Kad mi sin kaže: pao sam na ispitu.
Kažem: super... budem bas onako „hladno radosna” i pitam ga kad je sledeći rok

Kad me muž nazove i kaže: imao sam udes.
Ja pitam: je si li povrijedjen, je li neko drugi povrijedjen... Tak poslije, kad vidim da je samo zagrebao ogledalo ja mu „spremam osvetu” zbog pretrpljenog straha i spremim mu obavezno ribu za rucak (ne voli ribu!)

Kad me svekrva nazove i kaže da je svekar opet u bolnici zovem zaovu i bolnicu da čujem koliko je ozbiljno...već smo par puta jurili kao ludi („na samrti je!”)... nešto sam „nepovjerljiva”

Kad mi radna koleginica kaže da smo zabrljali sa nekim izvjestajem pa se musterija zalio ... onda sam „sumnjicava” i cekam zvanicni izvjestaj sa svim faktima, ne uzimam zaozbiljno rekla-kazala

... svaki put reagujem drugacije, ali se u sustini koncentrisem na VIJEST i na sve okolnosti te neophodne mjere koje slijede zbog te vijesti a ne na onoga ko je vijest donio.

precious, uzela si mi riječ iz usta :)

Zavisi kakva losa vest. Ako se ne daj Boze radi o nekoj teskoj bolesti, ili još gore o smrti nekog rodjaka ili prijatelja, to svakako neko mora da saopšti.
Nije ni malo lako ni onom koji to treba da saopšti, ni onom koji to treba da cuje.

Kada se radi o glupostima i tracevima, ulazenju u nečiji privatan zivot... to me apsolutno ne zanima i u startu presecem onoga ko zapocne takvu temu.
Doduse, ja se i ne družim sa takvim ljudima.

Evo jedne poucne anegdote iz doba velikog Grckog filozofa, Sokrata:

Jednog dana neki poznanik srete Sokrata i upita ga:

„Znaš li šta sam sve čuo o tvom prijatelju?”

„Trenutak” - odgovori Sokrat

„Pre nego mi ispričaš, voleo bih da prođeš jedan brzi test:

”jesi li to što mi želiš reći prosejao kroz tri sita?„

”Tri sita?„

”Da„ - odgovori Sokrat

”Pre nego ispričaš neke stvari o drugome, dobro je da uzmeš malo vremena i proseješ ono što želiš reći.
To nazivam test od tri sita!
Prvo je sito Istine.
Jesi li proverio da je istinito ono što mi želiš ispričati?„

”Ne, nisam video, samo sam čuo kako pričaju.„

”Dobro! Ne znaš, dakle, je li to istina.

Probajmo iznova: pokušajmo prosejati drugačije, sada ćemo uzeti sito Dobrote.

Ono što mi želiš ispričati o prijatelju, je li nešto dobro?„

”Ne, baš suprotno! Čuo sam kako se tvoj prijatelj loše poneo.„

”Dakle, želiš mi ispričati loše stvari o prijatelju, a nisi siguran jesu li istinite.
To i nije baš ohrabrujuće!

Još uvek možeš proći test, jer je ostalo još sito Koristi.
Je li korisno da mi ispričaš sve što je moj prijatelj napravio?„

”Korisno? Pa i ne, ne vjerujem da bi ti to moglo koristiti.„

”Dakle„ - zaključi Sokrat,
ono što si mi hteo ispričati nije ni istina, ni dobro, ni korisno,
pa, zašto bi mi to uopste saopštio?”

izvini ali ja još uvek brojim.. odrubljene glave.. javim se kad .. zavrsim.:)))

E pa Lea, to je već nešto drugo. Mislila sam da se pitanje odnosilo na obične traceve, ogovaranja, ulazenja u tudju intimu.
Te stvari me apsolutno ne zanimaju i kad čujem tako nešto, potpuno sam nezainteresovana i suzdrzana.

A ovakvih slučajeva, koje ti navodis, nagledala sam se x puta.
Ljudska sujeta nekada nema granica.

Ja bih zaista bila veoma ljuta na svoje prijatelje, ako bi znali nešto loše o mom detetu, a da mi to precute.
Vise ih ne bih ni smatrala za prijatelje.