A gde su tek procenti za svalere i svalerke. Taj podatak nije dostupan ;)

Kada sam pomenuo strepnju mislio sam na MSN ili bilo koji drugi sličan program za prijem i reprodukciji audio/video sadrzaja dok on traje online između dvoje sagovornika. Na čega mislim vidi se lepo iz ove adrese;

http://tinyurl.com/24fc6bf

Danas bukvalno sve može da se snimi i sacuva. Samim time i upotrebi/zloupotrebi bez našeg znanja.

Dakle, koliko ova saznanja doprinose kod vas jednoj opustenijoj interakciji.

I ja imam sve cesce sličnu dilemu; što se uopste javljam bilo gde.

Laku noć.

Muškarac (28) je na internetu objavio intimne fotografije 30-godišnjakinje i poslao ih njenim roditeljima jer je prestala da mu daje novac za koji ju je ucenjivao, saopštila je zagrebačka policija.

Žena je ucenjivaču jednom isplatila 1.000 eura, ali je muškarac tražio još.

Nakon št je odbila ponovno da da novac, on je objavio njene intimne fotografije a ona njega prijavila policiji.

Intimne fotografije muškarac je poslao roditeljima 30-godišnjakinje i na društvenoj mreži otvorio profil pod njenim imenom s kompromitujućim sadržajem.

Dvomesečna ucena okončana je privođenjem muškarca na zagrebački Županijski sud.

http://tinyurl.com/3x8cxdt

Srbi imaju bogatu maštu kada je seks u pitanju. Svoje seksualne fantazije veliki broj, međutim, ostvaruje samo pomoću SMS poruka, koje u kasnim satima objavljuju televizijske stanice širom Srbije. Zašto je to tako, da li su u pitanju taktika, stidljivost, perverzija ili avanturistički duh, pokušala je da otkrije ekipa novinara. Posle više iscrpljujućih noći provedenih ispred televizora, reporteri su odabrali su nekoliko najzanimljivijih poruka i odgovorili na njih.

Prvo „otkriće” je da na dobar broj poruka niko ne odgovara. Tim „esemesovcima” je verovatno hrabrost iščilela. Sledeće na šta su reporteri naišli su poruke „stidljivih” lakih dama. „Udovoljila bih galantnoj gospodi uz dobru nadoknadu”, „Možete doći u bilo koje doba dana i noći, ali uz adekvatno plaćanje koje košta od 20 do 40 evra” i „Otvorila sam dućan, muškarci pazite, šećer je poskupeo, Nina”, samo su neke od poruka „stidljivica”.

Jedna od interesantnijih poruka bila je ova vrlo kratka i „poslovna”: „Radim oral.” To je za reportere Kurira bio i izazov. Odgovorili su na nju i dobili adresu stana u kome se „radi oral”. Ustanovili su da se iza ove jasne poruke krije vrlo simpatična mlada devojka, koja je na pitanje koliko njen „rad” košta, odgovorila: „Ako vam se ne dopadne ne morate ni da platite!” Za „informaciju” su platili hiljadu dinara.

Zanimljivo je da se iza velikog broja seksi poruka potpisanih ženskim imenom kriju homoseksualci. Kada „okrenete” broj, u većini slučajeva čujete veoma prijatan muški glas koji u laganom razgovoru otkriva svoje opredeljenje. Pa, ko voli nek izvoli.

U „reci” poruka homo i biseksualaca, na kraju se našla i poruka reportera. Novinari su ubacili „lovac poruke”: „Momci, sama sam kod kuće. Ko pošalje najlepšu poruku, biće nagrađen dobrim seksom, Mila” i „Imam praznu gajbu, devojkama garantujem divlji seks”. Verovali ili ne, čim su poruke „prošle” na TV ekranu, počeli su da stižu odgovori. Bilo je tu svega. Pošiljaoci su se prosto utrkivali ko će da bude perverzniji. Nema razlike, podjednako su drski i muškarci i žene. „Skrati sebi muke, uzmi ga u ruke, pa ga nežno takni, usnama primakni, preko njega jezikom kreni i uživaj u peni”, samo je jedna od poruka koje su stigle reporterima.

