Matične ćelije i u masnom tkivu?
Prvi rezultati laboratorijskog istraživanja obavljenog na miševima pokazali da je masno tkivo rezervoar matičnih ćelija. Stručnjaci najavljuju analize ljudskih masnoća i nadaju se da će uskoro pronaći alternativu za „proizvodnju” krvi iz matičnih ćelija.
Masno tkivo nije samo rezervoar masnoća, već se u njemu nalaze i hematopoetske matične ćelije, i to u velikoj količini, pokazali su rezultati istraživanja obavljenog na miševima u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja.
Hematopoetske matične ćelije slične su ćelijama koštane srži i mogu se modifikovati u imunološke ili neke druge ćelije, prenele su svetske agencije.
Sledi istraživanje na ljudima, a ukoliko se dokaže da i ljudsko masno tkivo sadrži hematopoetske matične ćelije to bi moglo predstavljati novinu u proizvodnji krvi.
Trenutno se ćelije krvi proizvode samo od matičnih ćelija koštane srži, čije je uzimanje komplikovano i invazivno, dok masnog tkiva ima dosta i do njega se lako dolazi i uzima uzorak.
Iako je upotreba matičnih ćelija u lečenju brojnih bolesti još velika nepoznanica za lekare, veliki broj stručnjaka u svetu radi na rasvetljavanju detalja o ponašanju tih specijalnih ćelija u različitim uslovima.
Plombama odzvonilo?
Francuski naučnici kreirali su gel koji podstiče ćelije obolelog zuba da počnu da se umnožavaju. Laboratorijski testovi pokazuju da oštećenja od karijesa relativno brzo zamenjuje zdravo zubno tkivo, što plombe i zubarske bušilice može učiniti delom prošlosti.
Gel koji može izazvati ponovni rast obolelih zuba za samo nekoliko nedelja uskoro bi mogao da plombe pošalje u zasluženu penziju.
Osmišljen u Francuskoj, gel podstiče ćelije zuba da počnu da se umnožavaju. Zatim se formira novo, zdravo zubno tkivo koje postepeno zamenjuje deo zuba koji je oštećen karijesom.
Francuski istraživači navode da su laboratorijski testovi potvrdili da su neophodne samo četiri sedmice za potpunu ponovnu „izgradnju” oštećenog dela zuba.
Gel sadrži hormon melanocit (MSH) koji luči hipofiza, žlezda veličine zrna graška smeštena iza korena nosa. Za MSH je odavno poznato da igra veoma važnu ulogu pri određivanju boje kože - što ga više imamo koža, ali i tkivo su nam tamniji.
Rezultati nedavno sprovedenih studija ukazuju na to da taj hormon takođe učestvuje u stimulisanju obnavljanja kostiju. Budući da su kosti i zubi veoma slične strukture, tim naučnika sa Nacionalnog instituta za zdravlje i medicinska istraživanja ispitivao je da li taj hormon može da stimuliše i rast zuba.
Zaključci do kojih su naučnici došli objavljeni su u časopisu Udruženja američkih hemičara ACS Nano.
Ukoliko gel počne masovnije da se koristi u borbi protiv kvarnih zuba osim plombi deo istorije mogla bi da postane i zubarska bušilica koja mnoge odbija od redovnijeg odlaska kod zubara.
Kvarenje zuba izazivaju bakterije koje nastanjuju usnu duplju a hrane se šećerima koje unosimo u organizam. Kada se bakterije zakače za zubnu gleđ pokreću proces demineralizacije i pretvaraju šećer u štetnu kiselinu koja nagriza zubno tkivo.
Već decenijama glavni „lek” za šupljine u zubima je bilo bušenje još većih rupa i njihovo ispunjavanje različitim materijalima.
Strah od odlaska kod zubara donekle je opravdan kada se uzmu u obzir bolovi i neprijatnosti kojima je pacijent izložen kada sedne na zubarsku stolicu. Iako plombe zaustavljaju dalje kvarenje zuba nekada se desi da se razlabave pa je neophodno da se postupak ponovi.
Novi način popravljanja zuba je bezbolan. Eksperti veruju da bi nove zubne ćelije bile bolje i dugotrajnije rešenje.
Popravljen zub kao nov
Francuski stručnjaci pomešali su određene količine melanocita i supstance poli L-glutaminska kiselina. Ta kiselina često se koristi za transport lekova kroz organizam jer je otporna na supstance koje mogu neutralizovati dejstvo medikamenata pre nego što dobiju priliku da deluju. Takva je, na primer, želudačna kiselina koja može sprečiti dejstvo mnogih lekova.
