Wer den anderen liebt, lässt ihn gelten, so wie er ist, wie er gewesen ist und wie er sein wird.

Amen

na tvoju temu da kažem sledeće

nisi ti njih ostavljao već su one tebe

tvoju „pamet” studiram svaki put kad dodjem na sc i mogu ti reci teško ćeš se skrasiti

pitat će starost di je bila mladost (narodSka)

katastrofa

Kompleski - kompleksi.
Vidi se da još kafu nisam popila ;).

Dobro Munjoslava, ja znam da ti nikom ništa ne veruješ.
Verovatno polaziš od toga da su svi lažovi, kao ti što si?

---------------

ovo je sc

samo looda osoba vjeruje likovima sa interNjeta

tjao i druzi se lepo sa tom blejzi personom (sad imaš ko će ti daje podrsku samo da nebude da je sam sebi dajes)

Control freak...ne Pajser nema toga u mom okruzhenju.
Ali kako si uspeo da sve tri imaju/imale taj nagon?

Da kako da ne ima svuda ali eto trenutno nema ...bilo je.Nije im bilo lako obe strane patile.
Problematiku mogu samo da nagadjam ili se vodim po tudjim primerima.
Nemam licnog iskustva da bih ti eto pripomogla zashto se to deshava?

E sad podvarak...ja spremam jer tako volim a to je sa guscija mast i sa curetinom.Beli luk proleti kroz onu presu...nema vishe sitnog seckanja,imamo sad pomoć u kuhinji shto se tiče luka i crnog i belog.
Zanci ja volim podvarak sa flekicama,curetina i krompir pire.

Znaci ove beskrupulozne, o kojima sam gore pisala?

je l' kontrol frik kad pokusava da te ubedi kako se pravi hleb od pirincanog brasna?
a pri tom ide za tobom i kontrolise... :)))

muž bre...mama je još gora od njega, ko da ga ona rodila...
naspavao se, nahrkao se i sad je cio i odmoran za zezanje krize :)))

pravim hleb i nešto mi se cudno ponasa, eto ga on da udeli svoj doprinos u pravljenju hleba...
trebala sam da ga pustim da on umesi...
(sto je najgore radi to bolje od mene, al' ne priznajem ni mrtva) :))

e sad se pravi lud kad mi je hleb naras'ao...a drzao mi predavanje do pre pola sata...

ne sekiraj se, moj će da kaže ako hleb uspe da je to zato što je on usao u kuJnu i blagoslovio ga... :)))

Ja se izvinjavam ali opet moram da se vratim na pod'varak!!! Sad će da me oterate do dj;;;la, ali izgleda svi me hvale po kuvanju a niko mi u lice nepricha istinu, a ko zna možda me i ogovarasju kad odu:)

Ovako, ja na shporetu sve izdinstam kupus sitno i tanko izrezan (većinom sladak ponekad kiseo jer nekiselim kupus) lukom dosta belim i crnim, celer, pershun, rendanu shargarepu, iseckanu papriku, jedan ceo krompir, lorber, biber, soli, i suva rebra ili suva kolena(valjda se tako zove), kad mu se dusha izdinstala, onda stavim u tepsiju i u rerni možda oko pola sata.

KAKO SPREMATE PODVARAK!!!

big-bang, meni ovo tvoje sa svim i svacim, a pogotovo sa slatkim kupusom vise lici na neki djuvec nego na podvarak. koliko znam podvarak je uvek sa kiselim kupusom..

bax, imamo isti problem.. to sa masnim i taj rad. zato praktikujemo „podvarak u obradi”.. tj. red prsnog kiselog kupusa, red (malo) pirinca, red kiselog kupusa i odgore meso ili kobaje. sve prekrijemo folijom i krckamo u rerni do besvesti.. odnosno dok ne pocne da mirise.. tek onda skinemo foliju, dodamo malo ulja ako bas skripi pod zubima i zapecemo.. pirinac pokupi vodu (ponekad je treba i dodati u toku kuvanja pod folijom), a i kupus u kombinaciji sa malo pirinca nam je laksi za stomak.. gazda je ciras, a ni ja nisam daleko..

onaj przen u serpi, čak i ako nije previse mastan (obozavamo i taj) uvek platimo kiselinom, bolovima u stomaku.. i pomaze samo soda bikarbona u ogromnim kolicinama.. taj i ne jedemo ako nema pire krompira ili nešto da ga ublazi.