Ekipa je na kraju izabrala tri „SMS devojke” i uz kafu u jednom beogradskom kafiću se susrela sa njima. Jedna od njih je uporno tražila seks na brzinu. Samo je želela da „odmah vodi ljubav” i ništa drugo. Druge dve su došle zajedno. Bile su drugarice koje su samo htele „čašicu razgovora”. SMS poruke su im, kako su rekle, zvučale uzbudljivo, pa su rešile da se jave. Na žalost one prve, ali i ostale dve devojke, ekipa Kurira morala je na drugi zadatak, pa nijednoj od njih nije mogla da ispuni želje.

Iskustvo drugih

Prema rečima dvojice prijatelja iz jednog od beogradskih predgrađa, nesvakidašnji seksualni doživljaj imali su baš zahvaljujući TV SMS porukama.
- Bili smo u mom stanu i gledali TV. Smejali smo se ludacima koji šalju perverzne poruke. Ipak, svidela nam se poruka: „Išle bi na piće, ali nemamo s kim, Nena i Kaća.” Odlučili smo da se javimo na „oglas” - priča jedan od njih dvojice, dok drugi nastavlja:
- Posle kratkog razgovora, dogovorili smo se da se nađemo na „njihovom terenu”. Otišli smo u stan jedne od njih. Kada smo stigli, na stolu je već bila servirana večera. Dok smo pričali i smejali se već „izlizanim” šalama, „merkali” smo jedni druge. Tada je jedna od devojaka ustala i odvela mog drugara u sobu. Druga je prišla meni. Odmah smo „prešli na stvar”. Na rastanku, devojke su nam rekle da se nećemo više videti. Njihovi muževi su bili na poslu, a one su htele samo jedan mali provod.

(D. B. S.)

ŽENE ŽRTVE ... Mobilni telefon postao je poslednjih godina glavno oružje ucenjivanja, a zaljubljene žene su njegove najčešće žrtve

MOBILNI KAO ORUŽJE BIVŠIH LJUBAVNIKA!

Tekst iz Pressa „Zanimanje ucenjivač” podstakao nekoliko Kragujevčanki da prijave da ih ucenjuju bivši ljubavnici

Nakon okončanih ljubavnih veza, za dve Kragujevčanke život je postao pakao jer su obe bivšem dragom dozvolile, tokom dana nežnosti, da ih nage slika mobilnim telefonom. Obe su ucenjene da će fotografije osvanuti na internetu.

Od jedne ljubavnik ucenjivač traži isplatu putnih troškova tokom viđanja?! Od druge bivši momak traži seksualne usluge na poziv. Ove dve mlade žene obratile su se kragujevačkoj detektivskoj agenciji „Ozna” nakon pisanja Pressa o ljudima kojima je ucenjivanje jedino zanimanje.

Mobilni telefon postao je poslednjih godina glavno oružje ucenjivanja, a zaljubljene žene su njegove najčešće žrtve, kaže detektiv Živorad Jovanović, koji je bio šokiran brojem poziva koje je dobio nakon teksta „Zanimanje ucenjivač” objavljenom u Pressu.

Slike na sajtu

- Najpre je došla žena ranih tridesetih godina, udata i majka dvoje dece. Ucenjuje je muškarac sa kojim je imala vanbračnu vezu na letovanju u Budvi. On je naše gore list, a živi u Francuskoj, gde je oženjen. Za mesec dana, koliko je žena bila na moru, dolazio je u Budvu i odlazio za Francusku nekoliko puta. Ona se krajem leta vratila kući u Kragujevac, a ljubavniku rekla da je više ne zove. Ljut zbog odbacivanja, tražio joj je 5.000 evra za putne troškove koje je imao tokom leta!!! Kada je rekla da novac nema, zapretio joj je fotografijama na kojima je naga. Posle samo nekoliko dana te su slike osvanule na poznatom sajtu za upoznavanje, zajedno sa njenim imenom i brojevima fiksnog i mobilnog telefona. Uputio sam je da najpre slučaj prijavi policiji, a njega upozori da je to krivično delo zbog koga može ići u zatvor. Ucenjivač je obećao da će fotografije skinuti sa sajta, a ona se nada da ih već nije poslao na adresu njenog poslodavca, kako je najavio! Ova žena radi na odgovornom mestu, a ako bi se sve saznalo izgubila bi ne samo muža, nego možda i posao - kaže detektiv Jovanović.

