Randevu na Balkanski način:)

>>>

gde iskopa ovo, ako smem da pitam koje si ti generacije,60-ih ili 50-ih?

ja sam 70-ih, ni u moje vreme nije bilo bog zna šta, i naravno sve se vuce sa kolena na koleno, naravno da nije bilo romantike, i gde bi je, kad si imao samo kafane i poslasticare gde će da izvedes devojku ;)

ja sam bio privilegovan, živeo sam sam u ogromnoj kuci, imalo se prostora za sve ;))

e sad da je zapad malo drugaciji to stoji, ali i kod nijih 60-ih toga još nije blo, već tamo krajem 70-ih i početkom 80-ih...

kasni balkan mnogo za evropom...

„R”?

šta je „R”?

:)))

R kao ramones... volela sam da ih slusam... u KST-u su bile pank veceri četvrtkom (ili utorkom, ne secam se vise)...

R kao riblja corba...ona nekad, ne ova trula danas...

Kad sam pocela da izlazim još uvek je postojao korzo:)))
To vreme je nešto što se zadrzalo u najlepsem secanju, a tada smo taj isti korzo zvali „stocna pijaca” :))) Tačno se znalo kad ko dolazi i gde stoji. Prosetas par krugova, onako malo da te vide a ti naravno nikog ne primecujes, kao:))) Posle toga svako na svoje mesto, mi smo stajali kod „Sesira”, tu se okupimo i nastavljamo dalje u „PL”, to je kafic ispred kog je svako vece stajalo bar 1000 klinaca.Tu se isto zadržavalo jedno sat vremena a onda u „Asteriks” ili „Apis”, isto kafici u koje nisi mogao da udjes od guzve ali nama to nije ni trebalo, neko se probije ode po pice i svi stojimo napolju:)
Vikendom se islo u „Oziris”, diskoteka na par kilometara od grada koja je za nas u ono vreme bila cudo:) Provod kao i uvek odličan, bez obzira koliko para imaš. Finansirali su roditelji a tada je bilo para kod vecine za tako neke normalne stvari.
Kasnijih godina, malo se odraslo, neka mesta prerasla pa smo poceli da svrljamo na stranu...sve u svemu bilo je lepo jer se pamti kao neko vreme mladosti.
Možda bi i ovo danasnje vreme bilo isto takvo ali mi vise nismo isti zato ga prepustamo nekim novim klincima koji isto tako uzivaju kao mi nekada;)

Da, bilo je toga i '90-tih kada je krenula kriza kod svih nas ovde.
Ovo o cemu ja pricam je bilo malo ranije negde '85-'90god. tada se i nije nešto gledalo na to koliko ko ima, bili smo uglavnom na istom.
90-tih su kod mene bar, bile u expanziji kafane...para nikad manje a nikad ni pre ni posle toga kafane nisu tako dobro radile:)

leone, to su bila zlatna vremena bar moje a verujem i starijih generacija... za one mladje dosla je tuga, cemer i jad...

nismo se tada novcano razlikovali...svi smo imali vise-manje iste mogućnosti...postojala je srednja klasa koja je bila dobrostojeca...

letovalo se, zimovalo, klale svinje za 29. novembar...mislim nisu moji klali na poslednjem spratu novobeogradskog solitera ali zato je rodbina donosila polutke za zamrzivac i pilice - lepe, debele, domaće... :)
kao da će mo da uvenemo od gladi ako nema pola svinje i pola teleta u zamrzivacu...

onda su se pekle paprike pa pravio ajvar a tegle se slagale na terasi da se ima do proleca...pa ostatak zimnice...i kiseli kupus...

doduse ovo klanje i kiseljenje nema veze sa randevuom i provodom, nego se ja spremam za pecenje paprika i trpanje u zamrzivac pa me valjda odvuklo...

zimovalo se iskljucivo na tari...vojska je imala hotel, i dan danas ga ima, tada je bio sjajan, nov, lep... za jeftine pare se 15 dana sankalo...a vojska odmarala...

letovalo se na krku, kada sam postala veseli tinejdzer vodila sam drugarice sa sobom, posto je moj deda imao filozofiju: mi imamo kucu na krku, šta ti imaš da ides na more na drugu stranu...
i tako ja od lepog plavog jadrana za sve ove godine videh samo krk, i split...ne bi ni split da trajekt nije odatle polazio za ankonu...