Supstanca koju su naučnici dobili zatim je pretvorena u gel koji se može lako naneti na posebne ćelije zubne pulpe koje mogu da podstaknu rast zubnog tkiva.
Do sada nije bilo načina da se te ćelije aktiviraju nakon što su oštećene usled razvoja karijesa.
Istraživači su utvrdili da gel može da podstakne rast novih ćelija kao i proces njihovog povezivanja. To je izuzetno važno jer se na taj način stvaraju čvrsta zubna pulpa i gleđ koji zub čine potpuno zdravim.
U odvojenom istraživanju, naučnici su laboratorijskim miševima na obolele zube nanosili isti gel. Posle samo 30 dana šupljine na zubima potpuno su nestale.
Učinak gela se još ispituje, ali naučnici veruju da će u narednih nekoliko godina početi njegova upotreba.
Profesor Demijen Valmsli, koji je naučni savetnik pri Britanskoj asocijaciji zubara, smatra da je gel interesantna novina na polju stomatologije, ali da je malo verovatno da će moći da popravi oštećenije zube.
„Ima mnogo uzbudljivih novina u našoj struci, a ovo je svakako jedna od njih. Ali, iako sve izgleda odlično, trebalo bi ipak sačekati rezultate kliničkih ispitivanja”, objasnio je Valmsli ističući da će dejstvo gela najverovatnije biti ograničeno na male površine oštećenog zuba.
Intervju - dr Miodrag Stojković, prvi evropski naučnik koji je klonirao ljudski embrion - nastavak članka etika i kloniranje
Limitiranje naučnika
Retko naši naučnici požele da se vrate u Srbiji kada jednom uspeju u svetu. Ponajmanje bismo to mogli da očekuje od čoveka koji je prvi u Evropi klonirao ljudski embrion i koji tek ima nameru da ono što je do sada uradio i što će uraditi, iskoristi za lečenje do sada neizlečivih bolesti. Dr Miodrag Stojković se vratio u Leskovac. I ne samo to - uspeo je da uz brojne prepreke koje su mu postavljene ipak otvori bolnicu za veštačku oplodnju, koja je, kako sam kaže neophodna ne samo Srbiji već, ponajviše, jugu Srbije na kom zdravstvo znatno kaska za Beogradom.
1. Fakultet ste završili u Srbiji koja nema baš istaknuto mesto na mapi svetskih medicinskih dostignuća a potom ste doktorirali u Nemačkoj gde je kloniranje zabranjeno. Kako se dogodilo da sa takvom predistorijom postanete jedan od najvećih stručnjaka za tu oblast?
- Mislim da je upravo ta činjenica imala dodatni uticaj na moje dalje školovanje, usavršavanje i formiranje kao naučnika. Moje školavanje u Srbiji je verovatno i bilo presudno jer sam imao divne nastavnike koji su mi usadili ljubav prema biologiji, na fakultetu sam imao Prof. Soldatovića, Popeškovića, Pantića (naš akademik), asistenta Zimonjića (sada vrlo uspesan u USA) od kojih sam dosta toga naučio. Sa tim znanjem sam bio neko ko je više nego obrazovan i spreman na dalja usavršavanja. Zato su moje šanse bile ekvivalentne Nemcima, Englezima, Amerikancima ili nekoj drugoj naciji, tim mladim ljudima sa kojima sam zajedno radio i sa kojima sam morao konkurisati za projekte i pozicije. Drugi značajan factor u mom životu je zajednicki rad sa Prof. Ekhardom Volfom i Dr. Valerijem Zakhartcenkom sa kojim sam zajedno radio u Minhenu i imao mogućnost da udjem u vode rane embriologije, kloniranja, biologije celija, genetike koristeći životinjski model koji od Engleske primenjujem na ljudski. Sve u svemu mislim da kada na jedno solidno srpsko znanje dodate izvesnu dozu gladi za daljem saznanjima i našeg inata rezultati ne izostaju.
2. I pored mnogih objašnjenja veliki broj ljudi još uvek pri pomenu pojama „kloniranje” zamišlja pet Majkl Kitona u holivudskom hitu. Možete li za naše čitaoce da još jednom objasnite razliku izme|u reproduktivnog i terapeutskog kloniranja?