Gore nego da traži pare

Istog dana obratila mu se devojka od 20 godina. Nju bivši momak takođe ucenjuje fotografijama na kojima je naga. On ne traži novac za putne troškove niti bilo kakav novac. Njegova je ucena odvratnija, kaže detektiv.

- Taj mladić devojci preti da će njene fotografije staviti na internet ako ne bude sa njim imala seksualni odnos svaki put kada on to poželi. On je samo pozove telefonom i kaže joj gde i kada da dođe. Zapretio joj je da će isto učiniti i ako ona nađe drugog momka i rekao joj da će biti slobodna tek kada je on više ne bude želeo. Samo mesec dana pre toga obratila mi se isto tako mlada klijentkinja koju je bivši momak ucenjivao na isti način - golišavim fotografijama. Ona se slikala naga, držeći jastuk na licu, a on je onda u kompjuterskom programu „fotošop” sa druge fotografije skinuo njeno lice i namontirao ga na fotografiju na kojoj je ona naga. Ni ova devojka nije smela drugog momka da nađe dok joj to ne dozvoli ucenjivač - svedoči detektiv.

Tehnika napreduje, ucena sve više

Detektiv Živorad Jovanović navodi da je ranije jednom u nekoliko godina imao slučaj u kom su žene ucenjivane kompromitujućim fotografijama.

- U poslednjih godinu dana imao sam desetak ovakvih slučajeva, koji su kao požar krenuli nakon što skoro svako ima telefon sa kamerom. I na mobilni se može primeniti ono što je Emil Zola davno prokomentarisao - ljudi su često kao zveri i uzalud smišljaju savršenije izume, kada će se i tim savršenim izumima opet koristiti kao zveri - kaže Jovanović.

Haker optužen za iznuđivanje seksualno eksplicitnih video snimaka
datum 25.06.2010, 00:50 AM

Santa Ana, California, SAD - Iako neuobičajen, zanimljiv oblik sajber-kriminala ovih dana mogao bi da dobije sudski epilog.

Luis Mijangos (31) uhapšen je u utorak pod optužbom da je iznuđivao seksualno eksplicitne video snimke od žena, od kojih su neke maloletne, čije je kompjutere prethodno inficirao štetnim programom.

Prema optužnici, Mijangos je koristeći peer-to-peer-sharing mrežu podsticao svoje žrtve da download-uju i potom na svojim kompjuterima pokrenu izvršne fajlove koji su bili zamaskirani kao popularne pesme. Kada bi žrtva preuzela i pokrenula fajl, haker bi preuzeo kontrolu nad zaraženim kompjuterom i zatim preuzimao sa hard diska intimne slike i druge inkriminišuće podatke svojih žrtvava.

Kada bi kompromitujući materijal dospeo u njegov posed, Mijangos bi ucenjivao svoje žrtve preteći im objavljivanjem materijala i zahtevajući od njih još eksplicitnije video sadržaje.

Optuženi je izjavio da je sva ova dela počinio u dogovoru sa partnerima svojih žrtava koji su navodno želeli da provere vernost svojih lepših polovina. Takođe, priznao je svoju pripadnost bandi hakera koja je učestvovala u prevarama sa kreditnim karticama.

Smatra se da je zarazio preko sto računara, ucenjivao 230 žena, od kojih su 44 maloletne. Za ovo delo, ukoliko tužilaštvo uspe da dokaže optužnicu, zaprećena je maksimalna kazna od dve godine zatvora.

Anatomija Fejsa (I)

6. 1. Lažne grupe i profili

Lažni profili su nastavak lažnih blogova a na Fejsu su dobili i potencijalno zlonamernu primenu, pošto su takvi novi ,,blogovi'' povezani. Jedna od najpoznatijih prevara na blogovima bila je vezana za blog Kejsi Nikol. Srednjoškolka sa Srednjeg zapada, vesela kao i sve tinejdžerke, saznala je jednog dana da boluje od leukemije. Čitav život joj se promenio. Onda je otvorila blog i počela da vodi javni dnevnik. Vremenom su milioni ljudi dolazili da čitaju ono što je pisala o svojoj borbi protiv bolesti. Dve godine su joj pružali podršku, slali poklone, i bodrili njenu majku. Onda je jednog tužnog internet dana Kejsi izgubila bitku. Mnogo ljudi ju je žalilo, forumi i blogovi bili su preplavljeni porukama tuge. Nakon nekoliko dana, ljudi su počeli da sumnjaju. Njena mama nije primala poklone, nije dala adresu, a sahrana nije bila javna. Brzo je otkriveno šta se desilo. Ne samo što Kejsi nikad nije bila bolesna, nego Kejsi nikad nije ni postojala. Čitave dve godine, žena koja se predstavljala kao njena mama, uspešno je zamajavala internet javnost.