a onda je pukao rat, i baloni od sapunice su pukli... ja za italiju, drugi za DE, FR, CH, GB...

tada nije bilo neta da komuniciramo k'o danas...a telefon je bio skup...i prijateljstva su se laganim koracima gubila...

poslednja decenija 20. veka prošla je kao ruzan san...
novi milenijum je doneo neka bolja vremena...
ponovo smo se okupili, sastali...ali mnogo toga se promenilo...ljudi su zasnovali porodice, dobili decu i nove prioritete...

to vise nije to, niti može da bude ali lepa secanja ostaju duboko urezana a neki bezbrizan period detinjstva i odrastanja uvek nalazi svoje mesto u retkim okupljanjima tadasnjeg drustva...

moja najveca radna akcija 70-ih je bila kad sam se rodila... sve posle toga je bilo ovozemaljsko „bubrezanje u loju”... :))

sanjallice...Sve je to bilo u Sapcu...kao i kod mene samo par godina ranije

Da samo lepe dogadjaje...nema mesta u glavi za ruzne, nije ih ni bilo puno, divna vremena.

Doduse još uvek se nekad probudim sva u znoju i cvor u stomaku. Sanjam, još uvek posle ovoliko godina, kontrolni kod Joze, a ja bas nisam spremna ili danas Kulon ispituje s koje strane dnevnika će da krene?

Kulon je još ziv? Bas mi je drago, koliko godina može imati?

Hoćemo li u sabac na vasar, HOćEMO ;))))

Lepi dani bejashe ah bejase negde 80tih i ostadoshe bash tamo gde ih i ostavi u istochnom delu Srbije.

Momci donosili ubrano cvece ne kupovno (možda i iz komshikine bashte ko zna), medice, set sholjica za kafu, kristalni set za vino, chokolade, bombonjere a i kinder jaja se donosila, jedno zlatno lanche je nosilo vishe privezaka:). Od chokolade navlake se chuvale isto kao i poklopci od bombonjera, ispod kreveta mislim da i dan danas stoje, igrachkice iz kinder i dalje su u nekoj kofi na tavanu. Sholjice za kafu polomljene već odavno, kristal nikad ne upodrebljen josh stoji u vitrini. Da ne zaboravim jednu jako lepu uspomenu PISMA, pisma su se pisala i to se josh chuva sa pocepanim lancom i privescima. Danas smo svi zaboravili PISMA.

Igranke to su bile nashe zabave. Selo malo u dolini prelepo. Omladina tada je znala da uziva i iskoristi svoju mladost na lep nachin.

Sakupe se momci i devojke i mame i tate a poneka baka i deka, onda PESHICE krenemo na igranke. Usput se pevalo, shalilo prichali vicevi. Igranke su bile za igranje nije se polazilo do zore, devojke su uvek bile pristojno obuchene a i momci pa ko lepshi od lepsheg, devojke uvek sok u rukama držele a momchichi i po flashu piva, tamo negde iza doma krile su se mlade devojke i duvan da zapale ali krishom da to niko nevidi.

Kada igranka nije bilo sakupljali smo se po kuchama, igrali pevali, tablich je bio zabavan, shah, palachinke se okretale a kad nije bilo eurokrema pekmez i shecher su bili savrsheni, nashi stariji se skupljali na prela i sedeljke, pa tako žene vezle stoljnake a bake prele a mi omladina igrala. Jedna baka u komshiluku je tkala tako da smo joj mnogo puda i probleme pravili zbog nashe radoznalosti. Moj komshija je svirao frulu i vodio folkrol tako da svi mi kad se okupimo igranke su se pravile.

Preko leta omladina je radela po imanju. Nije bilo droge i skitanja po cele noći nije se spavalo do dva popodne, već svi su znali svoje mesto i svoju obavezu.

Bili su to lepi dani mladosti, mnogo lepote, malo sramote o kojima se danas smejemo a nekajemo, nashi mali zlochini o kojima su se stariji smejali a mi mladi postideli. I dand danas moja komshika se smeje, kaže vi ste bili izuzetak svih ste zabavljali i stare i mlade i mi ko da smo doziveli mladost pored vas, danas to vishe nema.

