato Josif i Marija odose u grad Vitlejem, odakle je bio Josif. Kako je to bilo vreme velikog praznika, a i zbog popisa je doslo mnogo sveta, nigde nisu mogli da nadju mesta, ni glavu da sklone, pa odose izvan grada u pecinu gde su cobani sklanjali stoku od nocne svezine.

I tu, u pecini, rođen je Isus Hristos, Car Slave i Spasitelj sveta.

Te veceri i Jerusalim su dosla tri mudraca sa istoka. Raspitivali su se gde je Car judejski koji se tek rodio. Oni su krenuli na put, svaki iz svoje zemlje, jer su po starim knjigama i pojavi neobične zvezde(Betlehemska zvezda) na nebu videli da je doslo vreme da se na zemlji rodi Mesija, sto znaci Spasitelj. U Jerusalimu je vladao car Irod i on se veoma uplasi kad ću vesti o rođenju cara Izrailja, pa je smislio pakleni naum i rekao mudracima neka idu da se poklone tom novom caru, a kad se budu vracali, da svrate kod njega i o svemu ga obaveste.

Mudraci, Gaspar, Valtazar i Melhior, koji su devet meseci sledili cudnovatu zvezdu, dodjose do pecine, gde je u slami spavao Bogomladenac Hristos. Oni su se poklonili Bogomladencu. Prvi je prisao Melhior, starac duge bele kose i brade, koji je Hrista darovao zlatom, kao Cara. Drugi, Gaspar, „crven u licu”, mlad i bez brade, darova mu tamjan, kao Bogu, a treci, Valtazar, crne koze, predade Bogomladencu Hristu na dar smirnu, kao Prvosvesteniku i ucitelju. Ova trojica mudraca bili su predstavnici tri glavne rase ljudi. Tako su se, preko njih, Hristu poklonili svi ljudi. Već pri samom rođenju Hristovom pokazalo se ono sto je kasnije u Jevandjelju zapisano, da neće biti Izrailjaca i Grka, već će svi u Hristu biti jedno. Mudraci se u povratku nisu vracali u Jerusalim, jer ih je andjeo naucio da se vrate drugim putem, i tako izbegose zlog Iroda.

Bezazleni i neuki pastiri, koji su napasali svoja stada u blizini pecine, pouceni od andjela, a videvsi neobičnu zvezdu, dosli su da se poklone Spasitelju. Sv. Vladika Nikolaj kaže: „I dan-danas najiskrenije se klanjaju Gospodu Isusu, Bogu i Spasu, najprostiji i najmudriji ovoga sveta.”

Irod nije mirovao i hteo je svakako da unisti to Dete, zato je andjeo javio Josifu da odmah uzme Dete i mater Njegovu i bezi u Misir.

Dok se nebom i zemljom orila angelska pesma: „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!”, pod sjajem velikih trepcucih zvezda jedna mala porodica sklanjala se od zlih ljudi odlazeci u izbeglistvo. Onaj ciji su dolazak generacijama prorokovali i iscekivali, nije dosao u sjaju i sili, nego kao siroti maleni decak, rođen u stalici, zato su ga i poznali samo ljudi cista srca. Kako onda, tako i danas.

Što se tiče ukrašavanja božićnog drveta, da li ste ikada pročitali ovaj biblijski tekst:

„Jer su običaji tih naroda puka ništavnost samo DRVO POSEČENO U ŠUMI, delo ruku tesarovih, ukrašeno srebrom i zlatom, pričvršćeno čavlima i čekićima da se ne klima. Poput palme stoje uspravno, nalik na ptičja strašila u vrtu...” Jeremija 10,3-4.

Tuzno je sto su u svesti dece, a i odraslih, pojmovi voleti i kupiti izjednaceni i imaju istu vrednost. Sve sto je u zivotu najvece, najlepse i najsvetije se niti prodaje niti kupuje. Ali se daruje i deljenjem postaje vece. To je ljubav.

da, Deda Mraz tj taj belo-bradati stari deka u crvenoj odeci sa saonicama i Rudolfima itd itd je glavom i bradom I U CELINI izum Koka_Kola Korporacije,..svidjalo se to vama ili ne,.

---------

sad je meni jasno zašto ja u mojim secanjima nemam deda mraza...moji nikad nisu kupovali koka-kolu...to je kod mene u kuci bilo strogo zabranjeno... :))

elem, stvarno nemam secanja na deda mraza...niti mi je iko od ukucana pricao bajke o deda mrazu, niti su me sa njim ucenjivali...nisu ga ni spominjali...jednostavno tome se nije pridavao značaj...

moj jedini „deda mraz” bila je mama... kako je moj rođendan na katolicki bozic, ona bi se trudila da stigne 24-og u noc i da 25-i doceka sa mnom... uvece bi me spakovali na spavanje, mama bi me i onako probudila kad bi stigla a moja soba bi bila puna poklona...boze koliko je to radosti bilo, samo kad se setim...pa satima bi isprobavala sve sto bi mi donela, sutradan isla po komsiluku da pokazem igracke koje mi je kupila...u kuci bi vladalo vanredno stanje 2 dana...

a ako se 1-og januara pod jelkom pojavi još koji poklon koji mi nije predat za rođendan...pa tek tu mojoj sreći nije bilo kraja...

lepa i bezbrizna vremena su to bila...

a jel se secate odlaska po poklon paketice u firmu gde su roditelji radili...

šta nisi bila normalna, pa meni i dan danas kupuju... :)
doduse sve cesce čujem frazu: idi kupi šta hoćeš...

eto ti ga na...ubise i deda mraza...
a možda bi mogao da postane baba mrazica...žene su bezopasnije :)

Ja kad sam bio klinac isao po paketic kod dzed mraza i kaže on meni...Sjedi sine kod mene u krilo.
Reko:Bjez Dzede nebudi peder :)))

Ja vjerujem u Djeda Mraza, u Andjele, u Svetog Nikolu, u Isusovo rođenje, u Vile i Vilenjake, u Bozic Batu...

Eto neka mi još neko zamjeri sto ih sve „strpah u isti kos” a ja ću odmah da vam odgovorim:
vjerujem u sve što ne čini ljude zlobnim, u sve sto je miroljubivo i unosi male radosti i u svakodnevi zivot, sve sto izmami osmjeh i natjera nas da se podsjetimo na druge ljude...

Ne vjerujem u Sotone, Djavole, Zle Duhove... jer ne želim da oni postoje. Ali i pored toga sto u njih ne vjerujem oni su tu i daju često znakove ode sebe (ratovi, nesrece, bolesti...)

nova godina i deda mraz?? jel su to tvoji teski komunisti?
deda mraz jeste koka kola izmišljotina i to iz 1920neke. pre toga je svaka zemlja imala nešto svoje za bozic naravno, ko slavi novu godinu u ovakvom stilu sem komunista koji su hteli da proteraju bozic.

jelka, deda mraz - odlike modernog zapadnog bozica (jelka je isto tako relativno nova izmišljotina ali ne komunisticka, verovatno protestantska).

u srbiji bozic, bozic bata.
na severu evrope je bila bozicna koza.
u nemackoj na jugu christkind, na severu sveti nikola, itd.

anikica, imaš pravo, zato se u sloveniji, holandiji, itd još uvek uglavnom daruje za sv. nikolu, a manje za bozic.

temudjin, secam se i ja tog darivanja u nemackoj, to jest kao deca za tri mudraca smo isli od kuce do kuce i dobijali pare ili bombone.