Postoje i drugi primeri. Toni DŽonson, vlasnik vebsajta i bestselera, imao je još tužniju priču. U detinjstvu su ga roditelji tukli, dovodili svoje prijatelje da ga siluju, zabranjivali mu da spava i jede, sve dok mu jednog dana nije dozlogrdilo i pobegao od kuće, u dom porodice koja ga je usvojila. Ali, onda je saznao da ima sidu. Pa je objavio autobiografsku knjigu koja je postala bestseler. Naravno, ne postoje dokazi da je on ikad postojao.

Ili Šila Morison, koja je 2000. godine dobila otkaz kao dobrovoljni vodič u Everquest onlajn igri. Dan kasnije, njena prijateljica saopštila je da je Šila, koja je izgubila majku sa 15 godina a dete sa 16, izvršila samoubistvo. Zapanjena internet zajednica koja ju je dugo poznavala, nekoliko dana kasnije saznala je da nikakvog samoubistva nije bilo, kao što verovatno nikad nije bilo nikakve Šile Morison.

Kad ljudi nemaju svoj život, a voleli bi da ga imaju, i istovremeno ih mrzi da otvaraju nalog na Second life ili nekoj drugoj ,,role playing'' igrici, onda prave lažne blogove ili profile.

Postoje i drugačiji primeri. Nakon šest godina zamajavanja milionske blogerske publike, objavljene knjige (,,Guide to Men'') i tv adaptacije bloga, Belle de Jour (blog ,,Diary of a London Call Girl'') je zapanjenoj britanskoj javnosti objavila da je ona zapravo dr Brooke Magnanti, koja je u posao prostitucije i blogerske vode ušla jer nije imala novac za doktorske studije. Nakon što je postala doktor, prekinula je sa honorarnim poslom, a onda više nije mogla da izdrži teret anonimnosti.

Izgleda da zasad na Fejsbuku postoji samo jedan primer zlonamernog otvaranja naloga. Osamnaestogodišnjak iz Viskonsina otvorio je lažni nalog u kojem se predstavio kao devojka i stavio lažne slike da potkrepi priču. Uz pomoć tog naloga (zapravo, verovatno uz pomoć tih slika) ubedio je više od trideset dečaka iz svoje škole da mu pošalju svoje obnažene slike, a onda ih ucenjivao pretnjama da će te slike objaviti, ukoliko ne pristanu na seksualni akt sa njim. Uhapšen je početkom godine.

Postoje i primeri otvaranja profila postojećih ličnosti. Iako je ovo vezano uglavnom za kopiranje poznatih ljudi, ima i onih koji to rade nekome iz svoje okoline, iz zle namere ili iz nepoznatih razloga. Na internetu postoji nekoliko svedočanstava žrtava takvih ljudi, a postoji barem jedan primer koji se završio na sudu, nakon što je grupa ljudi u septembru otvorila nalog u ime školskog druga, sa njegovim slikama, i umesto njega postavila profil sa zlonamernim porukama.

Prave prevare su vezane za Fejsbuk grupe, jer se tu zapravo nalazi novac. Ili one barem služe kao dobro sredstvo reklame. Tako je Tiketmaster (otprilike nešto kao Bilet servis) postao sumnjiv kada je njegova grupa dobila više od 150 hiljada fanova. Ubrzo se otkrilo da je firma poklanjala 5 dolara vredne kartice za kupovinu ukoliko se prijave na fan listu, i time povećaju posećenost i skrenu pažnju na sebe.