E da, u podvarak ne ide ništa ,od tog silnog povrca.Mora da ostane cist ukus kupusa :)
Bax, potpuno ista stvar i kod mene.Ne uljim mnogo, a podvarak bas mora malo da pliva..Doduse, pravila sam ga dva puta i to po inostranstvima. Da se pravim važna:) Svi su jeli osim mene:)
Kupus uopste, mora vise da se zamasti, kao i boranija . Naucili me Italijani:)

ubise se italijani od kiselog kupusa, jel:)
ma to je za boraniju bilo
a ovo drugo za sladak i kiseo kupus, su me naucile neke naše, dobre duse:)

Imam iskustva, al' koja mi korist? :-)

Sjecam se kad smo gledali 'Spavajuci s neprijateljem'... Dzulija napokon pobjegne od onog muza-manijaka, a moj bivši će ti meni: „Vidi kurve! Covjek je obozava, a ona bjezi od njega! Sad će on, jadnik, misliti da se ona utopila.”

Možda si ti u početku veze tako povjerljiv, govoris sve šta radis gdje ides, kuda, šta i onda kad zenska pukne na tebe ti se onda okrenes tajanstvenosti a ona pobudali i konta šta ovaj sad laže i muti.

Kolega, je li ovo nama dijeli minuse neka od tvojih ili onaj 'moj'? :-)

Meni je najbolja izjava bila: „To nije u redu! (moje odbijanje da se pomirim par godina poslije razvoda) Ja sam htio da te ubijem SAMO kad si rekla da ćeš da me ostavis!”

Tu ja upadam sa: „Nisi ti prijetio da ćeš mene ubiti nego si mi u detalje objašnjavao KAKO ćeš mi zaklati mamu, tatu i brata, a mene ostaviti da crknem od bola za njima!”

A on će ti: „Eto vidis, sama priznajes da te CAK nikada nisam ni htio ubiti i opet nećeš da se pomiris!” :-))

boze, s kim ste vi bili u braku! ne mogu ni da zamislim..

a ovo na telefonu sam ja bila.. i stvarno mi nije bilo bitno i stvarno sam pomislila da se auto pokvario.. cekala sam ga da rucamo zajedno.. nekako, možda sam medved, ali nikad ne sumnjam.. a i nisam imala posebnog razloga.. oboje pozurimo kuci, a ako se negde zadržavamo, javimo se. šta ja znam.. sa muzem, a i u vezama pre.. bitno mi je poverenje..

zaboravio si ovo: - OK, uzivaj, a kad dodjes pricaces mi. cao cmoka

sve pre toga je bilo da ga ne gnjavim dugim razgovorom, a i bila sam gladna pa...:)))

lepo ja rekoh, uopste mi nije jasno s kim ste vi to živeli. ljubomoru jednostavno ne razumem. bol da izgubis nekog, razocarenje, prazninu .. to da.. ali ljubomoru i pracenje, kontrolisanje, scene, ne daj boze pretnje.. uopste ne razumem.

razumem i da se neko posvadja pa onaj koji je nadlajan pozeli i samar da udari (al nemoj da udari.. gadno bi bilo da udari) ali ono „udavicu te na spavanju”.. taj bi me video samo dok krisom ne spakujem stvari i dok mu rmpalija velicine trokrilnog ormana posteno ne pripreti.

bas prebirem po setjanju da li je ovaj moj ljubomoran.. al kako i da bude ljubomoran kad ja sve izlaprdam i gde sam bila i šta sam radila i gde ću da idem i šta ću da radim.. al si me spasao.. umem ja njega da iznerviram.. da davim jedno isto petnaest puta ili ga zaebavam.. pa se utjuti.. ume da tjuti i tri dana.. a ja onda da se ujedem za doope.. ne volim kad se neko ljuti.

