kažu da u svakome od nas spava bar jedna zivotinja i sto je prije nadjes u sebi to ćeš biti zdravija osoba!
Ja sam iz porodice vukova! Vuk ili vucica. često lutam sam i tražim lovinu ali volim da se držim i copora, kad mi mrsko da stalno budem na oprezu od neprijatelja. Mada zivot u coporu ima isvoje mane, jer se oko lovine znaju zadobiti ujedi i od vlastitih clanova copora.

U skladu s našim individulanim sposobnostima i sobenostima, mi vucice odgajamo mladuncad. Moji su uceni da ne napadju nejako,samo dobru lovinu i to u zraku, prvi, nikako cekati da ostali vukovi napate pa jestisa zemlje! To nikako, strgo kaznjivo.

Naravno neke moje vucice vuku gene hijena iz ranijih ukrstanja pa tako se i ponasaju i tako njihova mladuncad. Kruže oko žrtve i cekaju da se skljoka a onda fiesta. Krka se jede se, hvali se lovom i sposobnoscu prezivljavanja.

I zna se da vukovi žive u teskim uslovima, uvijek na oprezu.
Međutim, doslo do neke neravnoteze, svemir se pomaknuo i u moje loviste se usetao jedan LAV.

Lijen, samo lezi i posmatra, nekad ja zerizm, on zaurla, bilo je i tuce, odmjeravanje snaga i hitrine. Rane i na Lavu i na VUKU, svako se povuce usvoju pecinu dok ne zacijeli...