Još jedna anegdota sa lažnim profilom grupe je daleko bezazlenija, i vezana je za inteligentnu marketing kampanju. Vlasnik naloga je objavio da je pronašao izgubljenu digitalnu kameru, koja je puna slika lepe plavuše, a onda objavio slike te plavuše sa molbom da se pozivi za učlanjenje šalju svim prijateljima, da bi pomogli da se ,,devojka ponovo poveže sa svojom kamerom'', jer ona ,,zna šta da radi sa njom''. Nakon što je grupa dobila nekoliko hiljada članova, otkrilo se da je devojka Vendi, h-model jednog porno sajta, koji je našao zgodan način da se promoviše.

Prave prevare sa grupama vezane su za ,,milionske grupe''. To su one grupe tipa ,,Kladim se da mogu da nađem milion ljudi koji leti vole da se kupaju u moru''. Ili grupe tipa ,,pomozimo malom Peri da ozdravi. Kojem Peri? I kako mogu da mu pomognem učlanjenjem u neku grupu? Među njima su i one grupe koje obećavaju novi izgled Fejsbuka, novi Fejs mesindžer, ili mogućnost da se sazna ko posećuje vaš profil, dakle sve one koje ciljaju na sticanje velikog članstva na osnovu prevare. Uzgred, postoje i duhovite podvarijante ovakvih grupa, recimo ,,Pomozimo detetu rođenom sa dve ruke da mu izraste treća''.

Postoji nekoliko načina na koje vlasnici ovakvih grupa stiču korist za sebe. Prvi se uglavnom tiče onih manjih grupa, koje nisu ,,milionske''. Takve grupe traže instalaciju nekog softvera, i obaveštavanje prijatelja pozivnicom u grupu i za to obećavaju neku, ne-novčanu, nagradu. Softver je u najvećem broju slučajeva virus.

One druge, veće grupe, funkcionišu zbog istog cilja kao nekada (možda i još uvek) ,,lanci sreće'' koji su slati mejlovima. To su oni mejlovi koje smo dobijali od nepoznatih ljudi, u kojima se tražilo da poruku pošaljemo barem desetorici prijatelja, i da će nas nakon toga, i zbog toga, obasuti božanska svetlost, sve će nam odjednom dobro krenuti i živećemo kao u snu. Onaj ko poruku ne pošalje, neće dobro završiti. Zato što nije bio dobar. I drugi slični mejlovi (najave virusa, druga upozorenja, razna obaveštenja, pa čak i potraga na nestalim osobama) imale su cilj skupljanje mejl adresa sa što je moguće više strana.

Ove grupe funkcionišu na sličan način. Administrator grupe od nekoliko stotina hiljada ili milion članova iznajmljuje deo svoje moći da pošalje isti broj poruka u jednom trenutku. Neki od njih se čak javno reklamiraju na forumima. Jedan od njih čak ima i javni potpis, u kome tvrdi da je vlasnik grupe od pola miliona ljudi, i zainteresovanima nudi slanje poruke za tričavih 800 dolara. Pored toga, ukoliko imaju i mejl adrese velikog broja ljudi, postoji i cena i tržište za njih. Jedan od načina upotrebe je skupljanje podataka. U sistemu velikih brojeva, i takve informacije imaju tržište. Trebalo bi razmisliti o tome pre učlanjenja u grupu recimo, ,,Peticija da Fejsbuk instalira ,dislike' dugme''. Pitanje je koliko vlasnika grupe zaista interesuje koje će dugme Fejs da instalira, i koliko vlasnike Fejsa uopšte briga šta on misli o tome.

Postoje i grupe koje su po broju članova negde između pomenutih grupa, s tim što se ne bave ni virusima, ni trgovinom mejl adresama. Primarni cilj je proizvodnja ,,viralnog efekta'', u kome bi na najbolji mogući način iskoristili mrežu za marketinšku promociju i širenje svesti o nekom proizvodu. Najnoviji primer za to bi mogao da bude domaća grupa ,,Estrada iz doba Jure''. Odlično napravljena grupa, sa fotografijama ciljanim da izazovu pažnju, za kratko vreme je dobila puno članova. U ovom trenutku ih ima 55.000, a ne zna se broj onih koji su stranicu samo posetili. Naravno, na stranici se nalazi link za drugu grupu, na kojoj je prodavnica garderobe, verovatno u vlasništvu osnivača grupe.