- Najveći problem nas naučnika je objasniti da se znanje i naučni fakti ne dobijaju preko Holivuda i usput rečeno stvarno loših filmova na tu temu. Kloniranje je tehnika koja nam omogućava da prenesemo genetske informacije nekih bolesti u plastičnu šolju. Znači iz jednog kloniranog embriona dobijate milijardu matičnih ćelija koje nose istu getentsku informaciju kao i pacijenat. Te matične ćelije se koriste za proučavanje te bolesti sa namerom da nađeteuzroke dotične bolesti. Sa druge strane, reproduktivno kloniranje ima za cilj dobijanje beba sa ciljem da zadovolje neku pogrešnu fantaziju: da se tim putm oživi ili produži život nekoj dragoj osobi. U zemljama u kojima je terapeutsko kloniranje dozvoljeno ovo drugo je zabranjeno i to tako treba da bude širom sveta.
3. Uvek ističete da bi reproduktivno kloniranje trebalo zabraniti, ali ste jednom prilikom izjavili da se bojite da će do toga ipak doći. Mislite li još uvek da postoji ta opasnost?
- Postoji i ona je izražena putem pokušaja jednog kipriote i jednog Austrijanca koji uporno žele realizovati reproduktivno kloniranje. Za takve ljude, ne mogu reći naučnike, ja nemam razumevanje.
4. [ta sve može da nam pruži terapeutsko kloniranje i koje bolesti bi na taj način mogle da se leče?
- Ukoliko bi efikasnost terapeutskog kloniranja bila takva da možemo da dobijemo veliki broj linija matičnih ćelija, mogli bismo da prilagodimo terapiju pacijentu po onoj poznatoj: terapija matičnim ćelijamam po krojačkoj meri. Međutim, za mene je ta individulana terapija daleko budućnost. Po meni značaj terapeutsko kloniranje je u mogućnosti dobijanja matičnih ćelija iz bolesnika koji ima neku naslednu, genetičku bolest a ta bolest pogadja ogroman deo ljudske populacije. Recimo neke nasledne nervne bolesti, šecerna bolest tipa 1 se sve više svrstava u bolest koja je prozrokovana genetskim poremecajima... U prvu ruku, ja ne želim da dobijam matične ćelije iz kloniranih embriona da bi ih odmah vratio pacijentu, već želim da pročitam tu genetsku šifru koja izaziva bolest i prekinem lanac nastanka bolesti. Sve to možemo da naučimo uz pomoć modernih molekularnih, biohemijskih i ostalih tehnika i biologije matičnih ćelija.
5. Ukoliko bismo zanemarili religiju, politiku i sve ostalo što otežava vaš rad - za koje vreme bi moglo da se na|e rešenje za te bolesti?
- Tačno, problemi su svi ovi navedeni faktori koji limitiraju broj naučnika koji bi se bavili ovom vrstom posla. Kada bi nas bilo više, bili bi brži, ovako je vrlo teško praviti neku prognozu jer to zavisi i od vrste bolesti. Za neke bolesti imaćemo vrlo brzo rešenje (recimo za povrede nerava ili kičmene moždine) ali za neke sigurno ne pre 5-10 godina. Tu mislim na bolesti srca, Parkinsonovu, Alchajmerovu, šecernu bolest...
6. Na koji način bi, recimo, mogle da se leče povrede kičmenog stuba? Na pacovima su već dobijeni pozitivni rezultati?
- Embrionalne matične ćelije imaju sposobnost diferenciranja u više tipova (200) ćelija uključujući i ćelije nervoga tkiva. Jedan od tih tipova je dobijen već u laboratoriji i sa uspehom se koristio kod životinjskog modela. Pacovi koji nisu bili u stanju da uzimaju hranu prednjim ekstremitetima ili da se penju po kavezu, mogli su nakon terapije. Očekuju se novi poduhvati u ovoj i idućoj godini na ljudima, pacijentima koji imaju povredu kičmene moždine. Problem kod ove terapije je to što samo osobe koje pate od svežih povreda imaju šansu za uspešnu terapiju, ali sam ubeđen da će naučnici naći rešenje i za taj problem.
7. Na žalost religiju i politiku ipak ne možemo da zanemarimo. Ako nam religija s jedne strane nameće etičku dilemu da li u embrionim matičnim ćelijama ima života, ostaje nejasno zašto s druge strane postoje zemlje koje se protive vašem metodu, mada je u njima dozvoljena veštačka oplodnja? Zar je humanije baciti a ne upotrebiti embrion?