Ta nezavrshena mladost tu se i presekla nashim odlaskom. Tamo gde sam otishla se kupovalo cvece lepo prelepo ali bez mirisa i neshto brzo venulo, chokolade su bile prelepe ali se omotachi nisu skupljali, restorani lepi veliki ukrasheni a na hranu jedva sam se navikla, pisma se nisu pisala uspomena nije ostalo, kristalne chashe i važe su zamenili nakiti koji i dalje stoje u jednoj kutiji. Sve to kroz neku maglu ko da se i ne secam, a vreme ko da se zaustavilo tamo daleko, a u među-vremenu mnogo toga se u zivotu promenilo.

Lepi bezbrizni dani moje mladosti tamo ostashe.

E, sad idem da operem sudove i zavrshim pakovanje vesha.

U moje vrijeme, mislim dok se djevovalo (sto bi rekla pokojna baba), momci su se udvarali djevojkama tako što dodju transporterom pred zgradu i vrte ga u krug...i onda djevojke ne znaju zbog koje je tačno dosao...iako momka ne vidis znalo se koja je dalabu u pitanju.
Ili...ides ulicom, a frajer u uniformi sa nekog balkona gleda te dvogledom.
Djevojke su bile opsjednute udajom...a momci su se, čini mi se, lako odlucivali na prvi korak - korak ka braku.

variolavera
(social psychologist)01. septembar 2010. u 21.43

e jest ti pricaaaa!!!
--------------------------
Nije prica nego vic :))

variolavera, jako si mi tuzne te price iz davnina gde se macke kupovale u djaku, iako ova ima hapyend ;)

variolavera,

tvoj prvi odlomak tocno opisuje zabavljanje iz moje mladosti... parkic, kino, kafic, sokic... :)) Pa onda maticar, pijanka, trudnoća, itd... Nakon toga nam se raspala bivša država, mi se raselili, pa dok smo se snasli u tudjini, skoro da prođe zivot, a nigdje romantike.

Međutim, nikad nije kasno za romantiku. Muž i ja smo se probudili iz tog ruznog sna (kuca-posao), pa se sad zabavljamo kao da smo klinci, eto, u ovim godinama. Saljemo e-cards jedno drugome, textamo ljubavne poruke, izlazimo na veceru, na ple... ma nikad nije kasno za romantiku!

Poklone nikad nisam smatrala „romantikom”, ali kad mi muž donese cokoladu iz ducana (a nije bila na spisku), ja se oduzmem od sreće :))

Možda sam ja bas neka skromna žena.

nikada nisam bila romanticna pa mi buketi cveca i zalizani momci ništa ni tada, kad sam bila balavica, nisu znacili..

para i drustva na pretek za provod, beograd - akademija, kafei, koncerti, putovanja redovno po zemlji & inostranstvu itd.
nikakvi vlazni podrumi, taman posla, naprotiv - lepi prostrani stanovi.

ja ne pamtim domovinske godine po lošim uslovima, pa se tako nastavilo i u inostranstvima :D

Mexico
(Trust Nobody)07. септембар 2010. у 11.20Leon01
(ekonomista)07. septembar 2010. u 04.49

ljuljaske i klackalica uvek ima, videces da onaj osecaj u stomaku što se pri tome javlja uvek će se opet javiti...
--------------------------------------------------
Pogotovo ako se dobro zaljuljas !!

>>>

ako takve stvari radis, radi ih dobro, ili ostavi za druge ;))

anna_banana
07. септембар 2010. у 15.39Leone,

Izgleda nisi procitao moj komentar do kraja, vidio bi da ima romantike... u cokoladi, :))

Nego, meni se čini da ti sve to onako teoretski... o ljuljanju ;)

>>>
rece ja da ću dobiti po nosu, ima romantike za tebe jel volis cokoladu, al poklon nije samo skup parfem chanel N°5, to ni nemni nije romanticno, šta je sa onim drugim sitnicama, npr. mirisljavo ulje za kadu, jedino sam procitao clanak, da msukarci nikad neće svatiti da cokolada ženama vise znace „onog” , pa i romantike ;))

da je teoretski, ne bi mogo da unam kakav je osecaj ;)
da nisi možda zavidna?