Pokazalo se da su posmatrači na osnovu neutralnih slika uglavnom tačno zaključili neke glavne osobine (npr. ekstravertnost i samopoštovanje). Na osnovu onih „izražajnih'', spontanih slika, pogodili su devet od deset kategorija – sve osim političke orijentacije. Isto istraživanje pokazalo je i da je definisanje ličnosti ženskih osoba sa fotografije teže nego što je to slučaj sa muškarcima.

U sličnom, pomalo bizarnom, istraživanju Univerziteta u Liverpulu pokazalo se da žene za kratke veze više vole fotografije muškaraca koji imaju ožiljke na licu, a da jednako ocenjuju poželjnim one sa ili bez ožiljaka za duge veze.

Na osnovu ovoga pokazuje se da slike na profilu određuju stav posmatrača o osobi sa slike. Moglo bi se zaključiti i da vlasnik profila na osnovu svog odabira slike može da kontroliše kakav osećaj želi da izazove kod posmatrača, ostalih ljudi na Fejsbuku. To isto važi i za galerije slika. Neko samo na osnovu odabira slika koje postavlja, može da utiče na utisak kojeg ostavlja na posetioca njegovog Zida. Odabrane slike mogu da otvore konverzaciju, jer mogu da ukažu na hobije i zanimljivost ličnosti. Kakve će one biti zavisi od osobe, a sigurno je da je u svakom slučaju poželjno da budu nasmejane, sa puno ljudi oko sebe. Ako neko na fotografijama ima puno nasmejanih ljudi oko sebe, znači da se oni zabavljaju, tako da je to neka vrsta onlajn sertifikata – ako je njima dobro sa vama, znači da ste u redu, da ste zabavni i normalni. Što se tiče fotografijama sa bivšim devojkama i prijateljicama, i na internetu važi ono što važi i u realnosti – iz nekog razloga, poželjno je da muškarac ima slike sa bivšim devojkama, dok obrnuto ne izgleda lepo. Slike muškog člana sa svojim bivšim su dokaz budućim da je on sposoban i zato verovatno i poželjan.

Međutim, izgleda da postoje razlike u polovima kad je reč o oceni nečije lepote. U istraživanju kojeg je obavila Claudia Brumbaugh na Kvins koledžu (na 4000 ispitanika od 18 do 70 godina) pokazalo se da se muškarci slažu kod ocene lepote devojaka sa fotografija, što kod ocena žena nije slučaj. Fotografije osoba od 18 do 25 godina su ocenjivane ocenama 1-10. Pokazalo se da muškarci visoko ocenjuju one devojke koje izgledaju vitko i zavodljivo, ali i one koje pokazuju samopouzdanje. Žene se slažu u visokim ocenama vitkih i mišićavih muškaraca, ali se razilaze u ukupnim ocenama muškaraca, pa se pokazalo da neke od njih daju najviše ocene onima koje druge uopšte ne smatraju za privlačne. Dakle, izgleda da je lepota žene podložna nekim standardima, dok privlačnost muškarca zavisi od onoga ko posmatra fotografiju.

Ali izgleda da za ukupnu ocenu o nekome ni fotografije nisu najvažnije. Istraživanje koje je obavio Gary W. Lewandowski, Jr. je pokazalo da su poželjniji kao partneri oni sa pozitivnim osobinama (kao što su poštenje i spremnost na pomoć).

Ispitanici su davali ocene za privlačnost ljudi na fotografijama koje su im pokazane. Nakon toga su im date informacije o osobinama tih osoba suprotnog pola čije su fotografije videli, i od njih se zatim tražilo da ih ponovo ocene, ali ovaj put i ocenama za poželjnost kao partnera. Pokazalo se da su informacije koje su u međuvremenu dobili uticale na i prvobitnu ocenu privlačnosti.

Na osnovu rezultata ovih istraživanja, moglo bi se zaključiti da i u virtuelnom okruženju prvi utisak igra ulogu, ali da na ukupan stav o nekome najviše utiče ono što o njemu kasnije saznamo. Osim toga, nepostojanje standarda u oceni muške lepote moglo bi da ukaže na to da su devojkama nečije slike manje bitne. Zbog svega ovoga, čini se da informacije na Zidu igraju isto tako veliku ulogu u formiranju nečijeg stava. Izgleda da su u pravu oni koji tvrde da, kao i u realnom svetu, devojke na Fejsbuku ispituju profile, tragaju za detaljima o nekome, nečijim osobinama i odnosima, dok su muškarcima bitne samo slike. Što otprilike ispada da, isto kao u realnosti, žene pokazuju sebe kroz slike, a muškarci se hvale onime što su uradili, što se na Fejsbuku često i pokazuje kao istina.