al si me opet uplasio.. ja ne umem da ucutim.. tj. ucutim ja, budem besna ko ris i kažem da netju vise s njim da pricam, al sutra se probudim pa laprdam ko i uvek, zaboravim da sam ljuta. evo pitaj moju cerku da li je tako.:))

evo i tebe davim, a nemam zašto da budem ljubomorna na tebe. svasta.:)))

nemam pojma ne svalerisem se a ni TV ne gledam tako da nema problema

da znate da ste me zainteresovali. uopste ne mogu da shvatim koji je to profil ljudi. znaci, smatraju sebe manje vrednima, nesigurni su, a imaju izrazenu zelju za posedovanjem. zašto bi inače kontrolisali?

pa ako si manje vredan, ako mislis da ćeš ostati sam ako te sadasnji/a ostavi, sto nisi fin i ljubazan, tolerantan?

to je izgleda otirac koji bi da vlada.. podivljali otirac? jesam li dobro shvatila?

Temi, tako nešto je i moj tata jednom rekao, a ja sam odmah pomislila na svoju tuznu sudbinu :-) Ne slazem se sa tim. Ima dobrih momaka i za jednog takvog sam sada (i nadam se ostatak zivota) udata.

Jovanka, duga je to prica, ali ću pokusati da ti objasnim u par crta. Moj bivši i ja smo se upoznali u srednjoj skoli, zaljubili i vjerili 2 mjeseca kasnije (toliko mu je trebalo da ustedi za prsten, inače bi mi i ranije). Nismo se odmah vjencali jer je trebalo skolu zavrsiti, pa vojsku, pa faks, pa nije bilo posla.

Sve to vrijeme smo dnevno provodili između 4 (kad su ispiti) i 24 sata dnevno, a najcesce dvanaestak. Gledali smo samo jedno u drugo, ništa nas drugo nije zanimalo. Vidjela sam da mu je otac naopak (napao komsinicu jednom jer je pozvala njegovu ženu na kafu, pratio svoju ženu kolima kad ide s posla), ali bivši je uvijek pricao kako je to uzasno i kako mu majka pati. Cijelo to vrijeme ja nisam vidjela ništa cudno u tome da smo izgubili sve prijatelje (svi su bili dosadni, pokvareni ili glupi), da me kod zubara, doktora, na faks, svuda on vodi. Meni je i trebao samo on.

Sve je to funkcionisalo dok nije krenuo u vojsku. Tad su pocele optuzbe kako ja uzivam dok se on pati, tako da godinu dana nisam ni izlazila iz kuce osim do faksa. Maltene me ubijedio da ću ga prevariti ako izidjem sa drugaricom na kafu. Svaki dan sam mu pisala. Pisao je i on meni i zvao telefonom (ako se nisam mogla javiti, odmah se sumnjalo šta ja to mutim), a isla sam mu i u posjete par puta mjesecno. Cuvam ta svoja pisma. Prije par godina sam ih citala i u svakom ja nešto objašnjavam i pravdam se iako ništa nisam uradila loše.

Poslije vojske je bilo opet kao ranije, ali onda je poceo rat, izbjeglistvo, inostranstvo... On se u svemu tome pogubio i od najboljeg momka na svijetu (kako su mislili svi koji su nas znali jer kad nije bio sa mnom stalno je pricao o tome kako sam divna) pretvorio se u nekog ko je mogao reci stvari koje sam već napisala. Njegova majka mi je na kraju rekla da bjezim jer se njen sin pretvara u kopiju svog oca. Geni ili način odrastanja, ko će mu ga znati, ali nije nimalo prijatno kada vidis lice koje volis iskrivljeno od ludila.

Svaka ta zivotna prica je drugacija. Kod mene je bilo kao sto Jovana kaže velika ljubav, ali sa tragicnom greškom. Onda ides od sumnjanja u sebe, u njega, u zdrav razum, a kad napokon uvidis da ne možeš ništa popraviti i da moras bjezati, tu je strah da ne ubije nekog tebi dragog. Svaki dan u crnoj hronici bude takvih slučajeva.

I da, i ja sam se promijenila i to mnogo. Nije isto upoznati nekoga sa 17 i sa 40 godina, ali mislim da je presudnije to što sam upoznala nekog ko potice iz srećne porodice.

Kada si iz okruzenja gdje se mama i tata vole i sve rade za djecu, ne pada ti na pamet da koristis nečije slabosti, čak i ako ih ima. Važno je junastvo, ali je još vaznije cojstvo :-))