- Ovo je vrlo lepo pitanje jer kod ove dileme i diskusije prestaje svaka zdrava logika. U zemljama, na sreću sve manje i manje na ovom svetu (Nemačka, Austrija, Italija), dobijanje matičnih ćelija iz viška oplodjenih embriona nije dozvoljeno pod izgovorom da ne smemo koristiti te embrione jer oni nisu u stanju sebe da zaštite i zato ih ne smemo uništiti da bi iz njih dobili matične ćelije. Ono što oni nikada ne kažu je da je sudbina tih embriona kanta za otpatke jer ih niko, zaista niko neće: ni roditelji (jer su višak), ni filozofi, ni etičari, ni crkva...Naučnici ih žele jer je suludo baciti nešto što je izvor ćelija koje menjaju medicinu. Na sreću, u ostalim zemljama (skoro sve ostale zemlje EU i sveta), ti embrioni se daju u naučne svrhe jer je potencijal tih embriona i ćelija dobijenih iz njih suviše veliki da bi se on ignorisao. Jedno od opravdanje za gore navedene zemlje koje imaju problem sa logikom je njihova istorija, mada je i to lažni argumenat jer mi govorimo o nečemu što nema nikave veze sa drugim svetskim ratom, mi govorimo o lečenju ljudskih bolesti.
8. Ko su još vaši oponenti? Pretpostavljam da vaš rad nije dobra vest za farmaceutske kompanije?
- Moji najveći oponenti su neinformisani ljudi, gluvi i slepi za dalji napredak medicine ili koji se napredka plaše. Farmaceutska industrija nije protiv matičnih ćelija, i sami ih koriste i žele sve više i više jer putem njih mogu da se unaprede istazivanja na novim supstancama ili lekovima. Moto matičnih ćelija u u farmaceutskim kućama je: ne koristite zamorca kao čoveka odnosno čoveka kao zamorca.
9. Šta je za vas granica koju nikada ne biste prešli?
- Reproduktivno kloniranje.
10. Kao jednu od opasnosti terapeutskog kloniranja istakli ste da se sa njim ne krene pre vremena. [ta to tačno znači?
- Znači da smo mi tek na početku, da moramo unaprediti i poboljšati i na kraju ucitiniti sigurnom i efikasnom terapiju matičnim ćelijama. Za sve to su potrebne duge i opsežne laboratorijske pripreme. Ovo je mlada disciplina, setite se, od kraja prošlog i početka ovoga veka.
11. Odlučili ste da se vratite u Leskovac. Da li će vam zakoni koje imamo limitirati uslove za rad?
- U Leskovcu treba da se radi na veštačkoj, vantelesnoj oplodnji. To bi bila specijalna bolnica koja bi pomagala ljudima koji prirodnim putem ne mogu da imaju decu..Nikome a naročito meni ne pada na pamet da tamo radim nešto što nije u sklopu zakona. Mislim da Leskovcu i Srbiji treba takva specijalna bolnica jer ako pogledate kartu Srbije videćete da takve ili slične ustanove postoje uglavnom na severu zemlje, južno od Beograda malo ili nikako. Sa druge strane zakoni su tu da se donose i menjaju i samo će od nas zavisiti da li želimo ići korak ispred drugih. Ja sam ubeđen da je Srbija mesto gde se nauka i medicina unapredjuju ali samo od nas zavisi kojim tempom. Zakon ne bi trebao da bude kočnicar moderne medicine i da sprečava stavljanja Srbije, za par godina, u vodeći položaj.
12. Čak i da se zakonske prepreke uklone postoje li materijalni uslovi da se ovde obrazuje centar u kome biste mogli da radite i postoje li stručnjaci koji bi mogli da vam budu parneri?
- Naravno. Za moj projekat u Njukaslu sam dobio sa 4000 funti, pre mog odlaska 9,7 miliona funti. Ukoliko su regulacije jasne, ideje i rezultati dobri, uspeh i ulaganja neće izostati. Naši centri i stručnjaci koji rade na VMA, beogradskom, niškom, kragujevačkom ili drugim centrima su tu. Mladi ljudi koji žele da se uključe u projekat su tu. Moja želja je veća nego ikada. U razgovoru sa našim političarima, lekarima, naučnicima vidim da smo svi zajedno i saglasni, pa hajde da i mi počnemo. Neka bude skromno ali ako ne počnemo nikada nećemo napredovati ili biti prvi.