Dakle, kad devojka ispita zid i odluči da odgovori, počinje igra zavođenja. Odnosno, počinje ona multimedijalna komunikacija koja je specifična samo za Fejsbuk. A to znači da je razmenjivanje poruka, slanje poklona, međusobno pisanje na zidu onog drugog, pisanje na svom zidu poruke za drugu osobu, međusobno razmenjivanje linkova, slanje pesama, linkovanje pesama i svog drugog multimedijalnog sadržaja za kojeg se veruje da bitan onom drugom. Ako se poruke pišu na svom Zidu, svi mogu da vide međusobnu razmenu, i deo te igre su one misteriozne poruke i linkovi koje povremeno mogu da se vide u nečijim statusima. Fejsbuk je jedino mesto na kome je prihvatljiv način udvaranja taj da se recimo reši kviz tipa ”Ko je ljubav tvog života?'' ili „Koja vas pesma Mileta Kitića najbolje opisuje'' i da rešenje toga može da pošalje poruku nekome.

Svi načini zavođenja, kao i u realnosti, zavise od želja i očekivanja onih koji učestvuju u igri. Mlađima je verovatno sasvim dovoljna razmena neke od ”Super Poke'' aplikacija da bi na osnovu nje napravili igru (sa opcijama - zagrli, ujedi, baci ovcu na nekog, štipni, baci tortu, baci ćurku, baci pire, usvoji pingvina, igraj sa..., kupi piće nekome, navijaj, hipnotiši, lagano igraj, golicaj, začaraj, pobegni sa...), starijima je sigurno potrebno nešto više, onim rečitima su na raspolaganju čet i poruke, onima koji su misteriozni preostaje čitav niz drugih načina. Pretpostavljam da je pored godišta i navedenih oblika, važna i vrsta odnosa, kao i to da li neku osobu poznajete iz detinjstva ili sa sinoćne žurke, kao i to da li planirate da nekog upoznate ili vam je potrebna samo virtuelna zabava. Kad postoji neka igra, svaka promena, poslati znak, nešto znači. Tako da verovatno, u tu svrhu, ne postoje glupe igre jer u svesti igrača, sve mogu da imaju smisao.

Zanimljivo je da je nedavno istraživanje koje je Qinteractive početkom novembra obavilo na uzorku od 2.000 žena, između ostalog je pokazalo da 57 odsto njih virtuelne „fejsbuk'' poklone vrednuje isto koliko i one prave. Dakle, verovatno i slanje poklona može da bude deo neke igre zavođenja.

Što se devojaka tiče, iz njihovog ugla je Fejs danas verovatno vrlo sličan. I one na isti način stavljaju do znanja da su zainteresovane, pisanjem na zidu, reagovanjem na statusne poruke, slanjem ”lajkova'', komentarisanjem fotografija ili (ako je neko dovoljno interesantan ili je dobro uradio svoj zid) pisanjem prve privatne poruke.

Fejsbuk je uspešno multimedijalno nadogradio forumaške i ostale tekstualne oblike zavođenja među ljudima, tako što je uspešno eksploatisao prirodnu ljudsku želju za idealizovanjem potencijalnog partnera. Onaj koji želi da bude zaveden, taj će biti zaveden, i to ne nužno zbog vrlina i sposobnosti onoga ko zavodi, nego zbog toga što zavedeni želi da vidi sve najbolje u njemu. Na forumu to najbolje bilo vezano za reči, a idealizovanje nečega što je pogrešno rečeno je ponekad teško, i zahteva jaku želju. Na Fejsbuku, šarenom svetu, svako vidi ono što želi i nema greške, svako je u pravu. Nemoguća je situacija da se neko ne idealizuje, ukoliko se to želi, jer taj neko nema puno prilika da pogreši, nema puno prilika da kaže nešto pogrešno, jer i nema puno prilika (nijedne, zapravo) da iskaže nešto konkretno i jasno. Sve je maglovito, tajanstveno i u nagađanjima, što i jeste idealna atmosfera za zavođenje. Što naravno ne znači da povezanost ne postoji, samo znači da je idealizovanje olakšano. Osim ovoga, na Fejsbuku su ljudi uvek lepi, ne vide se loši i teški trenuci, pa se idealizovanjem stiče utisak da su uvek takvi.

Poenta je da je, što se tiče onlajn zavođenja i uopšte onlajn komunikacije, Fejsbuk ultimativna mašina koja objedinjuje sve trenutno postojeće alate. Uz pomoć tog sajta, moguće je na jednom mestu okupiti stare prijatelje, steći nova poznanstva, i na jednom mestu koristiti sve moguće oblike komunikacije. Jedino što nije moguće na sajtu, je ono zbog čega se zavođenje (ili razvijanje prijateljstva) odvija. Čini se da je susret uživo nakon virtuelnog zavođenja ređi nego na forumu. Moram da priznam da nisam primetio, ni čuo, da je neko nekog upoznao nakon dopisivanja na Fejsbuku. Ne kažem da se to nije desilo, sasvim sigurno da jeste, ali izgleda da sajt koji služi za „povezivanje sa prijateljima i ostalima...'' u praksi to ostvaruje uglavnom samo na sajtu. Ako odemo na bilo koji forum, na većini od njih možemo da vidimo barem jednu temu na kojoj se članovi obaveštavaju o grupnom susretu uživo, ili temu o priči sa prethodnog i najavi budućeg susreta. Svako od nas zna barem jednu priču o ljudima koji su se upoznali preko nekog foruma ili četa, i tako zasnovali vezu, a znamo da postoje i brakovi započeti virtuelnim poznanstvom.

Zbog toga se čini da je javni i privatni svet virtuelnog zavođenja na Fejsu izgleda toliko zavodljiv i šaren, da verovatno postaje sam sebi dovoljan, kao da postaje sam sebi svrha. Opet, sasvim je sigurno da negde postoji upoznavanje, ali nisam siguran da on po broju može da se meri sa ”prevaziđenim'' oblicima internet komunikacije.

Kako god bilo, Fejsbuk zavođenje je izgleda kao zanimljiva i korisna stvar, koja vredi samo ukoliko se završi susretom u realnosti. Ako do toga ne dođe, ili ako to i nije prvobitan plan, sve ostaje na nivou hobija. A takav flert, kao i u realnosti, vremenom postaje dosadan, jer se u dugom zavođenju gubi draž.

A Lepoj ako i jedna dodje glave to će onda biti zverkica xexe

Vidim ja sa kilometra potencijal koji zraci :p

Gledam bas sad - na ovom FB ni da pr'nes ka' co'ek, odma sve obavesti o tome :p

Pa bas zato. Sto si udata :p

Ne znam vise kud' ću, na koju stranu ;)

Što se ne povezes sa ovom nasom Jovanom. Ona je isto u GB ko ti ;)

Pa malo balovi, prijemi, svecane akademije i sl.

I nemo' vise da me bockas, peti put već! ;)

Kakav sajt jbt. Do u najsitniji detalj. Cenim da je poslastica za iskrene ljubitelje parfema. Posebno žene.

Mirisi mnogo, ali bas mnogo mogu da uticu na neciju impresiju onako sa strane. Znam po sebi ;)

Dosta puta u prolazu tj mimoilazenju osetim na ženi taj neki spoj iz parfema, ureze se duboko u onu bazu utisaka koju nosimo u sebi.

I tako; kad se picnemo, zalizemo i nabacimo krpice onda krecemo među svet. Lelujamo, leprsamo, klizimo ..

Evolution of Dance

http://youtu.be/dMH0bHeiRNg

Još malo ;)

Evolution of Dance 2 - Part 1,2

http://youtu.be/VntzN7nOrzc
http://youtu.be/VVElBSdlqqs

Pa nasa cura koja je tu kod tebe. Nas svet nekako slabo kontaktira između sebe kada se „odmetne” negde u tudjinu. To sam mislio.

Sto da ne, mesta ima za sve ;)

http://youtu.be/TQQ6SfPZggw

...i na kisi ;)

http://youtu.be/2eeVsux7oJI

Nešto novo u okviru SC-a.